Povod
Ima li genija bez mecena?
Odlazak Aleksandra Joksimovića, verovatno najpoznatijeg jugoslovenskog modnog kreatora, aktuelizovao je pitanje o stvaranju kreativnog potencijala na državnom nivou
Intervju – Milenija Marušić, arhitekta
Čekajući ceračke ptice
"Naselje Cerak-Vinogradi je zaštićeno kao kulturno dobro pre dve godine. Nadali smo se da će nadležni shodno tome preduzeti potrebne mere da se naselje zaštiti od samovoljnih intervencija i da će otkloniti sve posledice neblagovremenog održavanja. Nažalost, to je u potpunosti izostalo"
In Memoriam – Žika Bogdanović (1932–2021)
Posvećenik umetnosti, akademik stripa
Ne postoji oblast na koju se usmerio, a da u njoj nije ostvario zapažene i zapanjujuće uspehe, pre svega zahvaljujući lakoći i promišljenosti sa kojom se suočavao sa izazovima. U osnovi, bavio se filmom, književnošću i, naravno, stripom. Deveta umetnost je na određeni način ostala oblast u kojoj je Žika ostavio najdublji trag
Serija – To je greh (It’s a Sin)
Erupcija slobode, zadovoljstva i smrti
Tokom jedne budne noći, oko dva sata ujutro, listao sam kanale i odlučio da pokušam da pogledam prvu epizodu, verujući da neću izdržati do kraja. Imao sam naime rezervu prema temi: živeo sam u uverenju da je sve što se moglo reći o gejevima i AIDS-u – već odavno rečeno. A onda je započela magija
Blokada Sueckog kanala
Uticaj mehanike fluida na svetsku trgovinu
Dok je brod "Ever Given" bio zaglavljen u Sueckom kanalu, dok su rasli strahovi da će to ozbiljno poremetiti svetske lance snabdevanja, moglo je štošta da se zaključi o ranjivosti globalne ekonomije
Intervju – Aleksandar Pavlović, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju
Imaginarni Albanac
"Po pravilu, srpski udžbenici predstavljaju Srbe isključivo kao žrtve, srpske težnje i akcije kao legitimne, prećutkuju stradanja druge strane, a albanski udžbenici imaju isti narativ sa obrnutim predznakom. Vekovi zajedničkog života i mnoštvo pozitivnih primera se izostavljaju. Rezultat je da danas mlađe generacije Srba i Albanaca ne znaju ništa jedne o drugima, vide se međusobno kao neprijatelji i apsolutno im je nezamislivo da smo, zapravo, oduvek živeli zajedno, uz to vekovima i u istoj državi, bila to Vizantija, kraljevina Nemanjića, Osmansko carstvo ili Jugoslavija"
Zlatan Ibrahimović – Ibrakadabra i priče za laku noć
Drago mi je zbog mog starog
"Želim da poručim svoj deci da razmišljaju, posebno deci koja osećaju da su različita i drugačija od ostalih, koja se uvek ne uklapaju u sredinu ili na neki način bivaju odbačena. U redu je ne biti kao drugi. Nastavite da verujete u sebe. Meni se to isplatilo, uprkos svemu" – Zlatan Ibrahimović
Odlazak – Đorđe Balašević (1953–2021)
Bez prethodnika, bez naslednika – samo svoj i naš
Šta je Balašević radio od samog početka? Ono što i svaki pravi pesnik: stvarao je svetove. Izmišljene, a nama sasvim prepoznatljive, zapravo intimne. A u tim je svetovima stvarao ljude, sudbine, priče koje nisu ličile ni na koje druge, mada naizgled ničega "ekstravagantnog" u njima nije bilo. Nije li, da oprosti vaša osetljivost na odveć preuzetnom poređenju, i Čehov radio isto tako?
