"Banke se razvijaju i svaki deo banke je neka vrsta odvojenog profitnog centra gde se meri učinak, kako odeljenja tako i individualaca. Oni ljudi koji mogu brzo da se adaptiraju na takav sistem rada i vrednovanja učinka i oni koji su fokusirani na jednu oblast bankarstva i u okviru nje se razvijaju, imaće najveću šansu za napredovanje"
Kada namere postanu važnije od istinitosti, javni razgovor postaje poligon za seratore čija iskrena uverenja izazivaju mučninu. To je smisao završnih reči Frankfurtove knjige: "iskrenost je baljezganje". Istina, naime, pretpostavlja mogućnost nezavisne i višestruke provere, i volju da se takve provere sprovedu u delo; ona može da zvuči neuverljivo, neverovatno, porazno, sramno, i može biti u suprotnosti sa iskrenim uverenjima većine. Istina se ne određuje na referendumu i njena društvena funkcija nije da usreći svakoga
U stvari, pitanje je koliko ima otkako je umro Robert fon Ranke Grejvs, što mu je puno ime. Možda još kao dvadesetogodišnji kraljevski škotski pešadinac, jula 1916. u bici na Somi, na Zapadnom frontu onog što se tada zvalo samo Veliki, a posle Prvi svetski rat. Londonski "Tajms" objavio je vest o pogibiji kapetana Grejvsa; njegovom ocu vojska je isporučila lične stvari uz prigodno obaveštenje o smrti od parčadi artiljerijske granate koja su Robertu raznela grudi
Ildiko Lovaš: Via del Corso
Izabrao i preveo Arpad Vicko
Fabrika knjiga, Beograd 2005.
Maja Uzelac je ponudila radikalan raskid sa torokanjem-radi-torokanja, iluziji spontanosti suprotstavila je samosvesnu artificijelnost Nokauta-kao-žanra
Novogodišnja izdanja mnogih emisija pokušavaju da nas podsete na bitne događaje iz 2005, ali spisak najčešće počinje i završava se uvođenjem PDV-a i dobijanjem studije o izvodljivosti; sve između toga je blažena TV izmaglica kojom smo bili obavijeni cele godine. Ipak, podsetimo se šta smo to sve gledali u ovoj godini
U našoj kulturi se neretko dešavalo da su originalne ideje, pojave i ličnosti ostale na margini vremena, kojim upravlja Veliki Svet. Jedan od primera je i slikar Milan Popović (1919–1969), čiju smo izložbu (zahvaljujući istoričaru umetnosti Zdravku Vučiniću) videli ovih dana u Beogradu u Galeriji na Kosančićevom vencu
"U svojim filmovima pokazujem da šljam nisu oni koji danas idu zakrpljeni i pocepanih đonova. Šljam Balkana je u lister odelima"
Slavopojke Karadžiću su logično ospoljenje "plemenske svesti" u današnjim uslovima; ne očekujete valjda da se na tim prelima gusla, ciliče i zapomaže u slavu Nataše Kandić ili Teofila Pančića
Željko Mitrović, vlasnik RTV Pinka (Utisak nedelje, B92)
