Fondacija Fridrih Ebert i nedeljnik "Vreme" organizovali su 27. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju tribinu na temu "Rođeni u YU". Učesnici tribine bili su Mirjana Karanović, Želimir Žilnik, Ante Tomić, Miljenko Jergović i Muharem Bazdulj, a voditelj Teofil Pančić
Tokom proleća i leta 1992. Mladić je imao pune ruke posla: valjalo je ustrojiti srpsku vojsku u Bosni i zacrtati granice nove države, koja je po Kradžićevom mišljenju trebalo da se prostire na oko dve trećine teritorije BiH. Problem je bio, kako Karadžić primećuje na jednom sastanku, što se unutar tih granica nalazilo mnogo Muslimana. Situacija se i politički iskomplikovala, ubrzanom transformacijom krnje SFRJ u Saveznu Republiku Jugoslaviju
Demokratska stranka ne vodi društvo i ne otvara se prema njemu; umesto da pozove građane da učestvuju u političkom životu, u rešavanju i krupnih i sitnih pitanja, ona je postala tvrđava. Nama treba mnogo više demokratije, transparentnosti, razgovora, otvorenosti, umesto ovog straha i glumatanja politike
Haški tribunal nedavno je obelodanio sve dosad pronađene beležnice odbeglog generala Ratka Mladića. U dvadeset svezaka, na blizu pet hiljada stranica, sadržana je detaljna istorija Mladićevog ratovanja, od kninskog garnizona do Srebrenice i Dejtonskog sporazuma. "Vreme" od ovog broja objavljuje najzanimljivije izvode
"Kada se naši članovi negde prijavljuju za posao, često se desi da veći deo poslovnog intervjua provedu u razgovoru o tome šta su radili ili rade u AEGEE-u", kaže Jelena Majstorović (25), PR studentske organizacije AEGEE. AEGEE je jedna od više od stotine studentskih i omladinskih organizacija koje trenutno postoje u Srbiji. Njihova interesovanja i poslovi kojima se bave su veoma različiti. Neke su vezane samo za fakultete na kojima su nastale, neke imaju širok opseg delovanja. Ponekad se studenti žale da se organizacije previše okreću zabavi, a premalo suštinskim problemima. Međutim, ono što niko ne može da ospori je da njihovo postojanja širi mogućnosti, a na studentima je da procene šta im odgovora i za šta žele da se angažuju
Kao što je pokušaj hrvatskih posmatrača da uporede Planinčevu i Kosorovu prilično nategnut tako bi se sigurno morao okvalifikovati i pokušaj komparacije "odgovora na krizu" između nekadašnje SFRJ i današnje Srbije. Ipak, neke stvari podsećaju jedna na drugu
Taksisti će na tablicama imati TX, što bode oči svakom poštovaocu Ustava – zašto ne piše TKS tj. TKC, bz smglsnka, ćrlcm? Nego ćemo na taksiju imati prevagu latinice 5:2 (SRB +TX): HC!
Šta je, u stvari, strateški cilj Srbije? To se, izgleda, menja kako se koji političar dočepa mikrofona. Ova mlada, japijevska generacija državnih činovnika deluje kao da nikad nije nijedan posao napravila, zaradila svoj prvi dinar, a kamoli milion
Dilema se ne svodi na pitanje "ući u NATO ili ne". Sećanje na 1995. i 1999. godinu u Srbiji je suviše snažno da bi odgovor na to pitanje mogao biti potvrdan i to ne razumeju samo ostrašćeni krugovi na Zapadu
Danas se Beograd bar što se čistijih toaleta tiče približio Evropi. U ponekom kafiću nisu samo kafe i sokovi dostigli evropske cene, nego i klozeti ispunjavaju sve evropske standarde
U poslednjem nastavku feljtona Srbija i NATO "Vreme", pored autorskih tekstova profesora Predraga Simića i Zorana Dragišića, donosi i izvode iz opsežnih intervjua sa profesorima Vojinom Dimitrijevićem i Draganom Simićem te istoričarem Bojanom Dimitrijevićem o razvoju aktuelnih odnosa između Srbije i NATO-a
"Predlog za ispravku"; VREME 1025
Jedan od direktora kombinata I.G. Farben pokazao je na pesnika Frica Lenera-Bedu i rekao esesovcu, koji je pratio delegaciju: "Ova jevrejska svinja trebalo bi da radi brže!" Drugi direktor I.G. Farbena dodao je: "Ako ne mogu da rade, neka crknu u gasnoj komori!" Pošto je inspekcija prošla, izvukli su doktora Lenera-Bedu iz grupe, udarali ga i gazili nogama, do smrti. Petorica direkora I.G. osuđeni su posle rata na kratke zatvorske kazne, pušteni pre vremena, imali uspešnu karijeru i bili odlikovani, piše književnik Ivan Ivanji u govoru koji je održao na otvaranju festivala umetnosti u Vajmaru, koji se održava od 20. avgusta do 12. septembra
