"U ponudi imamo sve, za svakog ponešto, od svega pomalo: veru u evropsku budućnost, sumnju u evropsku budućnost, veru u rusku budućnost, strah od ruske okupacije, strah od manje penzije, nadu u veću penziju, slobodu mišljenja, kontrolu izražavanja..."
Jedno vreme činilo se da bi Ante Marković mogao uspeti u nameri da od Jugoslavije načini modernu evropsku zemlju... Ali, iz jednopartijske ideološke diktature prirodno sledi jedino haos, mržnja, bes, emancipacija gluposti i ludila
Bilo je priče da će Srbija biti mnogo srećnija zemlja kada Zvezda ponovo bude prvak i zaista vidim da ima mnogo više posla, da su plate povećane, da ima manje droge, da se uopšte bolje živi i da je sve procvetalo
Iluzija je iskrivljeno i netačno zapažanje nečega što stvarno postoji, za razliku od halucinacije koja se javlja bez uporišta u stvarnosti. To što se moja Jugoslavija ispostavila kao iluzija, ne znači da za sve njene narode i narodnosti ne bi bilo daleko bolje da je opstala
Dok se u Makedoniji na nastavi istorije preskaču lekcije o albanskom narodu, učenici na Kosovu ne uče istoriju Jugoslavije, komšije Albanci i Srbi međusobno komuniciraju na engleskom jeziku, a školovani mladi ljudi ne mogu da rade u administraciji u Makedoniji jer ne govore jezik većinskog stanovništva. Takva je trenutna slika zakomplikovanog multietničkog Balkana
Kakva bi mogla biti budućnost nezavisne Engleske? Mi o tome sve znamo – jer u toj budućnosti živimo
Vučić je odrastao u jednoj sredini, u partiji, gde se ta patriotska mržnja prema Zapadu vice versa pretvorila ne u ravnopravni, već u podanički odnos prema Zapadu. Pa, nikad niko od najvećih kritičara i "izdajnika" nije rekao ono što je rekao Vučić – da treba da budemo kao Nemci. Nikad nikome nije palo na pamet da kaže da smo lenji, da ne znamo da radimo
Danas se, opet, Jugoslavija i jugoslovenstvo spominju širom regiona. Ne toliko zbog okruglih godišnjica – 25 godina od raspada Titove Jugoslavije i 95 godina od Vidovdanskog ustava, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nego zato što je britanski referendum o izlasku iz EU mnoge podsetio na slovenački i hrvatski referendum posle kojih su ove dve bivše jugoslovenske republike proglasile nezavisnost, čime je zvanično umrla "velika" Jugoslavija
Reporteri "Vremena" javljaju se iz Slovenije i Hrvatske, opisuju reagovanja u armijskom vrhu i vladi, pišu o reakcijama u Srbiji i Bosni i Hercegovini, analiziraju reagovanja iz svega... Da li je tačna opaska "Sad je kasno i za konfederaciju"
"Na bini su bili glavni i sporedni akteri. Glavni akteri su Amerika, Srbija i srpska dijaspora. Šta ih je spajalo? Njihove iluzije. Te iluzije su dovele do katastrofalnih grešaka, a greške su dovele do katastrofalnih posledica"
U knjizi Jedanaest veličanstvenih autor Vladeta Nedeljković prati sudbine pobednika i poraženih, jugoslovenskih i sovjetskih fudbalera, aktera dva istorijska meča na Olimpijskim igrama u Finskoj 1952. godine, posle kojih je Tito častio naše igrače sa po 500 dolara, a Staljin i Berija planirali da svoje pošalju u Sibir
Od mog sve daljeg rođaka Miloša dobio sam bio omanju knjižicu meni nepoznatog pisca, ispostavilo se da je to bio i da jeste Danijel Dragojević
"Sve su te državice koje su se izmigoljile ispod trupla bivše Jugoslavije besmislene, muzejske i neodržive. Da bi se vladajuće klike održavale na vlasti i osigurale privid funkcioniranja takve države, one moraju držati u strahu svoje vlastite građane. Ti građani više ne postoje, oni su osiromašeni do krajnjih granica, njihova je jedina funkcija da se ponašaju kao taoci klike na vlasti ili kao gledaoci u kakvom provincijskom prašnom kazalištu"
