Prijatelji i oni koji prate njegov dosadašnji “politički habitus” reći će da je nadrastao lokalnu scenu, koja podrazumeva bavljenje manje inspirativnim temama poput kanalizacije, kontejnera i vodovoda, te da je Skupština, u kojoj je za dve godine postao prepoznatljiv u celoj Srbiji, njegovo prirodno okruženje
O važnosti popisa (pre)malo se govori. Ipak, to je statistički alat čiji će rezultati biti korišćeni, između ostalog, za određivanje ekonomske i populacione politike, zatim i za razna naučna istraživanja. Sigurno će uticati i na neke važne političke odluke. Zbog toga ćemo dati odgovore na čitav niz pitanja koja se tiču starosti, pola, bračnog statusa, etničke i religijske pripadnosti stanovništva itd.
“Dok sam bio ambasador u Beogradu, sreo sam se više puta sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem. Rekli su mi da su posvećeni evropskoj perspektivi Srbije, što je bila dobra vest, s obzirom na istorijat Srpske radikalne stranke tokom devedesetih. Sada, nakon jedne decenije, možemo videti rezultate vladavine Srpske napredne stranke”
Skandal koji je izazvao predsednik Srbije mogao bi se razumeti kao izraz izvesne dezorijentacije, kao igrokaz koji je, gotovo rutinski, pokrenut i odigran, a da ni vrhovnom spletkarošu nije jasno čemu sve ovo služi i da li uopšte radi
Ne zna se koliko je oružja u svojim skladištima imala bivša JNA, taj podatak nikada nije obelodanjen jer je bio i ostao strogo čuvana vojna tajna. Nepoznanica je i koliko je oružja “sa strane” uvezeno u Sloveniju, Hrvatsku i BiH 1991. i 1992. godine, kao i kasnije tokom rata, koliko je ostalo u skladištima JNA u tim državama, koliko je odvezeno u Srbiju, koliko ostalo u Republici Srpskoj...
“‘Imamo obavezu prema našoj deci, bar deci u Srbiji i Republici Srpskoj, da im istinom otvorimo oči, ne maštajući o tome da ćemo promeniti mišljenje sveta‘, rekao Veučić pre dve godine u govoru povodom ‚Oluje‘. To znači da ćemo se mi držati svoje istine, ma šta svet o nama mislio, da ćemo slaviti naše junaka, makar ih svet smatrao zločincima, jer svet nas ne voli i naše suze ne razume, ali mi sada imamo svog roditelja i možemo da se na njegovim grudima isplačemo. Ovo nije neka moja ironija, nego skoro doslovna parafraza Vučićevih reči. A on je rekao – opet moram da ga citiram: ‘Ponosan sam jer srpska suza, posle mnogo decenija, ima roditelja’”
Prvi deo traktat o mržnji prema Srbima, drugi traktak o fantastičnim uspesima u zdravstvu, treći crtanje na tabli velikih energetskih nedaća koje jesu a tek će biti. Brine Aleksandra Vučića razbuktavanje još jednog svetskog rata. Sudiju Slobodana Ilića kome su u Bosni oči iskopali nožem je spomenuo tri puta u kontekstu da srpske suze nemaju roditelja. O sankcijama Rusiji ni reč
Posle prvog poraza Demokratske partije socijalista na parlamentarnim izborima pre nepune dve godine, (trenutno) predsednik Crne Gore i DPS-a Milo Đukanović je ponovo uspostavio kontrolu vlasti koristići besomučne svađe decenijske opozicije. Tim povodom objavljujemo portret „Mila britve“ iz 2018. godine kada je sa mesta premijera po drugi put uskočio u predsedničku fotelju. Ništa se tu promenilo nije
“Srbija je jedina zemlja koja načelno teži ka Evropskoj uniji, a koja otvoreno podržava rusku agresiju na Ukrajinu. Nije tačno da je neutralna, ona je na ruskoj strani. Pričamo da smo neutralni samo da ne bismo trpeli posledice. Kako je Srbija od proevropski nastrojene države došla do toga da podržava rusku agresiju? Zajedničkim snagama: evropskim nečinjenjem i aktivnim i strateškim činjenjem naše vlasti”
Treba li sada potpredsednik Srpske liste i „kontroverzni biznismen“ da organizuje „narod i dobrovoljce“ na severu Kosova na isti način kao što su to u Krajini 1991. radili četnički vojvoda i paravojni komandant sa Interpolove poternice? Kako se onda sve završilo, nikome ne treba objašnjavati
Gotovo je nemoguće zamisliti Aleksandra Vučića kako saopštava svom rusofilskom narodu da Srbija uvodi sankcije Rusiji, ili priznaje nezavisnost Kosova koje bi se u Srba onda službeno nazivalo Kosovom bez „takozvanog“ i pisalo bez zvezdice, a Vulin bi Albance morao da prestane da naziva „Šiptarima“
“Razlika između Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića je ona koju vidimo na Koraksovim karikaturama. Milošević je tu introvetovan, oči mu se ne vide, on je lik koji deluje iz senke, iz bekstejdža. Nasuprot njemu, Vučić je stalno na pozornici, gleda nas svojim velikim očima sa svih strana i sve vreme zasipa nas svojim beskrajnim govorima. Ali, u suštini, on radi isto što i Milošević – učvršćuje ličnu vlast i nudi san o Velikoj Srbiji, koja se sad zove Srpski svet”
