Panamski dokumenti – Ko se krije iza ofšor računa

Uzbuna u poreskom raju

Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ICIJ je 3. juna pod naslovom "Panamski dokumenti: razotkrivanje malverzacija u ofšor finansijskoj industriji" objavio 11,5 miliona dokumenata u kojima se spominju imena više od 140 političara i zvaničnika kao vlasnika ofšor računa, 214.000 ofšor kompanija formiranih i gašenih u periodu od 1977. do kraja 2015. godine. To je više "iscurelih" dokumenata nego preko Vikiliksa 2006. godine

VREME BR.1162 | 11. APRIL 2013.

Tokovi novca: Džet-set u poreskom raju

Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ICIJ objavio je dokumentaciju o 122.000 of-šor kompanija, 13.000 privatnih računa u poreskim rajevima i 12.000 agenata koji osnivanju virtuelne firme. Količina podataka od 266 gigabajta odgovara broju od pola miliona knjiga, 160 puta je veća od diplomatskih depeša koje je Vikiliks pustio u javnost 2010. godine. Do sada najveće raskrinkavanje sistema poreskih utaja i prevara izazvalo je lavinu političkih i medijskih reakcija

Dosije »Vremena« – Zatvori u Srbiji

Mi nismo ljudi, mi smo osuđenici

Kakav je život u zatvoru i posle njega? Kako tamo izgleda otići kod doktora i zubara? Da li, kada govorimo o kazneno-popravnim domovima, zaista verujemo u njihov popravni potencijal? Da li kazna prestaje kada se osuđenik nađe na slobodi? Zašto je za srpsko društvo važno, ali, ma kako to grubo zvučalo, i isplativo da uslovi u zatvorima budu dostojni ljudskih bića

Martovske godišnjice i politika

Prolećno čišćenje istorije

Politički učesnici i svedoci istorijskih događaja od 1991. naovamo napravili su takve vratolomne skokove i preumljenja, da sada, s ove vremenske distance, više ni oni koji su sve te događaje doživeli i u njima učestvovali, nisu više potpuno sigurni šta se stvarno događalo

Reagovanje

Odgovor

Povodom intervjua objavljenog 17. marta 2016. godine u nedeljniku "Vreme", broj 1315 na stranama 18 do 21, pod naslovom "Miškovićev pasoš i drugi slučajevi", ovim putem shodno članu 83 stav 1 i članu 86 Zakona o javnom informisanju u medijima "Službeni glasnik RS", br. 83/2014 i 58/2015, zahtevamo da u drugom narednom broju nedeljnika "Vreme", na istoj strani na kojoj je objavljen navedeni intervju, objavite ovaj odgovor

VREME BR.1245 | 13. NOVEMBAR 2014.

Ogledalce u kesi tregerici

Kako su tabloidi preuzeli ulogu stranačkih glasila, dodatno razvili već uhodani sistem u kojem rade u korist različitih interesnih grupa i na taj način doveli do tabloidizacije društva i direktnog gušenja prava na slobodu mišljenja i govora

Kriminal i paravojske

»Patriotski« profit

Šta je tu iz čega nastalo i šta je prvo bilo: kokošar ili jajara?

Intervju – Vladimir Vučinić, bivši sudija

Miškovićev pasoš i drugi slučajevi

"Ja sam znao da donosim odluku koja mi nije u interesu u tom momentu, ali koja je u skladu sa svim načelima, principima, zakonom i potpuno, jako atipično u tom momentu, za mene normalna odluka. I sad, kad premotam film dve godine unazad, ne vidim da bih mogao da branim suprotno"

Dosije – Devedesete

Sećanje na zla vremena

Poslednje decenije XX veka u Srbiji moramo da se sećamo tačno onako kakva je bila, da ne bi podlegli "specijalnoj operaciji" koja je na delu ovih dana: da se Milošević od autokrate prepakuje u "dobrog momka". Tako oni koji su s njim stajali rame uz rame više neće biti loši momci. Oni koji trenutno vladaju Srbijom, žele zaborav i krivo tumačenje prošlosti, jer kad govore o napretku, oporavku, pomirenju, evropskim integracijama, voleli bi da se zaboravi da su nas upravo oni odvukli u suprotnom pravcu: u rat, bedu, glad, u mržnju...

