Lisica i ždral
Volite li Dragojevića
Od mog sve daljeg rođaka Miloša dobio sam bio omanju knjižicu meni nepoznatog pisca, ispostavilo se da je to bio i da jeste Danijel Dragojević
Intervju – Dubravka Ugrešić
Odgajanje za konobara
"Sve su te državice koje su se izmigoljile ispod trupla bivše Jugoslavije besmislene, muzejske i neodržive. Da bi se vladajuće klike održavale na vlasti i osigurale privid funkcioniranja takve države, one moraju držati u strahu svoje vlastite građane. Ti građani više ne postoje, oni su osiromašeni do krajnjih granica, njihova je jedina funkcija da se ponašaju kao taoci klike na vlasti ili kao gledaoci u kakvom provincijskom prašnom kazalištu"
TV manijak
Kontrolisana javnost i tajnost
Zamislite smenu šefa tajne policije za koju je znao samo najuži krug partijskog i vojnog vrha, o kojoj se nekoliko dana kasnije govori na televiziji
Akustično zoniranje u Beogradu
Buka i muka
Takozvano zagađenje bukom tipičan je problem urbanih sredina, baš kao i netrpeljivost između vlasnika ugostiteljskih objekata i stanara. Problem Beograda i Srbije jeste to što nadležni ovaj problem rešavaju na obostrano – nezadovoljstvo
Hrvatska i Srbija
Uočite razliku
U obe države gledamo vraćanje likova iz devedesetih godina prošloga veka, što u politiku, što u medije, uz ritualne sukobe u kojima su važni samo novo-stari vlastodršci, a ne građani kojima je uglavnom preko glave svega – i ustaša i četnika i partizana
Prilog kulturi sećanja
»Mala Madera« u londonskom Hajd parku
Iz knjige O opančarima i opancima advokata Dragiše Čolića, nekada zamenika generalnog direktora u "Interexportu": "Radili smo ozbiljan posao. ‘Interexport’ je bio velika firma, ne samo u zemlji. Imali smo 36 preduzeća i predstavništava širom sveta…"
Umesto nekrologa
Preskakanje zlih zadatosti
Bata je pored svega, i uz namjernu ironičku hiperbolu, bio dokaz – zašto je i sama Jugoslavija morala biti; zašto je morala, kako bi rekao Miljković – "početi u dan svoje nužnosti"
Književna arheologija – Nepoznato pismo Ernsta Jingera Ivi Andriću
Vojnik i diplomata
U nedeljnom izdanju nemačkog lista "Frankfurter algemajne cajtung" objavljen je tekst o doskora nepoznatom pismu koje je Ernst Jinger, jedan od najznačajnijih nemačkih pisaca XX veka, 1967. godine uputio Ivi Andriću. S obzirom na to da je reč o zanimljivom književnom otkriću, uz dozvolu autora "Vreme" prenosi ovaj tekst
Na licu mesta – Jablanica, antifašistički jubileji
Bitka za ranjenike još traje
U subotu 7. maja u Jablanici je obeležena 73. godišnjica Bitke na Neretvi, jedne od najčuvenijih bitaka u istoriji modernog ratovanja. Obeležena je i 80. godišnjica formiranja prvih Internacionalnih brigada u Španiji. U Jablanici je ove godine obeleženo osam decenija od rađanja antifašizma
Lisica i ždral
Dobrovoljna akcija
Rado bih se uključio u nedelju borbe za predsednikovo što slikovitije izražavanje
Trijumf autsajdera
Sezona koju je uzeo Lester
Fudbal je, kažu, više od sporta. I nigde to nije toliko tako kao u Engleskoj gde se ove sezone desilo možda i najveće čudo klupskog fudbala svih vremena – da titulu u najprestižnijem evropskom nacionalnom prvenstvu osvoji potpuni autsajder
Intervju – Elvedin Nezirović, pisac
Ono što čini čoveka
"Istoriju treba pustiti na miru, ona će svoje odraditi i zaokružiti u kalendaru datume koji su njoj bitni. U istoriji se ljudske sudbine pojavljuju kao fusnote, kao njen dodatak. A mene kao pisca i čovjeka te fusnote najviše zanimaju. Uostalom, mi obični, koji nismo istoričari, istorijske događaje i pojave pamtimo kako su opisani u romanima, a ne u istorijskim knjigama. To je ljepota književnosti"
Sećanje na Hansa Ditriha Genšera
Čovek sa ušima u žutom džemperu
Bio je osamnaest godina ministar spoljnih poslova Nemačke. Učestvovao je u rušenju dva kancelara. Ciljeve je prilagođavao trenutnim mogućnostima. Čestu sprdnju na račun sopstvenog izgleda umeo je da obrne u svoju korist. Imao je aktivnu ulogu u raspadu Jugoslavije. Bio je osvetoljubiv, ali istovremeno duhovit, neposredan i veseo čovek, a voleo je i da popije
VREME BR.1093 | 15. DECEMBAR 2011.
