Sve je nagoveštavalo još jedan rutinski Vučićev monolog, prekidan povremenim zakeranjima opozicionih poslanika, ukoliko uopšte uspeju da dođu do reči. Ali, avaj, zlehuda poslovnička praksa nalagala je da prvo pitanje postavlja nezavisni poslanik, a to je – bar formalno – u ovom trenutku bio Zoran Živković
Kad neko pronađe sanduk za koji će se ispostaviti da je pun oružja u Jajincima, baš nekako usput do porodične kuće Aleksandra Vučića, pa to prijavi policiji kao sumnjiv predmet, procedura za postupanje znatno je drugačija od onoga što se desilo. Umesto da se tome priđe kriminalistički, prišlo se propagandno, što nije prvi put. Premijeru je u Hamburgu to iz nekog razloga bilo smešno
Zašto je Vučiću bilo potrebno da od nečeg što je u najgorem slučaju disciplinski prekršaj pravi špijunsku aferu sa međunarodnim implikacijama
Ovde je ogroman problem što se sve radi scenski, kao u drami, kao u nekakvom trileru, a da je u isto vreme naša država u fazi propadanja, sa najvišim stepenom siromaštva, najnižim životnim standardom, smanjenim platama i penzijama i povećanim svim porezima i sve to postaje nebitno kad krenu tekstovi o "državnim udarima"
Milo Đukanović će premijersku poziciju da ustupi svom odanom savezniku Dušku Markoviću, bivšem šefu tajne službe. Ali realna moć ostaje tamo gde je i bila proteklih gotovo tri decenije – u njegovim rukama
Iz krugova bliskih premijeru čuje se priča da se nije radilo o atentatu, već o upozorenju Đinđiću da nije nedodirljiv. Ali, tajming incidenta kod novobeogradskog Limesa (dva dana uoči Šešeljevog mitinga) daje dovoljno povoda za duboku zabrinutost
Pričom o novcu koji je Vuk Jeremić navodno dao "reketaškom tabloidu" da bi mu "počistio konkurenciju" ubija se više muva istovremeno: diskredituju se i medij s kojim se ratuje, sam Jeremić, a na neki način i Saša Janković
Iz zapleta na koji bi mogli da budu ljubomorni i scenaristi španskih serija proizilazi da je Srbija spasla crnogorskog premijera Mila Đukanovića od mnogo veće opasnosti nego što je general Dikić – da izgubi na izborima
Krajnji utisak bi mogao biti ponovo tugaljiv. Sve ovo liči na ono neprestano Vučićevo kukanje kako mu svi rade o glavi, a on eto prkosi, opstojava i služi narodu. Čini mi se, dakle, da posle ovog zbrkanog uvoda u aferu nikakvog epiloga neće biti
U ponedeljak uveče, na još jednoj vanrednoj konferenciji za novinare – sasvim nepotrebnoj, štaviše štetnoj – premijer Vučić se još jednom ugruvao bez potrebe. Nije rekao ništa osim suvišnih kleveta, nejasnih aluzija i uopštenih pretnji, kao i obično, nažalost. Opet se svađao sa novinarima, obećavao nešto u vezi s nečim drugim, neodređeno, pazeći da negde ne kaže nešto konkretno – osim što je optužio jednog čoveka da je "engleski špijun", što je prošlo bez komentara. To mu nije trebalo, sve zajedno; bolje bi mu bilo da tu konferenciju nije ni sazivao, kad već nema šta da kaže
Zašto je ubistvo Aleksandra Stankovića, čoveka koji je u isto vreme bio i vođa jedne navijačke grupe i deo nekog kriminalnog miljea, toliko isprovociralo vlast da poruči svima koji se bave takvim stvarima da je to crvena linija preko koje se neće preći i da će uslediti odlučna reakcija policije i drugih bezbednosnih organa? Em to nije zvučalo iskreno, em je izgledalo da se iza krije još nešto. Način na koji je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović govorio bio je čudan za nekog ko zaista želi da umiri građane: više je izgledalo da se šalju neke poruke ljudima koji razumeju taj zaumni jezik
Svakih četrdeset minuta jedna žena u Rusiji izgubi život kao žrtva porodičnog nasilja. U Ukrajini je slično. Za iskorenjivanje bolesti koje imaju toliko visoku stopu smrtnosti ulažu se milioni smišljaju kampanje da bi ljudi obratili pažnju na moguće znake, lekari daju savete u javnosti, ističu važnost prevencije. Bilo bi dobro da se u zemljama kao što su Rusija, Ukrajina ili Srbija, s tom ozbiljnošću pristupi i problemu koji odnosi jednak, čak i veći broj života