Tribina – »Šta je to Balkan, šta pričaju o njemu i šta bi Balkan mogao da bude«

Bliskost koja razdvaja

Negde između starih i novih sukoba i pomirenja narodi na Balkanu su i dalje udaljeni jedni od drugih. Dugačak je put od predrasuda i stereotipa do upoznavanja i razumevanja. Umesto što se, kao do sada, u prvi plan stavlja sve ono što razdvaja narode Balkana, treba poći od onoga što nas spaja. To važi i za odnose Albanaca sa drugim balkanskim narodima

Mediji devedesetih

Najteže je bilo pod Vučićem

Teško da u Srbiji ima medija koji je tokom devedesetih kritički izveštavao o režimu Slobodana Miloševića, a da nije bio zatvaran, kažnjavan i na sve načine onemogućavan. Isto tako, teško da ima novinara koji je profesionalno radio svoj posao, a da u istom periodu nije doživeo nešto iz asortimana tadašnje srpske policije: prebijanja, pritvaranja, prisluškivanja, maltretiranja...

VREME BR.637 | 20. MART 2003

Posle Đinđića

Premijer se od samog početka našao u makazama između lokalnih zlikovačko-patriotskih sila i haških ultimatuma

Intervju – Aljbin Kurti, Samoopredeljenje

Ne možemo imati normalne odnose

Za Srbe sa Kosova ja sam pre svega građanin Kosova, nisam Albanac. Ali ako uvedete Srbiju u jednačinu, ja postajem Albanac. Ne mogu da se uspešno usprotivim Srbiji samo kao građanin republike Kosovo. Srbija je prevelika i mnogo jača od nas. Ali to nije slučaj sa Srbima sa Kosova

Vučić i navijači

Strah od tribina

Poslednjeg dana februara, u Hali sportova "Ranko Žeravica" u Novom Beogradu odigrana je košarkaška utakmica između domaćeg Partizana i hrvatske Cedevite. Ubedljivo je pobedio Partizan, oprostivši se od rezultatski loše sezone u Jadranskoj ligi. Da ta utakmica, koja nije imala takmičarskog značaja, postane jedna od gorućih tema srpske politike i medija, pobrinuli su se navijači Partizana, skandirajući premijeru Srbije ono čuveno: "Vučiću, pederu!" Na prvi pogled, to zvuči kao sitnica u režiji navijačke mase, ali prozvanom Aleksandaru Vučiću to je bilo previše

VREME BR.633 | 20. FEBRUAR 2003.

Virovitica, Karlovac, Karlobag – Hag

Dr Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, odlučio se da iz politike i svih srpskih zemalja ode u istoriju. On obećava da će to biti izlazak na velika vrata, planira oproštajne mitinge i pravi konferencije za štampu svakog dana. On junački ide mečki na rupu, kao Miloš kod Murata na Kosovu, da razbuca taj Tribunal kao Georgi Dimitrov onomad u Berlinu oko one paljevine Rajhstaga – pa šta bude. On se ne nada pravdi od tog suda, on računa na istoriju koja će ga zapamtiti. Ili bar tako kaže...

Intervju – prof. dr Danica Grujičić

Uskoro neće imati ko da nas leči

"Lekar opšte prakse dnevno pregleda 30 pacijenata, neki hirurški tim mesečno uradi 400-500 operacija, a imate hirurge koji ne ulaze u sale. Imam dva mlada hirurga, to su ljudi od po skoro 40 godina, oni imaju plate od 60.000 dinara, decu, kredite za stan. Bojim se da će otići odavde"

Dosije »Vremena« – Prostitucija u Srbiji

Zatvor nije rešenje

"U većini slučajeva ne idemo da prijavimo neki zločin, devojke budu prebijene, silovane... Zato što postoji strah da ćemo biti uhapšene, znamo iz iskustva, policija na nas ne gleda kao na žrtve nasilja nego kao na kriminalce. Ovaj zakon u stvari podstiče nasilje. I nasilje i trafiking"

Sirija – Sporazum o primirju Rusije i SAD

Rat i mir u Orijent ekspresu

Američko-ruski sporazum o primirju možda pojednostavljuje situaciju u Siriji u kojoj svi ratuju protiv svih. Namešta se scena za konačni obračun sa Islamskom državom

Srbija i Libija

Smrt u Sabrati

Niti je Srbija Jugoslavija, niti je Aleksandar Vučić novi Tito, koliko god premijer pričao da naša zemlja danas uživa veći ugled u svetu nego onomad. Vučićeva Srbija sa onom Jugoslavijom ima veze taman koliko i sadašnja Libija sa onom iz Gadafijevog vremena. Za tako nešto nisu krivi ni mediji ni oni koji pitaju šta se i zašto zaista u Sabrati desilo pre tri meseca, i šta je tome prethodilo

