Intervju – Boris Tadić, predsednik Socijaldemokratske stranke

Cane Subotić mi je nudio milion evra

"Moja je obaveza bila da se stranke koje su, što se mene tiče, bile na drugoj strani političke civilizacije prevedu na ovu stranu, da ih upoznam sa svetom. Oni su bili na crnoj listi, i Vučić i Dačić i Nikolić i Šešelj. Hteo sam da umirimo srpsko društvo. Umireno stabilno srpsko društvo bila je pretpostavka stranih investicija i razvoja. Pokušao sam da napravim reformu u samoj srži političkog mišljenja u Srbiji"

VREME BR.23 | 1. APRIL 1991.

Politika u „Politici“ – Događanje novina

Šta stoji iza spektakularno najavljenih promena u najvećoj novinskoj kući Srbije

Godišnjice – Četvrt veka od raspada SFRJ

Sećaš li se Jugoslavije

Danas se, opet, Jugoslavija i jugoslovenstvo spominju širom regiona. Ne toliko zbog okruglih godišnjica – 25 godina od raspada Titove Jugoslavije i 95 godina od Vidovdanskog ustava, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nego zato što je britanski referendum o izlasku iz EU mnoge podsetio na slovenački i hrvatski referendum posle kojih su ove dve bivše jugoslovenske republike proglasile nezavisnost, čime je zvanično umrla "velika" Jugoslavija

Kult ličnosti u Srbiji

Konkurs za spasitelja

Ovde se, decenijama unazad, odgoneta misterija uspeha, popularnosti i moći političkih lidera. Od Slobodana Miloševića, Vuka Draškovića, Vojislava Šešelja, do Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića, Borisa Tadića, te Tomislava Nikolića, Ivice Dačića, Aleksandra Vučića, svakih pet-šest godina ispitujemo kapacitet ovdašnjih potencijalnih lidera prepoznajući u njima Čerčila, De Gola, Hitlera, Tita...

Lični stav

Vučićev najveći poraz

Samo široko i principijelno ujedinjena opozicija ima neke šanse. Sve ostalo je gubitnička strategija i igra mačke i miša kakvu smo gledali poslednjih nekoliko godina. Ili pak mazohističko čekanje da sa istoka ili zapada dođu neke "ljubazne čike" i ratosiljaju nas bede

Jug Srbije – Školovanje na albanskom jeziku

Politika umesto obrazovanja

Albanska nacionalna manjina trenutno ne ostvaruje pravo na kvalitetno obrazovanje na maternjem jeziku, jer je ono za mnoge postalo pitanje politike, a ne osnovno ljudsko pravo

Lisica i ždral

Šesti razred

Bilo bi dobro da na nastavu navraćaš što češće, ne vidim šta od gradiva za škol. g. 2015/2016. ne bi mogao da savladaš

VREME BR.889 | 17. JANUAR 2008.

Krimski Tatari – egzodus i povratak

"Mržnja vekovnih neprijatelja" i višak nerešenih istorijskih računa kojima su mnogi skloni da objasne probleme koje danas imaju Tatari, Rusi i Ukrajinci na Krimu je mnogo više problem "narcizma malih razlika". Višedecenijski zajednički život učinio je svoje. Načinom života, ponašanjem, navikama, ponekad čak i izgledom, narodi koji su izašli iz sovjetskog lonca za topljenje nacija i religija više liče na svoje "osvajače" i "ugnjetače", nego na sunarodnike po imenu i istovernike po dalekim krajevima

Postizborna kombinatorika – Beogradske opštine

Jutro kvari sinoć započete veze

Scenario na Starom gradu je pokvario "započete veze" između Demokratske stranke i pokreta "Dosta je bilo" i ponovo gurnuo u fokus neslogu u DS u, a od toga će se okoristiti samo Aleksandar Vučić. I inače je šef naprednjaka hteo da ispravi grešku koju je napravio posle izbora, kada je ujedinio protiv sebe opoziciju, koju je u situaciju da odlučuje o bilo čemu dovela samo poslednja nada onog običnog, nestranačkog glasača da glasajući za njih radi za opšte dobro

Zoom

Slažem se sa Vučićem – samo »kompletan idiot« mogao je noću da ruši Savamalu. Još da saznamo ime tog idiota

Mi smo naš Dombas odavno izgubili i nema ovde te energije koja bi uspalila narod pospan u očekivanju da se otkrije ubica pevačice Granda, mada nam je to Vučić obećao "čim prođu izbori"

(Post)izborni dnevnik Đorđa Vukadinovića, poslaničkog kandidata DSS i urednika »Nove srpske političke misli«

»Strasna« nedelja

Šta se dešavalo tokom noći u kojoj se rodila "nova srpska opozicija" – i zašto je to važno

Intervju – Johana Haberer, pastor Evangelističke crkve u Nemačkoj

Crkva mora da se bori za slobodu medija

"Ne možete jednu veliku instituciju koja utiče na ljude, na mišljenje, istisnuti iz javnog prostora. Ona treba da se integriše, da argumentuje svoje stavove, da učine sebe razumljivom, da učestvuje. Onda se može reći: ‘Da li si čuo šta kaže patrijarh?’, i tada patrijarh mora biti spreman na kritiku. Kada nije u javnoj sferi, njega niko ne može ni da kritikuje. U našem sistemu, u Nemačkoj, normalno je da su predstavnici crkve prisutni u kontroli medija"