Stounvol je bio sigurna kuća za sve siromašne, marginalizovane, ljude koje su porodice i prijatelji odbacili, koji sebi nisu mogli da priušte ulazak u ekskluzivnija okupljališta za LGBT osobe. Osim Stounvola, zapravo ništa drugo i nisu imali da izgube. A sada je policija došla da im oduzme i to
"Konkurentnost, prijateljsko poslovno okruženje, manje birokratije, stabilan pravni okvir i realne ekonomske prilike su ključni faktori za privlačenje daljih investicija u Srbiju, uključujući i one iz Švajcarske. Naročito bismo cenili ako bi mnogo više malih i srednjih preduzeća bilo u mogućnosti da investira u Srbiju, što zahteva da ostanu fokusirani na svoj ekonomski napredak, a ne na stalno ometanje zbog ogromnih administrativnih prepreka"
"Vreme" objavljuje odlomke iz knjige Pola Krugmana, ekonomiste koji potresa svet u jeku svetske ekonomske krize i čoveka koji u sreći ljudi vidi napredak
Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije, odgovara na pitanje poslanika LDP-a Bojana Đurića da li namerava da se kandiduje za potpredsednicu SNS-a ("RTS")
Većina srpskih i jugoslovenskih imena ulica u Prištini i drugim gradovima na Kosovu i Metohiji danas je izbrisana i zamenjena albanskim. U Prištini nema više "Bore i Ramiza", Ulice cara Dušana ni Ulice Sejda Bajramovića, ali zato postoji Trg Medlin Olbrajt, Ulica Džafera Deve i Trg Adema Jašarija. Po kome se danas zovu ulice, trgovi i škole na Kosovu, ko su tamošnji nacionalni junaci kojima se dižu spomenici i na čemu se gradi kosovsko-albanski nacionalni i državni identitet
»Gospođo Liht šta ste znali i kada ste to znali«, Vreme 1333
Bežeći od pobednika Oktobarske revolucije, početkom dvadesetih godina prošlog veka u Beograd se doselilo nekoliko desetina hiljada Rusa. Ostavili su vidne tragove svog znanja i umeća: projektovali su mnoge važne zgrade, uticali na umetnost i kulturu, preneli svoja naučna dostignuća. Groblje na kome su sahranjeni, Rusko nekropolje na Novom beogradskom groblju, odavno je u lošem stanju
I ovogodišnje izdanje BITEF-a prate uobičajene polemike o kvalitetu, pa i svrsi ponuđenih ostvarenja. Neke predstave su podržavale stav onih koji BITEF smatraju samodovoljnom zabavom, a neke su pokazale stvarnu snagu pozorišnog izraza i moć ovog starog medija da odgovori na najžešća pitanja modernih vremena
Posle ujedinjenja ponovo prevelika za Evropu, a premala za svet, Nemačka traži novi put u partnerstvima sa Rusijom i Kinom, pokušava da shodno svojoj privrednoj sili bude politički lider u krizom zahvaćenoj Evropskoj uniji i deluje pomalo izgubljeno. U okviru svega toga Balkan je za Nemačku trećerazredna pozornica, a onih sedam uslova za Srbiju ni pomena vredni za nemačke medije
Izvanredni roman Melinde Nađ Abonji, kao priča o trajnoj i neizlečivoj neukorenjenosti, pripada onom danas najvitalnijem toku centralnoevropskih literatura
"Branje maslačka"; VREME 1131
Glavni tužilac specijalnog istražnog tima EU za ispitivanje navoda o trgovini ljudskim organima na Kosovu Klint Vilijemson do detalja je upoznat sa izjavom zaštićenog svedoka. Očekujem da proveri ovaj iskaz. Mi njemu verujemo i ostvarujemo odličnu saradnju. Izjavu svedoka smo obelodanili, i to samo jedan njen mali deo, jedan procenat onoga što nam je rekao i to onda kada sam procenio da istragu time ni na koji način ne mogu da ugrozim
Tragično je da su u poslednjih nekoliko godina stare ideje ponovno počele da puštaju koren. Ali ne možemo više da prihvatimo situaciju u kojoj pogrešni strahovi od viših kamatnih stopa političarima i kreatorima ekonomskih politika znače više od užasa masovne nezaposlenosti, pišu Krugman i Lejerd
U Vajmaru je u organizaciji Memorijalnog centra "Buhenvald", a u saradnji sa moskovskom institucijom Memorijal, otvorena izložba "Gulag – tragovi i svedočanstva 1929–1956" o logorima u Sovjetskom Savezu za vreme Staljinove vladavine, kroz koje je prošlo oko 20 miliona zatvorenika. Memorijalni centar "Buhenvald" je sebi stavio u zadatak da, osim istraživanja užasa nacizma, proučava i pojave makar i samo donekle slične onome što se događalo u nacističkoj Nemačkoj. U okviru pratećih priredbi o logorima u bivšoj Jugoslaviji, o "logorisanju" Podunavskih Švaba i o "administrativnom upućivanju na društveno korisni rad" na Golom otoku, o tome kako je Mirko Tepavac zgrožen stanjem i "robovlasničkim" odnosima koje je zatekao celo rukovodstvo jednog logora u kome su bili zatvoreni Nemci poslao na Sremski front, govorio je Ivan Ivanji. Taj govor prenosimo u celosti
"Glasnogovornik brutalne iskrenosti"; VREME 1030
Ko im’o sumnji i sumlji da predsednik Skupštine mlad, neiskusan, ‘vaki i naki, ništa od toga, samo u jednom danu, i o istom trošku, posetio babu, razgovar’o sa stranačke kolege, i otvorio Sajam šljiva. I to tim redom, i rek’o da puno srce i babi i njemu, i kaz’o da Osečinu treba postaviti na mapu Evrope
Politički troskok: prvo, Tadićev izveštaj, onda programska skupština i, na kraju, izborna skupština krajem ove godine. Ali, ako se ova "demokratska saga" još rastegne, ne bi me iznenadilo da i u stranci počne epidemija belih listića i da na kraju predsednik bude Čiča Gliša
Kao plimni talas, dakle u zakonito predvidljivim razmacima, pojavio se Jelko Kacin, evropski birokrata srednjeg ranga zadužen za Srbiju. Ovi naši, Nikolić, Dačić i ostali ispuštali su ritualne zvuke oko privrženosti evropskim idejama, ali, što reče premijer, ne po svaku cenu, dok je Kacin dozvolio sebi nešto više
