Šta spaja Vučića i predsednika Rusije? Zašto veliki deo građana podržava ruski napad na Ukrajinu? Kakva je tu uloga tabloida i njihovih režimskih pokrovitelja? I kako se zbog svega ovog predsednik našao u nevolji sa svojim biračkim telom
Cinculiranje opozicije je razumljivo i očekivano s obzirom na to kakav odnos većina građana ima prema Rusiji i Putinu. Svako zaoštravanje bi im odnelo neke potencijalne glasove, a dali bi bogme i dodatnu municiju režimskim artiljerijskim tabloidima. Ali i vlast se našla u nezgodnoj situaciji. Trebalo joj je koji dan da artikuliše stav, valjda vreme da ispita javno mnjenje i donese odluku koja otprilike glasi: “može da bidne, al’ ne mora da znači”
Ujedinjene Nacije usvojile su Rezoluciju u kojoj se osuđuje ruski napad na Ukrajinu i zahteva od Rusije da povuče svoje trupe. Srbija je glasala za Rezoluciju
U momentu krize istorijskih razmera, Evropska unija je uspela da se dogovori o zajedničkom odgovoru svih 27 zemalja članica na rusku agresiju na Ukrajinu. To niko nije očekivao, a najmanje Vladimir Putin. Ne treba isključiti mogućnost da će ovo novo preslaganje EU doneti promenu dosadašnje paradigme prema Balkanu
Zaključci Saveta za nacionalnu bezbednost nisu diplomatsko remek delo, već kupovina vremena. Cena još nije utvrđena
Posle tri i po meseca pauze delegacije Srbije i Kosova vratile su se za pregovarački sto. Odvojeni razgovori sa predstavnicima EU bili su intenzivni i konkretni. Da li se došlo do nekog napretka ostaje nepoznato. Kako sada stvari stoje, srpska strana i dalje insistira na implementaciji ZSO, a Kosovo na uzajamnom priznanju
Putin na očigled celog sveta sa Ukrajinom može da se igra kao mačka sa ulovljenim mišem: može da pošalje „mirovne trupe“ u novostvorene proruske nezavisne republike i obezbedi granicu razdvajanja sa ostatkom Ukrajine; može da zauzme dodatni pojas razdvajanja, čisto reda radi; može da uspostavi kopneni pojas između već formalno anektiranog Krima i Donbasa; može da naredi invaziju na Kijev i uspostavi proruski režim. I niko ne može da ga spreči
Koliko se vlast prepala predsedničkog kandidata opozicije Zdravka Ponoša, svedoči i to što su protiv njega podigli “najtežu artiljeriju” analitičara i stručnjaka od kojih je velika većina vojsku gledala samo u filmovima
Beograd bi da opere, Milošoveću da podigne spomenik. U Srebrenici nije počinjen genocid, tokom „Oluje“ jeste, presuda Mladiću je daleko od prava i pravde, a Vučić ne krši Ustav, već ima „malo moderniji pristup“
Kaže da je od dede Draže Mihailovića nasledio „staloženost, mirnoću i nepogrešivost procene prave strane“, koja „možda nije strana koja profitira i pobeđuje“, ali se neće „pred unucima stideti za odluke“ koje je doneo. Zaštitiće arhitektonske i kulturološke vrednosti koje je „urbanistička mafija posebno napala u starom jezgru grada“. Cilj mu je da Beograd bude ponos Srbije i ovog dela Evrope. Biće kandidat za gradonačelnika Beograda ispred koalicije NADA, okupljene oko Demokratske stranke Srbije
Za deset godina vidi sebe u vrhu vlasti. Kandidaturu za predsednika posmatra kao izazov svima „da shvate koliko je ozbiljan“. Smatra da je vreme da Vučić „ode u penziju“, a Đilas „u zatvor“. Promoviše zdrav život i sportski duh, redovno čita novine i knjige. Na izborima će se kandidovati ispred stranke Srpska desnica, koja se između ostalog zalaže za patrijarhalno društvo i ukidanje prava na abortus
Kuću nacističkog kolaboracioniste Džafera Deve u Južnoj Mitrovici EU i UNDP rekonstruišu u Regionalni kulturni centar. Kritičiri govore o „šokantnom“, „sramotnom i anticivilizacisjkom“ projektu koji se „izruguje žrtvama nacizma“