Zamislite smenu šefa tajne policije za koju je znao samo najuži krug partijskog i vojnog vrha, o kojoj se nekoliko dana kasnije govori na televiziji
Takozvano zagađenje bukom tipičan je problem urbanih sredina, baš kao i netrpeljivost između vlasnika ugostiteljskih objekata i stanara. Problem Beograda i Srbije jeste to što nadležni ovaj problem rešavaju na obostrano – nezadovoljstvo
U obe države gledamo vraćanje likova iz devedesetih godina prošloga veka, što u politiku, što u medije, uz ritualne sukobe u kojima su važni samo novo-stari vlastodršci, a ne građani kojima je uglavnom preko glave svega – i ustaša i četnika i partizana
Iz knjige O opančarima i opancima advokata Dragiše Čolića, nekada zamenika generalnog direktora u "Interexportu": "Radili smo ozbiljan posao. ‘Interexport’ je bio velika firma, ne samo u zemlji. Imali smo 36 preduzeća i predstavništava širom sveta…"
Bata je pored svega, i uz namjernu ironičku hiperbolu, bio dokaz – zašto je i sama Jugoslavija morala biti; zašto je morala, kako bi rekao Miljković – "početi u dan svoje nužnosti"
U nedeljnom izdanju nemačkog lista "Frankfurter algemajne cajtung" objavljen je tekst o doskora nepoznatom pismu koje je Ernst Jinger, jedan od najznačajnijih nemačkih pisaca XX veka, 1967. godine uputio Ivi Andriću. S obzirom na to da je reč o zanimljivom književnom otkriću, uz dozvolu autora "Vreme" prenosi ovaj tekst
U subotu 7. maja u Jablanici je obeležena 73. godišnjica Bitke na Neretvi, jedne od najčuvenijih bitaka u istoriji modernog ratovanja. Obeležena je i 80. godišnjica formiranja prvih Internacionalnih brigada u Španiji. U Jablanici je ove godine obeleženo osam decenija od rađanja antifašizma
Rado bih se uključio u nedelju borbe za predsednikovo što slikovitije izražavanje
Fudbal je, kažu, više od sporta. I nigde to nije toliko tako kao u Engleskoj gde se ove sezone desilo možda i najveće čudo klupskog fudbala svih vremena – da titulu u najprestižnijem evropskom nacionalnom prvenstvu osvoji potpuni autsajder
"Istoriju treba pustiti na miru, ona će svoje odraditi i zaokružiti u kalendaru datume koji su njoj bitni. U istoriji se ljudske sudbine pojavljuju kao fusnote, kao njen dodatak. A mene kao pisca i čovjeka te fusnote najviše zanimaju. Uostalom, mi obični, koji nismo istoričari, istorijske događaje i pojave pamtimo kako su opisani u romanima, a ne u istorijskim knjigama. To je ljepota književnosti"
Bio je osamnaest godina ministar spoljnih poslova Nemačke. Učestvovao je u rušenju dva kancelara. Ciljeve je prilagođavao trenutnim mogućnostima. Čestu sprdnju na račun sopstvenog izgleda umeo je da obrne u svoju korist. Imao je aktivnu ulogu u raspadu Jugoslavije. Bio je osvetoljubiv, ali istovremeno duhovit, neposredan i veseo čovek, a voleo je i da popije
Đorđe Marjanović i Radmila Karaklajić u Rusiji, Šarlo Akrobata, Električni orgazam i Idoli u Poljskoj, Bajagin Ruski voz, Brena u Bugarskoj i Rumuniji...
"Naš otac ima dvadeset pet godina šećera i šezdeset šest godina života sa čalmom u Knez Mihailovoj. Ko ume da čita, zna šta znači", kaže sin Muhamed za svog oca, beogradskog muftiju Hamdiju Jusufspahića
Svedoci smo porasta i produkcije i kvaliteta i interesovanja za dugometražne dokumentarne filmove, kako u svetu tako i kod nas. Razlog uspona ove filmske forme nalazi se, pored ostalog, i u krizi igranog filma. "Dokumentarni film donosi saznanje o životu i svetu", kaže jedan od naših sagovornika. "To saznanje je za mnoge dragocenije nego ono što nam donose igrani filmovi iz industrije zabave"
sr sr 
English
Deutsch
Русский