Put za istok
Đorđe Marjanović i Radmila Karaklajić u Rusiji, Šarlo Akrobata, Električni orgazam i Idoli u Poljskoj, Bajagin Ruski voz, Brena u Bugarskoj i Rumuniji...
VREME BR.844 | 8. MART 2007.
Musliman, Jugosloven i levičar
"Naš otac ima dvadeset pet godina šećera i šezdeset šest godina života sa čalmom u Knez Mihailovoj. Ko ume da čita, zna šta znači", kaže sin Muhamed za svog oca, beogradskog muftiju Hamdiju Jusufspahića
Savremeni dokumentarni film
Osećaj za istinu
Svedoci smo porasta i produkcije i kvaliteta i interesovanja za dugometražne dokumentarne filmove, kako u svetu tako i kod nas. Razlog uspona ove filmske forme nalazi se, pored ostalog, i u krizi igranog filma. "Dokumentarni film donosi saznanje o životu i svetu", kaže jedan od naših sagovornika. "To saznanje je za mnoge dragocenije nego ono što nam donose igrani filmovi iz industrije zabave"
Johan Krojf (1947–2016)
Genije iz Amsterdama
Kada ga je prošle jeseni, na vest da ima rak pluća, jedan novinar upitao nešto o mogućnosti da izgubi tu bitku, Johan je u svom stilu odgovorio: "Na neki način, ja sam besmrtan." Bio je u pravu
Intervju – Jerko Bakotin, novinar i pisac
Nostalgija iz očaja
"Službena levica izdala je svoje ideje. U takvim uslovima stanovništvo se okreće onim snagama koje urlaju o otporu i koriste strah od daljnjeg osiromašenja. Ako levica ne ponudi internacionalistički otpor tržištu, on će se pojaviti u nacionalističkom obliku – ma koliko taj odgovor bio lažan – u šta se onda uklapa i mržnja prema izbeglicama"
VREME | BR 560 | 27. SEPTEMBAR 2001
DR BOGDAN DENIĆ GOVORI ZA „VREME“: Terorizam – uzroci i izgovori
Umesto omaža sociologu i pacifisti Bogdanu Deniću (1929-2016) objavljujemo intervju koji je dao Vremenu 2001.
VREME BR.247 | 17. JUL 1995.
Srbija nije u ratu, Akademija se ne bavi politikom
Olivera Milosavljević, doktor istorijskih nauka i docent Filozofskog fakulteta u Beogradu, objavila je u specijalnom tematskom broju lista "Republika" rad "Javna politička delatnost Srpske akademije nauka i umetnosti 1986-1992." čiji su delovi u širokim izvodima objavljeni Dosijeu Vremena broj 247. od 17. jula 1995. U martu 2016, mesecu nekoliko "haških ishoda" i mnogih tragičnih godišnjica, u kojima se pomovo raspravlja o kontroverzama bliske prošlosti, ponovo objavljujemo dajdžest tog teksta
Dosije – Devedesete
Sećanje na zla vremena
Poslednje decenije XX veka u Srbiji moramo da se sećamo tačno onako kakva je bila, da ne bi podlegli "specijalnoj operaciji" koja je na delu ovih dana: da se Milošević od autokrate prepakuje u "dobrog momka". Tako oni koji su s njim stajali rame uz rame više neće biti loši momci. Oni koji trenutno vladaju Srbijom, žele zaborav i krivo tumačenje prošlosti, jer kad govore o napretku, oporavku, pomirenju, evropskim integracijama, voleli bi da se zaboravi da su nas upravo oni odvukli u suprotnom pravcu: u rat, bedu, glad, u mržnju...
