Milorad Dodik, premijer Vlade RS

Od izdajnika do spasitelja

I dok ga jedni obožavaju gotovo do idolopoklonstva (prema svim istraživanjima, u Republici Srpskoj takvih je preko 70 odsto stanovništva), za druge je on bahat, temperamentan, povremeno "iritira" međunarodnu zajednicu i nesrpske narode u BiH. Prvi je građanin Republike Srpske, koji je podnio zahtjev za dvojno državljanstvo Srbije, a za BiH momčad navija samo kad ona igra protiv Turske. Milorad Dodik, koji nikada nije bio nacionalista, dobio je protekle izborima najviše na tvrđoj nacionalnoj priči. "Narod" ga voli, što on dobro koristi u populističke svrhe. Voli, a i ne srami se, zapjevati i popraviti štimung na opštenarodnim proslavama i događanjima, uglavnom stranačkim mitinzima. Svi se, međutim, slažu s time da je Milorad Dodik autentični lider izabran voljom naroda i kao takvog ga treba poštovati

Četiri godine nakon atentata na premijera

Političko nasledstvo Zorana Đinđića

Kada je ubijen Zoran Đinđić, njegovi saradnici i prijatelji, kao i oni koji su se tako samo predstavljali, često su pominjali kako je u pitanju bio čovek koji je preskakao nekoliko stepenika. Četiri godine kasnije, ispostavlja se da na srpskoj političkoj sceni nema nikoga čija bi se brzina penjanja makar primakla Đinđićevoj. Istovremeno, međutim, mnogo je onih koji se guraju na odmorištima, mere koliki je bio Đinđićev korak, razmišljaju kuda je Đinđić zapravo išao i prepričavaju na kojem su se stepeniku s njim mimoišli

Košarka

Sumrak u Zemlji izlazećeg sunca

Portret savremenika – Dejan Savićević

Poslednji dribling genija i boga

Savićević je u celini sledio propisanu taktiku ne odstupajući ni za jotu od onoga što je u svlačionici dogovoreno. Iako je isticao da je njegov aktivizam u kampanji bio individualan i da nije politički vezan ni za jednu političku grupaciju, argumentacija koju je koristio u javnim nastupima svrstala ga je u "Milov tabor" što mu je donelo još jednu pobedu

Izbor košarkaškog selektora

Pešić po drugi put među plavima

Poslednji "zlatni selektor" (EP u Istanbulu 2001, SP u Indijanapolisu 2002) zatražio "tajm-aut" do 1. februara, ali sve upućuje da će se vratiti na mesto uspeha ako njegovi uslovi (ne samo materijalni) budu ispunjeni

Izbor "Vremena"

Deset događaja 2005.

Po dobrom običaju, čitaoca podsećamo na deset događaja po kojima će možda u Srbiji ostati upamćena 2005. godina. Takvi izbori obično se prave uz sažimajuće ocene, objave i inauguracije, a mi se opredeljujemo za nizanje najnužnijih činjenica o važnim događajima, od kojih su se neki odvijali mesecima. To činimo zato što se uzdamo u visoku sposobnost naših čitalaca da samostalno zaključuju, zato što se ovde činjenice lako previđaju ili brzo zaboravljaju, a i zato što smo svesni da se ovde inače koristi više prideva nego glagola

Košarka

Kad je vlast slast

Farsa sa kandidaturom Bore Stankovića za predsednika KSSCG završena je onako kako je i bilo smišljeno: njegovim odustajanjem. Posledice će se tek videti i osetiti

Međuvreme

Mobilna telefonija

Kosovska veza

Na šta se sve Mobtel obavezao prištinskom biznismenu Ekremu Luki, a šta je Luka obećao Mobtelu? Kako se desilo da Karići, štiteći svoju imovinu, počnu da sarađuju baš s "kontroverznim biznismenom" bliskim Ramušu Haradinaju? Ko je koga prešao i za koliko para? I konačno, da li je tu reč o prodaji, ustupanju ili sitnijem poslovnom sporazumu

Privatizacija sportskih klubova

Berza ili katanac

Sport je davno postao industrija. Da li će u Srbiji ova privredna grana ubuduće ostati mesto ukrštanja sive zone i nacionalnog ponosa

Jubileji

Živ je Lenjin, umro nije

Glasom od koga umire svaka nada obratio se publici predsednik NKPJ-a Branko Kitanović: "Svi stavovi i ocene koji će ovde biti izneseni odgovaraju stavovima međunarodnog komunističkog pokreta od Tihog okeana do Kariba, od Severnog do Južnog pola"

Kosovo, zločin na seoskoj plaži

Ima li Srbija strategiju?

Šef Koordinacionog centra Nebojša Čović, koji je u Vladi već dugo zadužen za Kosovo i jug Srbije, možda bi najbolje mogao da posvedoči kako izgleda baviti se kosovskim pitanjem u nefunkcionalnoj i nedorađenoj državi u kojoj spremnost da se o tome ozbiljno razgovara postoji samo ad hoc (samo kada nekoga ponovo ubiju) i u kojoj ne postoji zvanična državna strategija o minimalnim i maksimalnim ciljevima, između kojih je kasnije moguće tražiti neko rešenje