Zakon o pravima civilnih invalida rada datira iz 1996. godine i prepoznaje status žrtve tek kod jedne desetine osoba koje su pretrpele povrede i traume u ratu. Ovaj Zakon ne prepoznaje kao žrtve žene koje su silovane u ratu, porodice nestalih, stradale od snaga bezbednosti Srbije i mnoge druge
Da je vojno pravosuđe 2004. postupilo po pravilima kriminalističkog zanata i pošteno, znali bismo odmah ko je ubio dvojicu gardista u kasarni na Topčideru. Ali tu su druge neke sile bile na delu, a o tome i dalje ništa ne znamo, niti ćemo saznati, kako stvari stoje
Dr Nebojša Stefanović, čija policija nije zaštitila građane u Savamali, nije tužilaštvu dostavio ono bez čega tužilaštvo ne može dalje da postupa. Stefanović, i sam odgovoran, ne radi svoj posao, u čemu ga očito podržava premijer Vučić. Šefica svih tužilaca Dolovac protivustavno i protivzakonito ćuti, čak i na napade na sebi podređene koji bi (možda) da rade svoj posao, ali im izvršna vlast ne da
Koliko je SPS uzdrman? Da li je samo pitanje trenutka kada će se dodatno urušiti jer je "dinamika" unutar partije takva da ona bez vlasti i bez novca teško može da preživi u senci ogromnog koalicionog partnera kakav je SNS? Šta je ostalo od nekadašnje sile političkog života i da li ima u njoj nečega više od pukog tabloidnog prepucavanja
Zanimljivo je i da Vučić i Rama imaju koordinisan nastup prema EU, što nije ostalo neprimećeno. Za evropske lidere je važno da Vučić ostane na putu evropskih integracija i da se održi dijalog sa Prištinom, a ozbiljnu ulogu ima i izbeglička kriza, zbog geografskog položaja Srbije. Potrebna im je njegova saradnja. Trenutno imamo Bregzit, imamo Italiju koja je u vrlo teškoj situaciji, katastrofu u Grčkoj, bezbednosne pretnje... Sve to Vučiću daje prilično manevarskog prostora, jer bez obzira na njegove autokratske tendencije, Zapadu sada nikako ne odgovaraju nestabilnost i haos na Balkanu
Pre nešto više od deset godina u poljskom Lođu je osvanulo četrnaest velikih bilborda sa slikama abortiranih fetusa pored fotografija krvlju poprskanih leševa iz ratova, kao i male dece ubijene u bombaškom napadu u Oklahoma Sitiju. Poruka je bila jasna. Novinar "Njujork tajmsa" je tom prilikom napisao: "Izložba personifikuje jedan agresivni, dobro finansiran, rastući konzervativni pokret širom Evrope"
Sudeći po najavi, posebno sa RTS-a, izgleda da ćemo na pragu drugog zlatnog doba televizije vrlo skoro najzad svedočiti porinuću nove epohe domaćih TV serija
Izuzeće sudije Aleksandra Trešnjeva zato što je član istog strukovnog udruženja kao advokat u procesu, vodi ka zaključku da bi u budućnosti sudije mogle da budu izuzete jer dele npr. veroispovest sa advokatima
Rusija ne može da se pomiri sa širenjem NATO-a na istok i američkom politikom "promene režima", a Sjedinjene Američke Države sa pobedom ruskog oružja u Siriji
Glavni urednik uglednih prestoničkih novine uplašio se moći Kabineta – bože, kakva li je to aždaja – i obrukao i sebe i novine koje predstavlja i profesiju kojom se bavimo
Poruka upućena misiji OEBS-a je poruka celom diplomatskom koru, a ona u prevodu na narodski jezik glasi: koga od vas uhvatimo da šuruje sa onim Jankovićem, da se sreće s njim ili ga makar citira, ima da bere kožu na šiljak. Isto važi i za Savamalu
Odlaskom Slobodana Miloševića otklanja se velika prepreka ka budućnosti, ali demokratske snage gube i svoj veliki izgovor. Kako se u jednoj povećoj tuči skrunio režim i da li će njegova demontaža biti uspešno nastavljena
Pobedom Tomislava Nikolića na izborima 2012, na vlast dolazi koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke. U Skupštinu, posle više neuspešnih pokušaja, tako ulazi i Pokret Snaga Srbije, odnosno Karići – Bogoljubov brat Dragomir i supruga Milanka. Oboje će na listi SNS-a ostati i posle izbora 2014. i 2016. Kako stvari stoje, uskoro će im se pridružiti i sam Bogoljub Karić. Jer, deluje da uopšte nema smisla govoriti "ako zastari" drugi postupak protiv njega, nego "kad zastari"
Koliko su domaći lobisti spremni za posao u Briselu, možda je najbolje sagledati iz perspektive njihovih hrvatskih kolega koje i dan-danas u takvim slučajevima sarađuju sa briselskim lobi agencijama. Ali neophodno je pod hitno unaprediti kapacitete našeg društva u ovoj bitnoj oblasti
