Na Samit nesvrstanih održan 1989. u Beogradu Gadafi je stigao avionom u koji je bilo utovareno šest kamila i dva rasna arapska konja. Na ždrepcu je Gadafi želeo da jaše od Dedinja do Sava centra, od čega su ga domaćini – i glavni, Janez Drnovšek – jedva odgovorili
Pitomci Vojne akademije osvežili su i PS i tipik Svete matere: u čučećem položaju prekrstili su se pa pobacili šapke u srpsko nebo: zbogom školo, nisam te ni volo
Životna priča čoveka kome je zapala neprijatna dužnost da bude na čelu popularnog kluba u trenucima njegove najdublje krize idealna je za filmski scenario
Velimir Ilić, lider Nove Srbije ("Studio B")
Ovdašnji sportski mediji su na početku Olimpijade dramatično naglašavali da Srbija posle 96 godina ponovo nastupa kao samostalna država
"Autoput od duše"; VREME 919
Da su nekim slučajem Milošević onomad i Šešelj danas dospeli pred domaći sud, ne bi im pomoglo niti (ne)priznavanje suda, niti štrajkovi glađu, jer naš zakon o krivičnom postupku izričito propisuje angažovanje advokata ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko deset godina ili teža kazna
Lomove tradicionalnih zajednica u periodima rata karakteriše opšti haos u kome je silovanje važno oružje. Masovna silovanja uticala su na odlučnije zalaganje UN-a u suzbijanju ove "muške" prakse
"Svakodnevni život je toliko preokupiran politikom da je to nepodnošljivo", jedan je od ključnih zaključaka na konferenciji o identitetu Sandžaka
Smrt Tarasa Kermaunera ni za koga u Beogradu nije vest. Toliko je duboko propalo naše samopoštovanje: ništeći one koji su tvorili deo tvog života, poništavaš i sebe
Lepa Brena je prva, a možda i jedina osoba na prostorima bivše Jugoslavije koja je do kraja shvatila sva pravila šou-biznisa. Muškarci su je voleli jer je prototip balkanske lepotice. Žene su se identifikovale sa "nežnom ženom". Deca su volela Brenu zbog veselih i pevljivih, "brzohvatajućih" hitova. Danas, posle svega, svi vole Brenu jer je simbol jednog vremena – kada smo svi bili srećni, bezbrižni, visoki i plavi. Baš kao i ona
Posle Ilustrovane ex-YU rock enciklopedije Petra Janjatovića i NS-rokopedije Bogomira Mijatovića, dobili smo treću kapitalnu knjigu ovdašnje rok publicistike. I dok prva dvojica autora dokumentovano pokazuju koliki nam je i kakav bio rokenrol, Peca Popović odgovara na pitanje zašto je bio, a onda i zašto ga ima sve manje
Dok budemo gledali najbolje evropske reprezentacije u Austriji i Švajcarskoj, sa nostalgijom ćemo se prisećati 1960, 1968. i 1976, pa čak i 1992, kada smo, kao Jugoslavija, imali i igrače i igru, i tim i selektora (Antrfile: Ekskluzivno - Sećanje Dragana Džajića)
U ovom trenutku mreža globalnih, multinacionalnih, nacionalnih, političkih i etničkih odnosa na području bivše Jugoslavije dovoljno je komplikovana da bi se – bez osvrta koji prevazilazi okvire istraživanja o novim armijama bivše Jugoslavije kojim smo se bavili proteklih godinu dana i prethodnih 14 nedelja feljtona – mogla svesti samo na "vojno pitanje"
Služba više ne može da pomogne u izbornom procesu, ali može da bude od koristi u postizbornim kombinacijama, jer raspolaže podacima do kojih je došla evidentirajući i eksploatišući ljudske slabosti: gramzivost, osvetoljubivost, ambiciju, seksualne sklonosti i prateće iskorake. Ti detalji pomažu u kontroli ponašanja raznih koalicija, pogotovo ako su razlike u mandatima male
generalni sekretar Srpske radikalne stranke, kandidat za gradonačelnika Beograda
U okviru projekta "Nove vojske bivše Jugoslavije", "Vreme" je 15. maja organizovalo okrugli sto koji je okupio petoricu uglednih vojnih analitičara iz nekadašnjih jugoslovenskih republika. U razgovoru o reformisanju armija, političkim okolnostima u kojima su obavljene i rezultatima učestvovali su Milan Gorjanc, pukovnik JNA i penzionisani načelnik Centra vojnih škola Slovenačke vojske, vojni analitičar u slovenačkoj nezavisnoj štampi, njegov kolega iz Bosne i Hercegovine Ostoja Barašin, kao i vojni analitičari Igor Tabak iz Hrvatske, Aleksandar Radić iz Srbije i dopisnik "Vremena" iz Crne Gore Nikola Dončić. Učesnici okruglog stola govorili su i o organizaciji oružanih snaga, koliko su one strukturisane u odnosu na NATO standarde, o učešću u mirovnim misijama, o sadašnjoj i pravcima buduće međusobne saradnje. U ovom i narednom broju "Vreme" će objaviti najzanimljivije delove razgovora
"Slažem se s Nikom Hornbijem, autorom Stadionske groznice, kada kaže da knjige ne menjaju stvari, novac ih menja. Mislim da će se, kako Srbija bude postajala malo bogatija i politički stabilnija, vaša fudbalska liga automatski popraviti. Ali nikada neće biti ono što je bila u doba Jugoslavije"
Na konstataciju da će biti jedna od retkih koja će moći da poredi kako su izgledale kanska (1961), zagrebačka (1990) i beogradska Evrovizija (2008) Ljiljana Petrović kaže da to neće moći da učini jer – nije pozvana na ovogodišnju Evroviziju
"Olimpijski plamen" goreo je prvi put na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928. i, potom, u Los Anđelesu 1932. Bio je neka vrsta slučajne i ne baš značajne oznake Igara, sve dok se nemački profesor Karl Dim nije dosetio kako bi se "olimpijski plamen" mogao upaliti u Olimpiji – na Peloponezu, tamo gde su se tokom najmanje 1200 godina održavala takmičenja koja će inspirisati moderne olimpijske igre
Možda su Zvezda i srpski fudbal imali i bolje igrače, ali nikada niko nije imao takav i toliki autoritet, nikada niko nije izazivao toliko poštovanje i nikada niko nije bio takvo oličenje džentlmenstva u sportu, ljudske dobrote i neverovatne skromnosti
"Vlast je takva kakvu narod bira. E sad, pitanje je zašto je ta vlast dozvolila da joj narod bude polupismen, što je gore nego da je nepismen"
(nastavak prethodnog teksta, dodaci)
Vojska bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije postojala je 51 godinu, nešto duže od pomenute države. Njena prethodnica, vojska Kraljevine Jugoslavije, trajala je samo 23 a, opet, njena prethodnica, vojska Srbije – ako računamo od Prvog srpskog ustanka do kraja Prvog svetskog rata, 114 godina. Najveći deo XIX i početak XX veka stanovnici teritorije na kojoj će 1918. nastati Jugoslavija proveli su – uzajamno ratujući, kao podanici dve carevine, austrougarske i turske, i jedne kneževine/kraljevine (Srbije) koja se između njih udenula. Ta "tradicija" će se, krvavo i žestoko, obnoviti u raspadu Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka
