"Zdravstveni sistem Srbije trenutno je vojska lavova koju vode nesposobni i uplašeni poslušnici režima", kaže dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. "Kolege se iz ustanova širom Srbije povlače ka višim centrima, prvenstveno u Beograd, Niš i Novi Sad, bez rešenja o premeštaju, bez informacije da li posle idu u samoizolaciju, gde je ta samoizolacija, da li se vraćaju u svoje domove, da li će ugroziti svoje porodice..."
"Ova kriza je pokazala da i male zemlje možda imaju neku šansu u novim okolnostima, ali samo ako postanu ‘male sile’ u zdravstvu i nauci. Sve zemlje koje će iz krize izaći sa manjim brojem žrtava, imaće mogućnost da unaprede svoj status u međunarodnoj politici. Savetovao bih, dakle, našim zemljama da se nakon ove krize fokusiraju na te ‘niše’. To znači – ne na avione i tenkove, nego na zdravstvo i školstvo"
Pad ekonomskih aktivnosti biće daleko veći nego tokom svetske ekonomske krize 2008. i 2009. godine. Na posebnom udaru biće male zemlje poput Srbije. Doći će do pražnjenja mnogih fondova, budžeti će biti pod velikim pritiskom, biće nemoguće da se izbegne deficit. Dubina krize zavisiće od trajanja restriktivnih mera uvedenih u borbi protiv korona virusa koje su paralizovale svetsku privredu
Srpski građani koji su se vratili u rođenu zemlju u jeku pandemije postali su priželjkivani neprijatelj sa licem, onakav kakvog propaganda voli da izmisli pošto se samom virusu, doduše, može objaviti rat, ali teško na njega može da se ljuti
U četvrtoj nedelji epidemije novog korona virusa i pred kraj treće nedelje vanrednog stanja, u Srbiji imamo mrtvu trku oko toga čega se ljudi više plaše: virusa ili naprečac donetih radikalnih odluka predsednika Vučića
Najednom, moji saborci u borbi za ljudska prava imaju poverenje u policiju i traže da nas oni čuvaju. Neki od njih zahtevaju potpuni karantin. Među njima ima i takvih koji su život proveli pušeći i pijući u hladovini prekrasnih skopskih kafana. Sada nisu baš dobrog zdravlja, a i u poodmaklim su godinama, pa traže od ostalih da ne žive, da ne rade i ne kreću se
Jedna od ključnih grupacija koja na globalnom nivou podržava i podupire primerom ideju "nove skromnosti" i održivosti jeste milenijals generacija. Ona nema nameru da doveka vuče ular hipoteke i da zdušno trči u onom bubnju za hrčka u kojem danas trči čitavo čovečanstvo. Ta nova generacija ima izraženiji otklon od materijalnog, i više drži do drugih vrednosti koje su iskustvene ili u domenu obrazovanja
Predsednikove dnevne solilokvijume preskočiti, jer dosežu zenit svoje ogavnosti, samo čuti koje su mere i pridržavati se. Sve ono ostalo u njegovom nastupu obiluje ljigom i sluzi više nego svetski samit puževa golaća, ako tako nešto postoji
Država ovde jeste drugo ime za Aleksandra Vučića, a partijski aparat koji imitira državu – samo je u njegovoj službi. Ali, svi oni koji su se zatekli "u službi" imaju odgovornost koja se više ni po čemu ne može meriti sa onom pre pandemije. Radi li partijska država u interesu svih građana Republike Srbije i pored evidentnog kašnjenja, početne neozbiljnosti i manipulacija? Može li joj se verovati ako su nam kazali da je prvi registrovani slučaj obolelog od kovida 19 bio 6. marta, pošto je partija SNS prikupila potpise za svoju izbornu listu
Posle Kine, Italije, Švajcarske i Španije novo žarište kovida 19 je Njujork, na koji se proširila drama oko obezbeđivanja bolničkih kreveta i respiratora. I na Menhetnu, u Bronksu, Kvinsu i Bruklinu se kao najslabija karika pokazala ranjivost lekara u pandemiji
Dok čitava planeta raspravlja o tome kako će se mnogo toga u svetu i ekonomiji promeniti jednom kada se pandemija zaustavi, i kako taj svet neće biti isti, srpska Vlada poručuje da smo spremni ušli u krizu i da ćemo se iz problema brzo izvući
"Javno žigosanje obolelih i zaraženih osoba ne može imati nikakvog mesta u civilizovanom društvu i to je sasvim jasno. Sa druge strane, glasno pozivanje na ljudska prava kao pokriće za nesprovođenje preventivnih mera ili izazivanje opšte opasnosti takođe se ne može razumno prihvatiti. Bitno je da budemo naoružani velikim strpljenjem i spremni na različite moguće scenarije. Ova bitka se neće završiti brzo, niti ćemo se nakon nje tek tako vratiti na staro"
U vreme pandemije, ispostavilo se da je modna industrija, od koje se to nije očekivalo, veliki donator. Evo primera iz Italije i Srbije