Nemačka je za Srbiju najvažniji trgovinski partner u EU; Srbija za Nemačku nije važna kao Poljska, ili Rusija i Ukrajina, ali je na terenu ona za Srbiju višestruko zainteresovanija od Anglosaksonaca. Najteži spor je oko Kosova, ali glavni problem je to što Srbija nema šta da vozi do Ulma na Dunavu
Ovo je svojevrsna megažanr knjiga – i autobiografija, i esej, i roman. U formalnom smislu je kolaž: barokno bogata proza protkana stihovima i dijalozima. Ona je i životopis i povest sveta kroz svetska fudbalska prvenstva. Prvo poglavlje zove se Naš je život Švajcarska; to je Božo Koprivica, ta istovremena aluzija na Emili Dikinson i na svetsko fudbalsko prvenstvo 1954. godine
Kada je 11. juna potpisan Kumanovski sporazum i okončana NATO intervencija, na Dunavu je bio čitav samo jedan jedini most; u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Prištini, Prizrenu i drugim gradovima, tinjale su fabričke hale i kuće, a sa Kosova, zajedno sa povlačenjem vojske, u izbeglištvo je krenulo i srpsko stanovništvo
Uzrok bombardovanja je iritacija samog vrha NATO-a. Pazite šta je sve njima Milošević pokvario, pokvario im je pedesetogodišnjicu. NATO je jedna ogromna, moćna organizacija stvorena za važan zadatak u hladnom ratu: da odbije moćni Sovjetski Savez i na kraju je on počeo da gubi osnovnu funkciju. I onda je ispalo da najveća operacija NATO-a bude protiv jedne grupe ludaka na Balkanu što je i za njih bilo poniženje
I "državotvorci" su shvatili da je ovoliko tvrdih državnih granica i prelaza na ovako malo prostora mnogo skup hobi. Koji više nema ko da finansira, jer se u međuvremenu ogologuzilo
Iz knjige Vidosava Stevanovića Dnevnik samoće (1988–90 i 1991–93) izabrali smo nekoliko detalja: o jednoj poruci Dobrice Ćosića Ivanu Stamboliću iz 1986; o kafkijanskoj atmosferi i euforiji pobednika posle Osme sednice 1987. u kojoj su počeli bes i pad; o partijskoj istrazi povodom humoreske "Gojko i Savle"; o sudbini Dragiše Pavlovića političara koji je prvi suprotstavio Slobodanu Miloševiću; o beogradskoj čaršiji; o tehnologiji obračuna; o masovnoj opčinjenosti vođom i ostrakizmu njegovih oponenata – i o pitanju Slobe Miloševića: "Imaš li ti moj broj telefona? Zašto se onda ne javljaš?
Ja tada nisam slutio da će iz Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju održane leta 1975. godine u Helsinkiju nastati OEBS, organizacija tako važna i u današnje vreme. Mislim da ni oni na vrhu – Brežnjev, Ford, sa našeg stanovišta Tito – nisu znali da je to možda bio početak kraja istočnog bloka i sovjetske dominacije nad velikim delom sveta
Stanovništvu od iskona nevičnom peru zar ne treba pomoći da čuvstva prema Otadžbini i Teofilu Pančiću što lakše, što tačnije i što slikovitije iskaže
Prizori iz Turske u knjizi Putevima i džadama Male Azije i Bliskog istoka Matije Kujundžića njegov je prvi objavljeni tekst. Fotografije: Olivera Kujundžić, što je njen prvi fotografski projekat. Ta knjiga je nastala tokom njihovog putovanja na dva točka do Jordana i nazad, kroz Bugarsku, Tursku, Siriju, Jordan, Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru (izbor i oprema redakcija "Vremena")
Ima zakazane nastupe po celoj bivšoj Jugoslaviji. Peva na svadbama "našijenaca" u Njujorku. Snima reklamu za novu kolekciju odeće "Dolče i Gabana". O njemu pišu "Indipendent" i BBC. On je junak našeg doba
Interes Srbije i Crne Gore za kraljevske porodice sasvim je u skladu sa svetskim trendovima: pripadnici različitih familija "plave krvi" nikada nisu bili nezanimljivi građanima, posebno ukoliko su u pitanju "primerci" živopisni poput Aleksandra Karađorđevića i Nikole Petrovića. Žalosno je, međutim, to što kraljevski prljav veš na drugim mestima podrazumeva vanbračne afere, problematičnu decu ili razuzdane princeze, a kod nas – opet i opet, iznova – nepravde stare skoro sto godina
