Ispisivanje non-pejpera

Poigravanje sa Pandorinom kutijom

Bivši ambasador Srbije u Vašingtonu i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ivan Vujačić smatra da je stvarni problem prilikom razmatranja promena granica u regionu iskustvo raspada Jugoslavije, odnosno to što svako menjanje granica asocira na rat i krvoproliće. Za Nerzuka Ćurka, profesora na sarajevskom Fakultetu političkih nauka, iza aktuelnih non-pajpera stoje reakcionarne grupe stare nacionalističke Evrope koja svoje zagovornike ima naročito u zemljama Višegradske grupe, ali i među ksenofobnim strukturama evropskih demokratija. Direktor istraživanja ISAC fonda Igor Novaković ukazuje da ovakvi dokumenti prvenstveno imaju za cilj da se testira reakcija javnosti, ali i centara moći na njih

Prilozi za biografiju – General Đuro Jovanić

Karijera na mlazni pogon

Kako je sadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA) od čina kapetana 2010. vanredno unapređivan do čina brigadnog generala u aprilu 2019. i čime je to zaslužio? Ovo tim pre što Vojska Srbije u tom periodu nije učestvovala ni u jednom oružanom sukobu

Provetravanje

Snijeg u aprilu

Valja sve vrijeme imati na umu da nipošto nije slučajno što su glavni akteri ovog sadašnjeg ludila stasali upravo u devedesetima i da oni danas, u još istaknutijim ulogama nego tada, posve svjesno djeluju po istom principu kao što su djelovali onda

Kultura sećanja

»Martovske ide« u Prištini

"Čuvaj se martovskih ida" izreka je iz Šekspirove drame Julije Cezar, koja opisuje opasnost koja preti i dogodiće se u tačno određenom trenutku, a odnosila se na 15. mart, datum kad je 44. godine pre nove ere ubijen rimski vladar. "Martovske ide" su u Prištini 1999. godine poranile, nevolja je bilo na sve strane, a produžile su se i posle tog datuma, posebno od 24. marta nadalje

TV manijak

Zamenski strahovi

Da li je ovo, u stvari, bio svojevrsni nastavak protesta od prošlog leta, koji se završio žestokim sukobima sa policijom? Da li je vakcina postala samo zajednički sadržalac svih onih sa desnog spektra naše političke scene koji su protiv Vučića?

Srbija i Zapadna Evropa

Kandidat za Evropsku uniju kao bezbednosni rizik

Ovdašnji organizovani kriminal povezan sa određenim strukturama vlasti odavno je prestao da bude samo problem Srbije: on se prelio i u zapadne zemlje, u kojima malo-malo pa padaju žrtve obračuna ovdašnjih mafijaških klanova ili se zaplenjuju narkotici u njihovom vlasništvu. Jedni tvrde da je upravo izvoz mafije ključni razlog za zaoštravanje kritičkog tona zapadnih institucija i javnosti prema Srbiji, dok drugi upozoravaju da se taj problem samo nakalemio na druge Vučićeve grehe

Nuspojave

Raznopolno sviranje na jednoj vijuzi

Ono što mene ispunjava pomalo morbidnom radoznalošću jeste pitanje šta ti ljudi zapravo hoće, ili: kako bi uopšte trebalo da izgleda društvo krojeno po njihovoj meri

Vladimir Kostić, predsednik SANU

Šta sam zaista rekao o Kosovu i kome to može da smeta

Iako neću da verujem da se radi o nameri, automatski je izvršeno moje svrstavanje u onaj ekstremni kraj spektra "KiM rebusa" u kome se nalaze oni koji bi bez razmišljanja sve da priznaju, potpišu i daju, za razliku od druge krajnosti, u kojoj su oni koji ništa od toga ne bi učinili. Između te Scile i Haribde provlačiće se oni koji će odluke donositi

Miša Vacić, čovek za razne prilike

Ortak kog se svi stide

On nije ni mudar ni hrabar, niti je šmeker svetskog glasa. Ne gazi preko stotke, ali može da trči 20 metara. Malo podržava vlast, a malo glumi opoziciju. Predsednika Srbije zove često, a on mu se javi tek svaki hiljaditi put. On je Miša Vacić

Intervju – Aleksandar Pavlović, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju

Imaginarni Albanac

"Po pravilu, srpski udžbenici predstavljaju Srbe isključivo kao žrtve, srpske težnje i akcije kao legitimne, prećutkuju stradanja druge strane, a albanski udžbenici imaju isti narativ sa obrnutim predznakom. Vekovi zajedničkog života i mnoštvo pozitivnih primera se izostavljaju. Rezultat je da danas mlađe generacije Srba i Albanaca ne znaju ništa jedne o drugima, vide se međusobno kao neprijatelji i apsolutno im je nezamislivo da smo, zapravo, oduvek živeli zajedno, uz to vekovima i u istoj državi, bila to Vizantija, kraljevina Nemanjića, Osmansko carstvo ili Jugoslavija"

Četrdeset godina od prvih masovnih demonstracija na Kosovu (II)

Tukli ste nam đecu

Kada se situacija malo smirila, odlazim kod jednog ­albanskog prijatelja u Prištini. Njegova majka mi kaže: "Niste smeli tuć našu đecu. Mi đecu ne damo." Pokušavam da se branim: "Ali đeca su nas napadala kamenjem i na gore načine." – "Znam, mi smo na njih vikale i mi bismo ih kaznili i smirili, ali kada ste vi udarili na našu đecu…" Ostadoše ove reči da vise u vazduhu

Trideset godina od prve pobune

Iscurela energija

Deveti mart je bilo gubljenje nevinosti – ona tačka posle koje više nema nazad. Zemlja se nakon toga raspala u moru krvi, a mi smo preko noći odrasli znajući da više ništa neće biti isto. Posle se desio Vukovar, zatim Sarajevo, onda Srebrenica, Oluja, Kosovo i bombardovanje