Srbija 2030. – koji je naš put?
Ekologija i zaštita voda, zemljišta i vazduha
Vreme, Nova ekonomija, Danas, Beta, FoNet i Južne vesti uz podršku Ambasade Švedske pokrenuli su društveni dijalog "Srbija 2030. – koji je naš put?". Cilj nam je da na šest okruglih stolova kredibilni stručnjaci, koji imaju uticaj na javno mnjenje, daju svoja mišljenja o ključnim temama za buduće pravce kojima će se Srbija kretati i način na koji će zauzeti svoje mesto u svetskim procesima. Teme su sledeće: "Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti", "Srbija između Istoka i Zapada", "Energetska nezavisnost i energetska strategija", "Ekologija i zaštita voda, zemljišta i vazduha", "Zdravstveni sistem", "Migracije" i "Starenje stanovništva". Ovi paneli nisu vezani za političke stranke i dnevnu politiku. Njih pokreću profesionalni mediji koji time razmatraju problem društvenih potreba i sopstvene odgovornosti prema društvu čiji su deo
Intervju – Dubravka Stojanović
Bojkot je zahtevniji od izbora
"Mi nemamo demokratsko iskustvo i demokratsku političku kulturu. To vidimo već iz toga kako smo lako ispustili slobode koje smo imali, kako trepnuli nismo kad su se ukidale prve emisije i uvodila cenzura, kako smo brzo uspeli da se uplašimo, kako smo se brzo korumpirali i opet obgrlili partijsku državu... Sve to, uz našu nesrećnu nedemokratsku istoriju, pokazuje da nam je društvo slabo, da ne pruža otpor, da je suviše siromašno i lako potkupljivo. Uz to mnogo puta smo već pokazali da ovde prevladava autoritarna politička kultura, koja traži vođu jer je tako lakše, jer onda nema rizika, nema odgovornosti koju demokratija zahteva. ‘Vođa će odlučiti’"
Moda
Dobar kostim za dobru ulogu
Koje poruke šalju žene britanske imperije konceptima svoje odeće, od Elizabete I do Kejt Midlton
Jubilej
Kako je Srbija dobila operu
Pre sto godina u Beogradu je osnovana Opera Narodnog pozorišta. Građanstvo, čije je muzičko iskustvo te vrste vidno zaostajalo za svetom, dočekalo ju je sa oduševljenjem
Bioskop – Tomazo i Zviždači
Neko i nešto u Rimu i Bukureštu
Odavno dokazani i prekaljeni Ejbel Ferara i Korneliju Porumboju u svojim novim filmovima ostaju u okvirima evropske arthaus poetike, ali i proširuju tematsko i stilsko polje svojih opusa
Bosna i Hercegovina
Kriza kao konstanta
Zbog odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, koja nije objavljena, čiji sadržaj nije poznat i koju nije potpisao predsednik Ustavnog suda, u BiH se u samo nekoliko dana desilo nekoliko "državnih udara", po ko zna koji put je pređena "crvena linija", što je izrodilo osmišljavanje starog političkog plana pod novim kreativnim nazivom "RS-exit" i novo zveckanje oružjem; predstavnici Republike Srpske prestali su odlučivati u institucijama BiH, ma šta to značilo
Stranački život i smrt
Bojkot u svetlu podela
Bojkot dolazećih parlamentarnih i lokalnih izbora nedeljama je centralna politička tema. Situacija nije jednostavna, ali jedno je sigurno: podržavali bojkot ili ne, on je jedini potez opozicije od 2012. naovamo koji je izazvao jaku reakciju vlasti. A to sigurno nešto govori
Oprosti ako je nešto bilo
Malo koga je potcenio, mnogima je dao kredit kakav nisu mogli da vrate. Ne bivajući kadar za olaki nihilizam za kojim posežu kvarni jer u drugome vide sopstveni odraz, uvek je polazio od onog najboljeg u saradniku, prijatelju, kolegi, i držao se toga sve dok ovaj ne bi u potpunosti iscrpeo zalihe tog boljeg u sebi
Kult ličnosti
Stvaranje poluboga ili kako je Vučić postao Sveti Sava
Nije u tome ključna stvar, iako je jasno da predsedniku Srbije Vučiću strahovito nedostaje onaj neko ko ide iza njega i šapuće mu "seti se, ti si samo čovek". Na ključnu stvar će institucije morati da misle i po njoj da delaju, naravno, nakon oslobođenja
Obrazovanje
Knjige koje deca vole
Prema rezultatima poslednjeg PISA testiranja 40 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji funkcionalno je nepismeno. Javnost se zabrinula zbog posledica ove pojave, zbog vidnog osiromašenja jezičkih, emotivnih i kritičkih kapaciteta učenika, a o njenom uzroku – krizi čitanja, koja počinje u osnovnoj školi – retko se govori
Prevodi
Kako čitati Euripida ako ne govorite starogrčki
