"Kada igraju protiv SAD, većina ekipa se ponaša kao da igra protiv ‘monstruma’, ali to nije naš princip. Mi na njih gledamo kao na sledeću prepreku na našem putu da budemo najbolji"
Berlinskog zida više nema, Vijetnam je ujedinjen, Amerikanci ponovo lete na Kubu, u Tandžiru više nema špijuna i trgovaca oružjem, ali na granici dve Koreje i dalje duvaju vetrovi hladnog rata
Za razliku od ostalih političkih trka i bitaka u poslednjih pet godina, gradski izbori u Beogradu su prvi izbori koji za opoziciju nisu unapred izgubljeni. Vučić će ovog puta morati da se ozbiljno potrudi jer mu pobeda nije zagarantovana
Deklaracija o zajedničkom jeziku je mnogima ponudila ogledalo, ili ih povukla za jezik i pustila ih da pričaju: manje o jeziku, više o sebi, najviše o pogubnim "politikama identiteta"
Kad se podvuče crta, Aleksandar Vučić je na putu ka predsedničkom tronu prvo rekao da neće da se kandiduje, onda neutralisao konkurente u sopstvenim redovima, zatim onemogućio protivkandidate da se pojave bilo gde, osim po katakombama i lagumima interneta. Potrošio je silne novce da snimi otužne spotove i da celu Srbiju, uključujući i auto-puteve, oblepi plakatima sa svojim likom. Upregao je svu silinu spoljne podrške koju je mogao da dobije, pustio jurišnike na porodice i saradnike svojih protivnika, isprepadao radnike i javnih i privatnih preduzeća da moraju da glasaju za njega, a onda se na pragu 48. godine života pojavio na televiziji sa mamom i tatom da glumi dobrog sina i odanog brata. Kad sve to uzmemo u obzir, nije bilo šanse da ne pobedi na ovim izborima. Fer i pošteno? Teško
"Ako ćemo da govorimo sportskim žargonom, kada god te neko nagazi, i kad osetiš nepravdu, tada skače adrenalin, skače koncentracija. Ja sigurno neću da se fokusiram na to da ratujem sa državom, daleko od toga. Prolazio sam kroz mnogobrojne političke sisteme, i siguran sam da je ovaj sistem najgori. Danas je takvo vaspitanje da onaj ko se bavi politikom, i ko je deo vladajućeg sistema, on očekuje da nešto dobije, da bude namiren"
Vlast poručuje da opet imamo sile zla koje nam prete, najavu krvoprolića i uličnih sukoba... sve ukoliko se neko drzne i ne glasa za jedinog ispravnog čoveka. Tu je i poruka opozicionim liderima ako se usude da se pobune ili kažu da su glasovi, na primer, pokradeni: ako urade bilo šta od onoga što "Informer" već unapred zna da će uraditi, a na šta uglavnom imaju pravo, biće to protumačeno kao deo velikog "plana za rat". A gde je rat, tu su – sasvim očekivano – vojska i policija
O tome zašto je "prvi put u istoriji" vojska izašla na ulice, šta se događalo nakon proglašenog "rata protiv mafije" i zbog čega su "posebni" Aleksandar Stanković i Nenad Vučković
Podsećamo na 10 događaja od kojih je prošlo više od 10 godina, a koji su obeležili 2006. godinu
"Ja moram da govorim istinu", istakao je predsednik vlade, što prevedeno na srpski znači da Tomislav Nikolić laže ili u najmanju ruku da ne mora da govori istinu
Šta je "postsandinistički" DSS pravac? Povratak izvorima vere belanovičkih otaca: svi smo mi s Kosova, Srbija je deo Kosova (ne čak ni obrnuto), izvan Kosova nema ničega, posle Kosova život nema smisla
Zašto je ubistvo Aleksandra Stankovića, čoveka koji je u isto vreme bio i vođa jedne navijačke grupe i deo nekog kriminalnog miljea, toliko isprovociralo vlast da poruči svima koji se bave takvim stvarima da je to crvena linija preko koje se neće preći i da će uslediti odlučna reakcija policije i drugih bezbednosnih organa? Em to nije zvučalo iskreno, em je izgledalo da se iza krije još nešto. Način na koji je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović govorio bio je čudan za nekog ko zaista želi da umiri građane: više je izgledalo da se šalju neke poruke ljudima koji razumeju taj zaumni jezik
