Imamo li pravnu državu i vladavinu prava? U slučaju poštovanja pretpostavke nevinosti, sve i kad oprostimo udvoričkim i ostalim tabloidima koji su ionako s one strane svakog popravljanja, trebalo bi očekivati da barem najviši državni organi imaju barem malo poštovanja za taj pravni institut. E, pa nemaju ga
Ko je rušio Savamalu i po čijem nalogu? Ko štiti batinaše i rušitelje, te im policija ne može ništa? Zašto vlast daje glupe odgovore na pitanja o ovim događajima? Zašto se toliko insistira na nelegalnim objektima? Po čijem je nalogu "Beograd put" ogradio Hercegovačku ulicu i zabranio prolaz građanima? Kako to da premijer zna da je rušenje izveo "kompletan idiot", ali samo ko je taj idiot – ne zna
Za koji mesec Vučić će biti duže na vlasti nego što je bio DS pre njega. Paradoksalno je bilo što su i nakon godinu dana svoje vlasti za sve krivili DS. Sada će to biti kontraproduktivno. Ishod pranja ruku od bilo kakve odgovornosti videćemo na predsedničkim izborima. To će biti prvi trenutak kada će se videti reakcija građana Srbije. Ja ne verujem da na tim predsedničkim izborima može da pobedi kandidat režima. Zato što je ekonomska i socijalna situacija potpuno neodrživa i zato što verujem da postoji svest kod kritične mase, raznih stranaka i organizacija da ćemo završiti u diktaturi ako se brzo nešto ne promeni i da uzurpacija svih nivoa vlasti od jedne stranke može da se završi loše
Mi smo naš Dombas odavno izgubili i nema ovde te energije koja bi uspalila narod pospan u očekivanju da se otkrije ubica pevačice Granda, mada nam je to Vučić obećao "čim prođu izbori"
Ko i zašto skriva svoje lice pred svetom? Zašto takvi ljudi idu u svoje akcije "noćom, kradom" i ne vole da ih se vidi i prepozna? Mora biti da ih je nečega sramota ili – mnogo verovatnije – da ih je nečega strah
U Srbiji se u proseku sklopi 2000 maloletničkih brakova godišnje. Strahuje se da je ovaj broj i veći jer statistika ne obuhvata lica mlađa od 16 godina, pošto je brak pre tog uzrasta zakonom zabranjen, i vanbračne maloletničke zajednice. Ovakvi brakovi začaran su krug siromaštva, nepismenosti, porodičnog i društvenog nasilja
Od tragedije je napravljena jeftina sapunica, od policijske istrage komedija apsurda, a u trci za šokantnim vestima pregažen je novinarski kodeks. Zašto i kome u prilog
Primetna nervoza kod onih koji su osvojili najviše glasova može se objasniti jedino time da nisu zadovoljni izbornim rezultatom. Čitava poenta raspisivanja izbora bila je da se potvrdi politička nadmoć SNS-a i relaksira njen položaj u odnosu na ostale. To, očigledno, nije uspelo
Kultura je jedan on najvažnijih kanala za bolje uzajamno razumevanje i sagledavanje. Međutim, kulturna saradnja među balkanskim narodima uglavnom zavisi od pojedinačnih inicijativa, dok zvanične institucije u tome ne učestvuju. Saradnja pozorišta i filma postoji, ali ona je za medije i dalje nevidljiva, a kultura, zajednički projekti i komunikacija mogli bi da budu tačke susreta razjedinjenih balkanskih naroda. Ovo su neki od zaključaka druge tribine u okviru projekta "Tačka susreta" u organizaciji foruma ZFD i nedeljnika "Vreme" održane 22. aprila u Prištini. O tome šta spaja narode Balkana i mogu li da se suoče sa zajedničkim problemima govorili su dramaturškinja Milena Bogavac iz Beograda, reditelj Zoran Ristić iz Gračanice, pisac Kim Mehmeti iz Skoplja i publicista Škeljzen Gaši iz Prištine
Žrtve iz Starog sajmišta ili Topovskih šupa, ili, ako mrtvi ne mogu da svedoče, njihova deca, ne treba da imaju posebno pravo da utiču na odluke o tome kakve će memorijalne centre podizati današnji sredovečni Beograđani za XXI vek za svoju decu i unuke. Što se mene tiče, ne treba da budu groblja, već mesta života, pametnog učenja o dobru i zlu, svakako ne mesta na kojima bismo mi, malobrojni, još uvek živi svedoci Vremena zla, jedni drugima plakali na ramenu. Taj stav sam zastupao i na konferenciji o radu memorijalnih centara u Nemačkoj
"Ono zbog čega treba da brinemo jeste činjenica da mediji ograničavaju maštu i mladih i starih, percepciju i način izražavanja. Jer, suština medijskog sadržaja svodi se na plasiranje prepoznatljivih priča jezikom široke publike, zbog čega se i kreativnost u stvaranju medijskog sadržaja svodi na oponašanje jezika kojim govore mediji"
RIK je dopustio da se falsifikovane izborne liste nađu na glasačkim listićima, predsednik ove komisije je u ostavci, listići će biti sečeni u nekoj privatnoj štampariji u Borči, glasači u dijaspori nemaju gde da glasaju, birački spiskovi su nesređeni