"Virus korona nam je, dakle, pokazao da se može kad se hoće. Da, moguće je da države deluju, pomažu i komuniciraju brzo, bez birokratije i na međunarodnom nivou… Da se brzo nabavi potrebni novac, da se brzo okupe potrebni ljudski resursi kako bi se rešio neki problem… Sve je samo pitanje volje" — Barbara Plag
Da li silnike, s vremena na vreme, treba podsećati da čovečanstvo, uprkos svemu, postoji i da je, kao u sadašnjem trenutku, saradnja imperativ? Ili je Hajner Miler dobro naslutio kada je zapisao: "Sledeći vek sastojaće se od opreza i povlačenja u male celine, u mikrostrukture, i u povlačenju iz velikih projekata, iz makrostruktura". Bojim se da tome pogoduje, govorim o posledici, kada sve ovo prođe, uvođenje vanrednih mera ili vanrednih situacija u svetu i kod nas, zbog zlokobnog utiska sigurnosti – verujem da društvo koje ih je uvelo treba pažljivo da analizira sve podatke i da ih u trenutku koji to dozvoljava ukine, da se ne bi jedna, iskreno verujem, racionalna i neophodna odluka pretvorila u neželjeni produženi efekat pandemije
Iako virus korona ne utiče na fizičko zdravlje dece, može da utiče na njihovo psihičko stanje
Kikinda je do sada bila poznata po ludaji (tikvi) i Lali na njoj, po brašnu i noblicama, opelu i "Tozi", po mamutu i sovama, a od ovog marta je postala sinonim za korona virus
Vojska na ulicama u vreme vanrednog stanja – ništa neuobičajeno ni novo, svaka država to radi, ali na osnovu unapred pripremljenih i razrađenih planova, ustavnih i zakonskih ovlašćenja i propisa. Normalna zemlja – da, ali ne i Srbija u kojoj je sve podređeno vlasti jednog čoveka, pogotovo kad taj čovek ima svoje poltrone koji mu se dive do beskonačnosti. Da se ne bi smetnulo sa uma – da se korona virus desio i u vreme dok je Boris Tadić bio predsednik, ne bi bilo nimalo drugačije, možda bi se i tada neko od njegovih udvorica setio da ga proglasi za "vrhovnog komandanta"
Pouzdan izvor "Vremena" kaže da je 20-ak zaposlenih u Zavodu za javno zdravlje, sa odeljenja mikrobiologije i hemije, u kućnoj izolaciji. Uzrok svemu je jedna od zaposlenih, kod koje je potvrđen virus, a koja se zarazila preko zeta, sveštenika, koji je prisustvovao proslavi jedne privatne firme
Ljubomir Gočić iz Boleča, koji je vozio kamion u SAD, kaže za "Vreme" da mu 28 dana izolacije nije problem, ali: "Smeta mi nehuman tretman, smeta mi što državni zvaničnici stvaraju atmosferu u kojoj se pravi hajka na nas... Moje komšije u Boleču, a svima sam im slao novac iz Amerike, misle da ne treba da se vratim kući. Napravljena je atmosfera u kojoj smo mi ispali glavna pretnja, ljudi koje treba loviti i zatvarati u koncentracione logore"
Osim ekonomske depresije potvrđene statističkim parametrima, ova pandemija će ostaviti trajni trag na organizaciju privrednih grana. Svedoci smo kako su se uzdrmali globalni lanci snabdevanja. Da li to znači da je koncept iz udžbenika za menadžment o globalnom lancu sirovina na jednom, a proizvodnje na drugom kontinentu pod upitnikom i zahteva reviziju
Svakog dana stižu potvrde da je pandemija iznenadila i najrazvijenija društva, čije su zdravstvene službe oslabljene neoliberalnom racionalizacijom. Posle Vuhana u Kini, Lombardije u Italiji, Madrida u Španiji i cele Evrope, nakon što je načeo Crni kontinent u Egiptu, Alžiru i Južnoafričkoj Republici, virus kovid-19 počeo je da hara Njujorkom
Aplauz za lekare i medicinske radnike, aplauz za prosvetare, aplauz za Zagreb, aplauz medicinara za sve nas u znak zahvalnosti, samo su neki, vidljivi primeri solidarnosti i podrške usred pandemije virusa korona. Građani se samoinicijativno i spontano solidarišu jedni sa drugima, iako se senka smrti svakodnevno nadvija nad planetom u blokadi kakva nije viđena u istoriji ljudskog roda. Samo još da vlast prestane da stigmatizuje i vređa naše državljane koji žele da se vrate kući
Na konferencijama za novinare najviših državnih funkcionera upadljivo je odsustvo novinara štampanih i onlajn medija, dok pitanja mogu da postavljaju samo novinari Tanjuga, Pinka i RTS-a: to je stvar koja nije ozvaničena, ali je jasna svakom ko prati prenose konferencija. Od nezavisnih medija, priliku da pitaju dobijaju povremeno samo novinari N1 i Al Džazire i to samo da bi se fingirao balans, ili da bi predsednik Srbije pokazao da zna imena svih novinara tih redakcija, da bi ih podsetio na njihove "grehe" od pet ili deset godina, ili pokušao da ih ponizi
Ašil Mbembe, Politike neprijateljstva, Fakultet za medije i komunikacije, Beograd 2019, prevod Slavica Miletić
