Retrospektivna izložba Mrđana Bajića, Muzej savremene umetnosti Beograd, 24. 9. 2022 – 23. 1. 2023.

28.septembar 2022. Danijela Purešević

Pouzdani nepouzdani pripovedač

Mrđan Bajić je jedan od najistaknutijih i najaktivnijih srpskih umetnika, značajne međunarodne reputacije i uzorne biografije, koju ispisuje u neuzornim, turbulentnim decenijama diskontinuiteta

Iran

28.septembar 2022. Momir Turudić

Plodovi gneva

Mada se u svetskim medijima gotovo unisono kao razlog za demonstracije navodi ogorčenje žena njihovim položajem i pravima u Iranu, uz tek uzgredno pominjanje nezadovoljstva ljudi ekonomskom situacijom, razlozi eksplozije besa u ovoj zemlji su ipak mnogo složeniji

Vesti

25.septembar 2022. S.Ć.

Turizam u Beogradu: Odmah posle Istanbula

Moguće je očekivati da će do kraja godine broj gostiju u Beogradu biti na nivou 2019. godine, koja je bila reper uspešnosti u turizmu. U prvih sedam meseci turista iz Kine bilo je za oko pola milion manje

Vesti

25.septembar 2022. S.Ć.

Izložba Mrđana Bajića: Nepouzdani pripovedač

Od osamdesetih do sad, o sebi i o nama, Mrđan Bajić priča i komentariše skulpturama, crtežima, umetnošću. U Muzeju savremene umetnosti je u sklopu retrospektivne izložbe „Nepouzdani pripovedač“ izloženo 168 njegovih radova

Sjaj i beda visokog društva

21.septembar 2022. Milan Milošević

Grejs Keli, “vulkan pod snegom” u zlatnom kavezu

Prošlo je 40 godina od kada se hičkokovskim hororom završila bajka o Pepeljugi 20. veka, holivudskoj zvezdi Grejs Keli, koja je postala kneginja Monaka i tu 26-godišnju ulogu obeležila svojom rafiniranom elegancijom

Nagli skok cene zaduživanja

21.septembar 2022. Bogdan Petrović

Finansijska oluja

Novac će u narednom periodu biti skup i za državu i za stanovništvo. Državi je potrebno nekoliko milijardi evra do kraja godine za vraćanje dospelih obaveza i pokriće budžetskog deficita, kao i za pomoć EPS-u i Srbijagasu. Samo za postojeće dugove, država će morati da izdvoji preko 300 miliona evra više nego prošle godine po osnovu povećanja kamata na već uzete kredite. Ni sledeće godine neće biti nimalo bolja situacija, jer nas očekuje servisiranje bar četiri milijarde starih dugova, a istovremeno treba platiti uvoz struje i gasa za vreme grejne sezone

Genetika

21.septembar 2022. Dušan Borić

Bronzanodobac plavih očiju

Migracije ljudi Jamnaja kulture, iz ukrajinskih i ruskih stepa između Dnjepra i Volge, povezale su Evropu sa Kinom i Indijom; genetsko nasleđe nekih balkanskih populacija izmešano je sa stepskim; mitove belačkog rasizma o neizmešanim nacijama trebalo bi zauvek ostaviti – neki su od rezultata najnovijeg genetičkog istraživanja u kome su učestvovali i srpski naučnici

Analiza

16.septembar 2022. Filip Mirilović

Ko to tamo šeta: Desnica ujedinjena protiv “zapadnjačkog pederskog zla”

Teško je izdvojiti jednog organizatora litija koje se poslednjih nedelja održavaju u Beogradu. Organizuju ih, ili im u tome pomažu, razne desničarske partije, grupe i pokreti, a vetar u leđa im duva Srpska pravoslavna crkva. Ni u subotu 17. septembra nemaju nameru da sede skrštenih ruku

Agrarna politika i nestašica

07.septembar 2022. Radmilo Marković

Kud se dede mleko

Razlog za nestašicu mleka je sada već skoro desetomesečna zabrana poskupljenja dugotrajnog mleka – svaka mera ovog tipa, iako joj je namera da očuva standard građana, zapravo neminovno vodi u nestašicu jer se proizvođačima ne isplati da prodaju mleko po istim cenama kao i ranije, dok sve ostalo što na tu proizvodnju utiče raste vrtoglavom brzinom

Krah evropskog tržišta električne energije

07.septembar 2022. Bogdan Petrović

Strujni udar

Troškovi energije (gasa i struje) u proseku su poskupeli 6,5 puta za samo godinu dana. Nema države u Evropi koja ne oseća katastrofalne posledice takvog energetskog šoka. Uz ovako visoke cene struje i gasa, Evropi preti deindustrijalizacija, jer će se fabrike jednostavno preseliti u one krajeve sveta gde je cena energije pristupačna. U SAD cena gasa je trenutno šest puta niža nego u Evropi, a slična je situacija i sa cenom struje

Intervju: Vlatko Ilić, teatrolog

31.avgust 2022. Nataša Gvozdenović

Potreba za temeljnim promišljanjem pozorišta

“Komercijalizacija počiva na standardizaciji, zato kada kažemo da danas umetnost poprima karakteristike robe, to ide na štetu autentičnosti, a samim tim, mogli bismo reći, i autorstva, ukoliko ga shvatimo kao osoben izraz pojedinca ili kolektiva koji stvara jedno umetničko delo”