Evropska klima dugotrajne društveno-ekonomske krize, nesigurnosti i nepredvidivosti, egzistencijalna ugroženost i neizvesnost gotovo do savršenstva pogoduju tipu autokratske vladavine koji se može prepoznati kod Aleksandra Vučića. U njegovom se ophođenju i očekivanjima od građana Srbije daju prepoznati karakteristike direktora kakve beogradske ispostave neke multinacionalne korporacije, koji funkcioniše po principu bicikliste, one ispod sebe – gazi, stalnim pretnjama i kritikama "zbog neproduktivnosti i nepostizanja ciljeva" a glava mu je povijena u odbrani od pedaliranja "na spratu iznad", tamo gde su MMF, Svetska banka, briselska i vašingtonska administracija zadužene za region. Moć pedaliranja sokoli u neskrivenom preziranju onih od čijeg mu glasa zavisi novo, četvorogodišnje pedaliranje Srbije
Ma koliko se opirali vlastitim osudama nasilja i ma koliko nas bolela smrt Brisa Tatona – i ne samo njega u strašnim godinama smrti u Srbiji – mora nas uplašiti ta državna arbitraža u međunarodno važnim slučajevima, u kojima taman i bili sigurni da smo negde pogrešili zato što sasvim opravdano ne volimo huligane, dripce, navijače i barabe, prihvatamo državnu doktrinu o državnom razlogu da – za njih takve – možemo pristati i na nepravično suđenje i osudu
Primeniti Istanbulsku konvenciju u prvom redu znači daleko veći angažman države ne samo u zakonodavnom okviru već i u onom praktičnom. Ne samo da će se krivična dela morati jasnije definisati i uvesti neka nova već će biti potrebno i jasno odrediti nadležnosti državnih organa
Od 1990. do danas najmanje trideset očigledno političkih ubistava u Srbiji ostalo je nerasvetljeno i – zaboravljeno. Očekivanja da će sada preporođeni Legija Ulemek (na slici) tu nešto pomoći svojim budućim iskazima donekle su preterana. Pre svega, jedva da više ikoga – osim porodica žrtava – to uopšte zanima; decenije su prošle, a vlast bi najviše volela da se te priče zaborave. Naime, mnogo je njih koji radije ne bi da se to sada otvara
Novi ustav je proteklih godina mogao biti ona karika koja povezuje građane i političare u zajedničkom poduhvatu korenitih promena, ali je ona nestala pre nego što je nastala. Može li danas biti drukčije?
"Počinjemo od najgorih, a to su pripadnici Zemunskog klana, koji su osuđeni za najteža krivična dela, a sigurno će se jednog dana postaviti i pitanje lica koja su počinila ratne zločine", kaže član Komisije za odlikovanja Slobodan Homen
Dvadeset i četiri dana paori su danonoćno bili na zemlji koju su obrađivali. Onda su pohapšeni i osuđeni na 30 dana zatvora. Kažu da su se prema njima zaista ponašali kao da jesu kriminalci, da je suđenje trajalo 12 sati, da su sve vreme bili okovani, da su noć proveli u metalnoj kocki "dva sa tri", da su dobili svega četiri ćebeta, ali ni ‘leba, ni vode
Federativna Republika Brazil, najmnogoljudnija i ekonomski najsnažnija zemlja Latinske Amerike, u poslednje vreme suočava se sa kombinovanim negativnim uticajima ustavno-političke i ekonomske krize bez presedana u novijoj istoriji
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ICIJ je 3. juna pod naslovom "Panamski dokumenti: razotkrivanje malverzacija u ofšor finansijskoj industriji" objavio 11,5 miliona dokumenata u kojima se spominju imena više od 140 političara i zvaničnika kao vlasnika ofšor računa, 214.000 ofšor kompanija formiranih i gašenih u periodu od 1977. do kraja 2015. godine. To je više "iscurelih" dokumenata nego preko Vikiliksa 2006. godine
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ICIJ objavio je dokumentaciju o 122.000 of-šor kompanija, 13.000 privatnih računa u poreskim rajevima i 12.000 agenata koji osnivanju virtuelne firme. Količina podataka od 266 gigabajta odgovara broju od pola miliona knjiga, 160 puta je veća od diplomatskih depeša koje je Vikiliks pustio u javnost 2010. godine. Do sada najveće raskrinkavanje sistema poreskih utaja i prevara izazvalo je lavinu političkih i medijskih reakcija
Kakav je život u zatvoru i posle njega? Kako tamo izgleda otići kod doktora i zubara? Da li, kada govorimo o kazneno-popravnim domovima, zaista verujemo u njihov popravni potencijal? Da li kazna prestaje kada se osuđenik nađe na slobodi? Zašto je za srpsko društvo važno, ali, ma kako to grubo zvučalo, i isplativo da uslovi u zatvorima budu dostojni ljudskih bića
Politički učesnici i svedoci istorijskih događaja od 1991. naovamo napravili su takve vratolomne skokove i preumljenja, da sada, s ove vremenske distance, više ni oni koji su sve te događaje doživeli i u njima učestvovali, nisu više potpuno sigurni šta se stvarno događalo
Povodom intervjua objavljenog 17. marta 2016. godine u nedeljniku "Vreme", broj 1315 na stranama 18 do 21, pod naslovom "Miškovićev pasoš i drugi slučajevi", ovim putem shodno članu 83 stav 1 i članu 86 Zakona o javnom informisanju u medijima "Službeni glasnik RS", br. 83/2014 i 58/2015, zahtevamo da u drugom narednom broju nedeljnika "Vreme", na istoj strani na kojoj je objavljen navedeni intervju, objavite ovaj odgovor
