25.март 2004. Priredio: D. Konjikušić

Meridijani

Lični stav, Dušan Reljić – Srbija posle izbora

17.март 2004. Dušan Reljić, istraživač Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu. Tekst je izgovoren na skupu u Novom Sadu u organizaciji Novosadske novinarske škole i Fondacije "Konrad

Podozrivi Zapad

"Povlačenje" Amerike i "povratak" Evrope na Balkan. Još nema odgovora

Rekapitulacija - Fest 04

11.март 2004. Ivan Jević

Post Fest-um

Najveći kvalitet ovog Festa je, upravo, u tome što nećete morati da čekate godinu dana da biste pogledali dobar film. Najbolji od njih će nastaviti da prenose Festovu ideju kroz mrak naših bioskopskih sala

Intervju - Zefirino Grasi, Politikin Zabavnik

25.фебруар 2004. Biljana Vasić

Formula udrobljenog sadržaja

"Neko vreme su nam zamerali da smo novina za starije i da nas deca ne čitaju. Svestan sam toga, ali činjenica je i da postoje deca i odrasli koji vole ‘Zabavnik’, i mislim da ne moramo baš svima da se prilago?avamo", kaže Zefirino Grasi, urednik novine za decu i odrasle koja krajem februara slavi 65. ro?endan

Rusija

19.фебруар 2004. Marko Savić

Izbor pre izbora

Jedan od lidera Saveza desnih snaga Boris Nemcov unapred je ocenio karakter predstojećih izbora rečima "ovo neće biti pravi predsednički izbori, već nešto kao plebiscit o poverenju predsedniku". Na ove izbore se gleda kao na pokušaj svih kandidata – sem Putina – da zadrže svoje pozicije i da pokušaju da koliko-toliko skrenu pažnju na sebe. Glavni okršaj može se očekivati tek za četiri godine, kada Putin više ne bude imao pravo da se kandiduje, i ukoliko Duma u međuvremenu ne izglasa produženje predsedničkog mandata sa četiri na sedam godina

11.фебруар 2004. Priredio: D. Konjikušić

Meridijani

Balet Pesnik Čajkovski

11.фебруар 2004. Ivana Milanović Hrašovec

Originalnost „po ključu“

Libreto, režija i koreografija: Lidija Pilipenko
Narodno pozorište

Intervju - Prof. dr Slobodan Sokolović, pomoćnik ministra energetike Srbije

04.фебруар 2004. Dimitrije Boarov

Bitka za transkontinentalnu trasu

"Naftovod na pravcu Konstanca–Pančevo–Omišalj (sa vezom na Transalpski naftovod kod Trsta) bio bi dugačak oko 1300 kilometara, a izgradnja bi koštala, mogao bih reći, ‘samo’ oko 820 miliona dolara. Jer, njegova prva dobra strana je što na toj trasi može biti iskorišćen već postojeći koridor nafovoda u Rumuniji, kao i nekadašnji Jugoslovenski naftovod od Pančeva do Omišlja, preko Siska (JANAF). Tako bi potpuno nov bio samo onaj deo od jugozapadne Rumunije do Pančeva"

Slovenija

08.јануар 2004. Svetlana Vasović

Šta narod neće pozlatiti

Ukoliko prođe inicijativa vođe opozicije Janeza Janše, državljani će dobiti ekskluzivnu priliku da ponište odluku vlastitog Ustavnog suda i ukinu zakon koji retroaktivno vraća prava Izbrisanima. Zahvaljujući najnovijoj odluci Ustavnog suda Slovenije to poništenje će, međutim, biti pretvoreno u farsu pošto neće ništa značiti za status Izbrisanih, kojima njihova prava moraju biti vraćena odmah, bez obzira na usvajanje bilo kakvog zakona

Slučaj Moldavke S.Č

08.јануар 2004. Slobodan Georgijev

Odbrana javnog interesa

Afera trgovine ljudima potresla je Crnu Goru najviše zahvaljujući Ljiljani Raičević koja je hrabro slučaj gurala u javnost

Crnogorci (od)umiru relaksirano

24.децембар 2003. Branko Jokić

Konačno, zbore „naški“

Jedni akteri crnogorskih tenzija oko najnovijeg nacionalnog prebrojavanja su razočarani, a drugi su samo donekle potvrdili "davnašnja znanja". Ipak, bez većih zamjerki i optužbi, kakve su trajale dok je pripreman (ne)uobičajeni statistički popis, ispada da su uglavnom svi prihvatili novoozvaničenu etničku sliku, iako je posve drugačija od one koja je prezentovana pri dosadašnjim izborima i najavljivanim, a nerealizovanim referendumima

Popravke

03.децембар 2003. Miloš Vasić

Majstori, majstori…

Veliko je uživanje popraviti ili napraviti nešto za šta se niste školovali, pa makar to ispalo krivo i sklepano, kao da su ga pravila deca za ručni rad

Novi revolucionarni vodiči

12.новембар 2003. Dragan Ambrozić

Kako podneti budućnost

Naporima nekolicine izdavača sa margine, i kod nas su u poslednjih godinu dana počele da se ubrzano pojavljuju knjige koje daju pravi teorijski okvir za bilo kakvo razmišljanje o drugačijim utopijama, tako dalekim od onih istorijskih devalviranih

Kina

30.октобар 2003. Mladen Grahovac

Nebeski trijumf

Lansiranjem rakete Dugi marš 15. oktobra 2003. sa letelicom Šendžou 5 i taikonautom Jangom Liveiom, Kina je postala treća država koja je poslala čoveka u svemir

23.октобар 2003. Priredio: D. Konjikušić

Meridijani

23.октобар 2003. Redakcija Vremena

Scena

UN – SAD

02.октобар 2003. Duška Anastasijević

Nedovršena diplomatska bitka

Američki predsednik Džordž Buš, pokazalo se na godišnjoj generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, u ozbiljnoj je nevolji i vapi za pomoći. Najveći gubitnik zbog nesloge u svetskoj organizaciji svakako je Irak

Sporenja - Opet o Vinči

01.октобар 2003. Slobodanka Ast

Nema ekološke bombe

Da li je Nuklearni institut u Vinči sa svojim nesigurnim radioaktivnim deponijama i hangarima potencijalno najstrašnija atomska barutana. Zašto 122 naučnika iz 13 zemalja traži smenu prof. dr Dragana Domazeta, ministra za nauku, tehnologiju i razvoj

Formula 1

18.септембар 2003. Dušan Radulović, Radio Beograd 1

Dve trke za tri boda

Kada su samo start i pola trke zanimljivi za gledanje, onda se čovek zapita da li je kalkulanstvo ipak prevladalo nad željom da se osvoji titula

Pedeset godina Filmskog festivala u Puli

30.јул 2003. Dejan Kosanović

Filmovi i Arena

Jubilarna manifestacija nazvana je jednostavno "50. Pula film festival", a tako su u festivalskom katalogu, u hronologiji, preimenovani i svi festivali od 1. do 49, pa je (možda) elegantno izbegnuto navođenje nepodobne reči "jugoslovenski"

Balet

10.јул 2003. Ivana Milanović Hrašovec

Romeo i Julija

Energija i trud

Kanonizacija Nikolaja Velimirovića

29.мај 2003. Slobodan Kostić

Sporno slovo u crkvenom kalendaru

Lik Nikolaja Velimirovića još se prelama u različitim vizurama, što je dovoljan razlog da se sačeka sa njegovom sakralizacijom, ukoliko Srpska pravoslavna crkva ne želi da kanonizuje sam kult sporenja, što baš i nije u duhu sabornosti za koju se stalno zalaže