Istraživanje NSPM

Srbija pred izborima

U svom poslednjem, tj prethodnom tekstu ("Šta nam se to dogodilo i dokle će da traje") ostao sam čitaocima "Vremena" dužan odgovor na drugi deo pitanja iz naslova. Naravno da ni sada na to pitanje nema kategoričkog odgovora, niti ga može biti. Ali mislim da će pogled na rezultate našeg januarsko-februarskog istraživanja ipak pomoći da se nasluti neki odgovor. Ili barem da se razume zašto je taj odgovor težak i neizvestan

Navigator

Ima li crva u Jabuci

VREME BR.1024 | 19. AVGUST 2010.

Šta Sretko zna, šta nagađa, a šta folira

Izručenje Sretka Kalinića, pravosnažno osuđenog na ukupno 40 godina zatvora zbog učešća u zaveri za atentat na Zorana Đinđića i zbog više ubistava za račun Zemunskog klana, sada je sasvim izvesno i samo je tehničko pitanje

Država vs. građani

Što više normi, to veće bezakonje

Građani bi se od magaraca trebali prometnuti u lisice, pa biti na oprezu, ako se već ne bi trebali jasno i javno i masovno suprotstaviti zakonima i zlonamernom zakonodavcu koji im krade vlastite živote: za početak ovima o represiji i ograničavanju njihovih vlastitih sloboda

Vladajuća koalicija i budućnost

Klub slomljenih srca

Srpska napredna stranka na izborima 2014. osvojila je vlast a na njenoj listi našlo se još nekoliko stranaka i pokreta. Potom je vladajuća većina ojačana prihvatanjem Socijalističke partije Srbije i pratećih satelita – PUPS-a i Jedinstvene Srbije. Pred izbore 2016. SNS važi za poželjnog, dobro situiranog mladoženju, kojem bi mnoge stranke dale i dušu i telo. Glavni zaplet predizborne političke sapunice trenutno se vrti oko pitanja sa kim će se SNS uzeti na kraju

Infrastruktura – Izbori

Od Velike Srbije do velike mape Srbije

Prethodnici se optužuju da su se besprizorno zaduživali, da su tako uništili srpske javne finansije, a uz pomoć tih kredita Vučić završava neke poslove koji mu dobro dođu u kampanji koju neprestano sprovodi. To liči na priču o Evropskoj uniji i želji da se samo sebi pripiše dobijanje statusa zemlje kandidata, kao da niko pre njegove vlade nije ništa uradio u toj oblasti

Intervju – Lazar Stojanović, reditelj

NATO nema alternativu

"NATO intervencija 1999. pocepala je i podelila ljude na nekolicinu koja je smatrala da je odluka o intervenciji pametna i da bi i liberali i komunisti trebalo da je podrže, i na većinu koja je smatrala da je intervencija neosnovana, da je ona protiv Srba i Srbije i da Srbija ipak ima pravo na Kosovo. U prvoj grupi bih mogao da nabrojim samo nekoliko imena među kojima sam i ja, a to su Sonja Biserko, Bora Ćosić, moj brat Voja Stojanović, bio je pokojni Srđa Popović, Nataša Kandić, Ivan Čolović, Svetlana Slapšak... Svakako ih ima više hiljada, ali vrlo malo. Na drugoj strani našao se niz uticajnih, uglednih kulturnih i javnih radnika, koji su tokom rata u Bosni bili angažovani na bosanskoj strani. Nakon bombardovanja, oni su zauzeli jaku patriotsku kritičku poziciju. Za nacionaliste to nije neočekivano, taj stav imali su i ranije. Ali kad građanski liberali prestanu da prepoznaju vrednosti koje su do juče zastupali i počnu da brane zločine države samo zato što su njeni podanici, to je teško svariti"

Intervju – Dejan Jović, profesor zagrebačkog Fakulteta političkih znanosti

»O lijepa, o draga, o slatka slobodo«

Vlast u Hrvatskoj će namerno da proizvodi anarhiju i haos jer se u takvim okolnostima najbolje stvara strah, a proizvodnja straha je stari zanat koji je HDZ ispekao u onim godinama u koje žele da vrate Hrvatsku – u devedesete. Hrvatsku od ekstremnog nacionalizma pre svega čuva javna scena, mnogi odvažni ljudi koji se ne daju uplašiti i koji hrabro decenijama govore protiv rata, zla i mržnje. Takvih ljudi nema malo, a njihov je stvaralački opus impresivan