VREME BR.1095-1096 | 28. DECEMBAR 2011.
Četvrti svet
"Kada su ove granice jednom pređene, mi nikada više nećemo ponovo postati jadni pedanti kakvi smo bili."
—Ralf Valdo Emerson
Srbija i Libija
Smrt u Sabrati
Niti je Srbija Jugoslavija, niti je Aleksandar Vučić novi Tito, koliko god premijer pričao da naša zemlja danas uživa veći ugled u svetu nego onomad. Vučićeva Srbija sa onom Jugoslavijom ima veze taman koliko i sadašnja Libija sa onom iz Gadafijevog vremena. Za tako nešto nisu krivi ni mediji ni oni koji pitaju šta se i zašto zaista u Sabrati desilo pre tri meseca, i šta je tome prethodilo
Intervju – Predrag Vujović, bivši direktor JAT-a
Skupo ćemo platiti let za Ameriku
Iznajmljivanje aviona erbas 330 košta između četiri i pet miliona dolara mesečno, to je 50 miliona godišnje. Dakle, Er Srbija, kompanija koja sada beleži gubitke i dobija ogromne dotacije od države, ulazi u jednu investiciju od 50 miliona. Vi od juna 2016, kada počnu letovi, do juna 2017. morate da imate 50 miliona koje ćete, kao, zaraditi na saobraćaju. Na kom saobraćaju? Već sada se priča o tri godine gubitka. Šta iza toga stoji? Stoji strah da to ipak nije tako povoljan posao, a drugo, niko ne kaže koliki će taj gubitak biti. Ovde stižemo do tehnologije donošenja odluke o saobraćaju preko Atlantika. To vam je kao da pravite novu fabriku, to "zadovoljstvo" košta na trogodišnjem nivou preko 100 miliona. Ko je doneo tu odluku? Gde je doneta ta odluka
Intervju – Ilija Duni, grupa Ti
Futuristička nostalgija
"I dalje se nadam da je muzika mlađima jednako važna kao i nama što je bila, jer ja sam onaj isti mali dečak koga je oduševljavala moć muzike da menja ljude na svadbama u mojoj rodnoj Strugi. Moć muzike je uvek ista, kad te pukne neki rif koji u srce dira, nema veze da li ga čuješ preko dizera, slušalica ili razglasa, ona osnovna emocija je uvek tu"
Intervju – Lazar Stojanović, reditelj
NATO nema alternativu
"NATO intervencija 1999. pocepala je i podelila ljude na nekolicinu koja je smatrala da je odluka o intervenciji pametna i da bi i liberali i komunisti trebalo da je podrže, i na većinu koja je smatrala da je intervencija neosnovana, da je ona protiv Srba i Srbije i da Srbija ipak ima pravo na Kosovo. U prvoj grupi bih mogao da nabrojim samo nekoliko imena među kojima sam i ja, a to su Sonja Biserko, Bora Ćosić, moj brat Voja Stojanović, bio je pokojni Srđa Popović, Nataša Kandić, Ivan Čolović, Svetlana Slapšak... Svakako ih ima više hiljada, ali vrlo malo. Na drugoj strani našao se niz uticajnih, uglednih kulturnih i javnih radnika, koji su tokom rata u Bosni bili angažovani na bosanskoj strani. Nakon bombardovanja, oni su zauzeli jaku patriotsku kritičku poziciju. Za nacionaliste to nije neočekivano, taj stav imali su i ranije. Ali kad građanski liberali prestanu da prepoznaju vrednosti koje su do juče zastupali i počnu da brane zločine države samo zato što su njeni podanici, to je teško svariti"
Izložba – Ko je Soko, taj je Jugosloven
Koreni napuštene tradicije
Nakon dve decenije postojanja, Muzej istorije Jugoslavije izložbom o Sokolskom pokretu između dva svetska rata najavljuje početak bavljenja periodom Kraljevine Jugoslavije, kao i buduću stalnu postavku