Ibrahim Rugova, predsednik Kosova i nesumnjivo najpopularniji albanski političar, umro je u subotu 21. januara, u svom domu na prištinskom brdu Velanija. Smrt ga je zadesila četiri meseca nakon što je objavljeno da boluje od raka; odložila je početak zvaničnih pregovora o Kosovu i izazvala strah od novih problema u ionako nemirnoj pokrajini
Vlada Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju Srbije za priključenje EU-u koja treba da postane osnov za donošenje nacionalnih programa za sprovođenje temeljnih reformi i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim okvirima Evropske unije. Dokument od oko 200 strana, na čijoj je izradi radilo na stotine najuglednijih stručnjaka, usvojen je u trenutku kada se iz Brisela sve češće čuje da će kriterijumi za buduća proširenja biti stroži. Drugu tribinu od ukupno pet tribina koje organizujemo u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", "Vreme" je posvetilo obavezama koje je Vlada Srbije preuzela usvajanjem ovakvog državnog dokumenta i svim teškoćama koje Srbiju čekaju na putu ka EU-u. Na tribini su učestvovali Milica Đilas, koordinatorka izrade Strategije, Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Republike Srbije, Gordana Matković, istraživač Centra za liberalno-demokratske studije, i Dušan Lopandić, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlade Republike Srbije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme".
Sve države koje su prošle dug put do priključenja Evropskoj uniji morale su da sprovedu sveobuhvatne reforme, a nosilac najvećeg dela posla oko usklađivanja standarda i pregovaranja bila je državna administracija. Proces je toliko snažan da je naprosto primorao državni aparat da se reformiše kako bi efikasnije na sebe preuzimao ispunjavanje obaveza i standarda. Aktuelna vlada je nakon povoljne ocene Studije o izvodljivosti, prvog ugovornog odnosa koji naša zemlja ima sa EU-om, zadala sebi relativno kratak rok da se popne na sledeću stepenicu: da potpiše Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju. No, iz čitanja Studije o izvodljivosti vidljivo je da je do tog koraka pred našom zemljom još mnogo teških zadataka. Zbog toga smo odlučili da prvu od pet tribina o odnosu naše zemlje i Evropske unije koje nedeljnik "Vreme" organizuje sa Fondacijom "Fridrih Ebert" posvetimo kapacitetu naše državne administracije koja se u ovom trenutku bavi ovim poslom. Nedavno je jedna norveška eskpertska komisija objavlila izveštaj o reformi javne uprave u Srbiji od 2001. do 2004. pod rečitim nazivom "Nedovršena tranzicija". Sa našim sagovornicima Tanjom Miščević, sekretarom Kancelarije za pridruživanje EU-u pri Vladi Republike Srbije; profesorom Mijatom Damjanovićem, predsednikom PALGO centra i Jadrankom Jelinčić, izvršnom direktorkom Fonda za otvoreno društvo, pokušali smo da otkrijemo kakvi preduslovi moraju da se stvore kako bi se čitav državni aparat ozbiljno uključio u ovaj dug i složen proces koji iziskuje najrazličitija znanja. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"
Tadić obišao srpske enklave na Kosovu, i bez velikih parola, koje je mogao da čuje, zatražio pravo na život za svoj narod. Srbi, koji žive ispod civilizacijskog minimuma, svoj položaj opisuju rečima, katastrofa, uništenje, propast, nikakvi uslovi, a niko ne pomaže...
Pogibija albanskog dečaka na srpsko-makedonskoj granici, Božić na Kosovu, solidarnost sa Srbima u enklavama, previranja pred početak kosovskih pregovora...
Članstvo u Ujedinjenim nacijama, kao i u drugim međunarodnim organizacijama, donosi određene privilegije, ali i obaveze. Učestvovanje u mirovnim misijama jeste obaveza koja se sprovodi na dobrovoljnoj osnovi
Kako je Državna bezbednost, odnosno Bezbednosno-informativna agencija, sačuvala strukturu i kadrove nakon obaranja Miloševića i kako je spasavajući sebe dovela sve ostalo na rub propasti
Balkan naprosto nije imao da ponudi ono što na Zapadu važi za politički uspeh. Ponekad su ove misije donosile napredak. "Proboja", onakvih kakvi se postižu u pregovorima u zemljama iz kojih su izaslanici dolazili, nikada nije bilo, a ako ih je ipak i bilo, kao kada je reč o dejtonskom miru za Bosnu, oni su se kasnije pokazali kao prividni uspesi
Nameće se pitanje da li ova vladajuća garnitura bez nove izborne legitimacije uopšte može da donese strateške odluke kakve su nov ustav, preispitivanje ekonomsko-političke strategije, hvatanje u koštac s prljavim novcem