Vest da su komedije Žorža Fejdoa tek nedavno prvi put štampane na srpskom jeziku, o čemu smo pisali u prošlom broju, opravdano je istaknuta. Naime, spisak važnih knjiga koje je nemoguće čitati na savremenom srpskom jeziku zapanjujuće je dugačak. Tekst koji sledi ilustruje tu činjenicu
Navigator
Ko ima pare, ne treba mu novac
Navigator
Korona virus prešao na kompjutere
Arheologija sećanja
Neko koga i ima i nema
Ako se kojim slučajem pomene ime Lujo Davičo nezavisno od osnovne i srednje baletske škole u Beogradu, koja je po njemu nazvana, malo ko će znati o kome se govori. Zato je nedavno objavljena knjiga Saše Brajović Lujo Davičo, fragmenti života (izdavač Clio) doživljena kao priča o nepoznatom
Zoom
Petka i Longin – Najbolji su rođendani koje ćemo tek da doživimo– Robert Orben, američki komediograf i mađioničar
Od utorka ušli smo u tridesetu godinu postojanja, što je mnogo duže nego dinamika kojom se ovde menjaju, najčešće kvare, institucije, zakoni, pa i običaji, a o ljudima i da ne govorim. Voleo bih da verujem kako smo ostali dosledni i pošteni bez prava na izgovor da se političke i nadasve društvene, a još više tehničke okolnosti menjaju
Prekrajanje istorije
Novi sukobi u senci prošlosti
Ko snosi deo krivice za izbijanje Drugog svetskog rata? Šta predstavlja Armija krajova? Kako je poginuo Vladislav Sikorski? Da li je Crvena armija odgovorna za pokolj u Varšavi? Da li je Čerčil to znao? Ko je bio Stjepan Bandera? Različito tumačenje istorije doprinosi podgrevanju hladnog rata koji je ponovo podelio svet
Intervju – Dragan Đilas
Nema kompromisa oko bojkota
Za nas nema priče kako će neko da izađe na izbore a da se tretira kao opozicija, to ne može. To je naša crvena linija. Jer svako ko izađe na izbore u Srbiji taj izlazi zbog sebe. Jedni da ostanu poslanici, jer bez toga ne znaju šta će sa sobom, drugi da postanu poslanici, jer im je to san, ili da postanu neki odbornici ili da sačuvaju neku vlast. Svima su puna usta da to rade zbog Srbije, ali ne, to rade samo zbog sebe
In memoriam
Dragoljub Žarković (1951–2020)
Svako u Vremenu u bilo koje doba dana i noći zna dvije stvari – kada je došao u redakciju i kada je i kako upoznao Žareta. Mada svi zajedno činimo Vreme, Vreme je – gledano u cjelini – Žaretovo životno djelo. Njegov gubitak je nenadoknadiv. Nastavićemo dalje onako kako nas je Žare formirao, na temeljima svega što je s toliko ljubavi, dara i odricanja izgradio, maksimalno se trudeći da slijedimo njegov duh. Kao i do sada biće tu uspjeha i poraza. Međutim, nikad više neće biti onako kao kad je Žare bio s nama
Portret savremenika – Boško Obradović
Uspon »političkog huligana«
Pitanje je da li su ispadi koje Obradović pravi deo njegovog temperamenta ili deo taktike kojom želi da privuče što više opoziciono raspoloženih birača. Deluje da se za sada isključivo svojim javnim nastupima izborio za mesto jednog od lidera opozicije, ali i da je svojim postupcima i rečima doveo do toga da se mnogi koji opoziciju podržavaju pitaju da li je to što je Obradović protiv Vučića dovoljno da bi se s njim koračalo u istoj koloni
Smrt Kobija Brajanta
Čovek koji je voleo igru
Odavno jedna vest u sportskim krugovima širom sveta nije tako odjeknula. U padu helikoptera u okolini Los Anđelesa, 26. januara poginuo je Kobi Brajant, jedan od najboljih igrača u istoriji košarkaške igre. Tragedija je tim veća što je poginula i njegova trinaestogodišnja ćerka Đijana, sa još sedam putnika
Knjige
Ko drži dizgine, a ko će da izgine
Živojin Bata Kara-Pešić, Čegrtaljka, XX vek, Beograd 2019. (oprema knjige grupa "Škart")
Filmologija
Kako ekranizovati traumu
Vesna Perić: "Trauma i postjugoslovenski film: Narativne strategije"; Filmski centar Srbije 2019.
Rusija – Promena Jeljcinovog ustava
Koža se prodaje kada se medved ustreli
Na jednoj od onih masovnih godišnjih konferencija za medije neki novinar je pitao Vladimira Vladimiroviča Putina hoće li da se ženi ponovo. Ovaj je rekao: "Čekajte da prvo udam bivšu suprugu." Sličan odgovor možda sledi i na pitanje šta će raditi nakon isteka četvrt veka svoje vladavine 2024, dok se nakon smene na čelu vlade i najave promene ustava zapadom širi novi talas putinofobije. Pritom se valja podsetiti kako je u Rusiji zavladao predsednički sistem