Koliko sam puta rekao da ću jezik prepustiti njegovoj sudbini, koja biće bolja nego moja vlastita, pa ipak, ima stvari preko kojih je i ovakvom nebrigešu teško da pređe
"VODAVODA i danas ima iste prednosti koje je imala i pre deset godine, u smislu vrhunskog mineralnog sastava, u tome što se direktno flašira sa izvora od 605 metara, bez ikakve obrade. Mi vodu ne prerađujemo, već je flaširamo. Ceo svet je priznao kao vrhunske i ambalažu i ime, i dolazimo iz jednog potpuno prirodnog i zdravog okruženja – Srbije"
Sa osvojenih osam medalja, Srbija je u odnosu na veličinu države i odvajanje za sport verovatno jedna od najuspešnijih zemalja na upravo završenim Olimpijskim igrama u Riju
Dobra stvar je što država izdvaja novac za stipendije i pripreme reprezentacija, nagrade za rezultat najveće u regionu, sportske penzije, kao i izgradnju nacionalnih centara za atletiku, vaterpolo i ostalo neophodno za vrhunski rezultat. Ono što fali jeste plan kako da sport bude besplatan u svim klubovima gde su sala ili stadion opštinski ili državni i gde je klub na budžetu opštine ili grada, mora postojati ozbiljan sistem školskog sporta, edukovani treneri i pedagozi, zdravstvena briga, pa tek sve ostalo
Srpski i hrvatski nacionalisti iskonstruisali su nove kolektivne identitete jedni naspram drugih, a zatim i u odnosu na susedne narode – tako da je onaj drugi negativan, tuđi i dalek, naravno – te novi identitet nasuprot same SFRJ i to da se bude sve suprotno od onog što je ona bila. Ove konstrukcije su dvadesetogodišnja noćna mora sveopšteg propadanja i frustracije u novim državama
Verovali ili ne, posle nekoliko reinkarnacija "Mala nevesta" će se ipak završiti, potpuno suprotno indijskom verovanju o neprekidnom točku postojanja
Bilo je priče da će Srbija biti mnogo srećnija zemlja kada Zvezda ponovo bude prvak i zaista vidim da ima mnogo više posla, da su plate povećane, da ima manje droge, da se uopšte bolje živi i da je sve procvetalo
Predsednik Košarkaškog saveza Srbije objašnjava svoj odnos sa velikim asom Dejanom Bodirogom i otkriva kako su izgledali njihovi razgovori, najavljuje ostavku ako naše reprezentacije ne budu mogle da igraju na Olimpijskim igrama, priznaje da bi voleo da u Savezu ima Moku Slavnića i objašnjava zašto se javno zahvalio Vučiću i zašto su mu to neki zamerili
I tamo gde su priznali poraz, kao u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu... socijalisti prazne kase i otimaju lokalne medije. Demonstracije u velikim gradovima sa nesagledivim posledicama
Čak i ako Golden Stejt Voriorsi ne obore rekord Čikago Bulsa star 20 godina, nakon ove i prethodne sezone košarka je počela da se gleda drugačijim očima
Kontra suncu pojavi se Vučić, žurno iskorača, mahnu postrojenom stroju ministara na putu, koji mu je aplaudirao, ode pravo u pogaču sa celofanom, u sve stiže grupa Roma iz šestog sela, svak sa providnom žutom kesom sa velikim somunom, rasporediše ih ukraj školskog dvorišta, među ostale "meštane"
Poslednjeg dana februara, u Hali sportova "Ranko Žeravica" u Novom Beogradu odigrana je košarkaška utakmica između domaćeg Partizana i hrvatske Cedevite. Ubedljivo je pobedio Partizan, oprostivši se od rezultatski loše sezone u Jadranskoj ligi. Da ta utakmica, koja nije imala takmičarskog značaja, postane jedna od gorućih tema srpske politike i medija, pobrinuli su se navijači Partizana, skandirajući premijeru Srbije ono čuveno: "Vučiću, pederu!" Na prvi pogled, to zvuči kao sitnica u režiji navijačke mase, ali prozvanom Aleksandaru Vučiću to je bilo previše