Dara iz Jasenovca i komentari
Je li Dara prevršila meru
Kada autoritarna država odluči da nešto uradi, nema te procedure ili "struke" koja je može sprečiti u realizaciji. Negde gore je doneta odluka da Dara iz Jasenovca ima biti kandidat Srbije za Oskara za najbolji strani film, pa se tako i desilo. Kakva sad pravila kada je stradanje u pitanju! Kada je film, za mnoge očekivano, ispao iz trke za Oskara, režiser Antonijević je konstatovao otprilike da je u pitanju antisrpska zavera i da "na Zapadu nema ništa novo"
Obavezni vojni rok
Skupo i nepotrebno
Građanima Srbije bi pitanje poput vraćanja obaveznog služenja vojnog roka možda bilo bitnije i primerenije za polemiku ukoliko bi se prethodno rešili drugi gorući problemi – zaustavljanje pandemije virusa korona, rešenje statusa Kosova, velika nezaposlenost, demografska katastrofa i odliv mozgova, urušavanje državnih i nezavisnih institucija, sloboda medija, paraliza demokratskih procesa, narušavanja životne sredine...
Alternativna istorija – SAD vs. bivša Jugoslavija
U slavu košarke
Da li bi mašinerija za pravljenje novca zvana NBA liga mogla da organizuje utakmicu između košarkaških reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država i reprezentacije sastavljene od igrača sa prostora bivše Jugoslavije? Pred Olimpijske igre, koje bi trebalo da se održe ove godine u Tokiju, ovakva utakmica bi sigurno još više popularizovala igru pod obručima. Ljubiteljima košarke nedostaje jedan ovakav spektakl, posebno od kada igrači sa ovih prostora polako stasavaju u red najboljih u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu
In memoriam – Mira Furlan (Zagreb, FNRJ, 7. septembar 1955 – Los Anđeles, SAD, 20. januar 2021)
Mira, mera stvari
"Rekla je doć, ma je noć; ne ima cokula, crjevje je izula; bosa hode, drača bode; nijesam tvoja, sva sam moja; kako došao, tako pošao", reče Mira i okrete se...
Ekonomija – Srbija u odnosu na region
Ako smo mi ekonomski tigar, šta je onda Rumunija
Prema podacima Svetske banke, za period od 2012. do 2019. godine, Srbija se nalazi pri dnu stope ostvarenog rasta. Od svih posmatranih zemalja (bivša Jugoslavija plus Albanija, Rumunija i Bugarska), Srbija je po kumulativnom rastu – pretposlednja: ako 2011. godinu uzmemo kao "nultu", to jest onu prema kojoj se meri budući rast, privreda Srbije je za tih osam godina porasla tek za 17,68 odsto. Ispod nje je samo Hrvatska, sa još gorim rezultatom od 12,3 odsto ukupnog rasta za osam godina
Demografija nekadašnje države
Oni koji je trebalo da se rode
U 2021, godini popisa, možemo da zapazimo kako je tri decenije nakon poslednjeg popisa u Jugoslaviji sa teritorije nekadašnje zajedničke zemlje, koju danas čini šest država i jedna sporna teritorija, iščezlo ukupno 2,5 miliona ljudi
Još jednom o spomeniku Stefanu Nemanji
Pogled sa prozora
Spomenik Stefanu Nemanji će, prema najavama gradskih zvaničnika, svečano biti otkriven i "predat Beogradu" 27. januara 2021. Impozantne dimenzije i ličnost srednjovekovnog vladara kome je posvećen, u formalnom i suštinskom smislu, čine ga pretendentom na mesto najprepoznatljivijeg simbola srpske države i društva u 21. veku. Tako monumentalan i pretenciozan, za mnoge već predstavlja centralno mesto sećanja i važan reper u procesu izmišljanja novog, ovoga puta hiljadugodišnjeg kontinuiteta srpske državnosti
Ličnost godine – Pavle Petrović
Nisam važan ja, već Fiskalni savet
"Ovih dana, sa raznih strana, poručuju mi da treba da dam ostavku. Ne bi mi to bilo teško, mogao bih lako da se sklonim pod nadstrešnicu Akademije i da se u miru bavim svojim istraživanjima. Ali, ne radi se o meni, već o instituciji i stvorenom ljudskom kapitalu koji bi se urušili"
Jugoslovenski španski borci
Kome je zvono zvonilo
U svetu bez ideologije gotovo nerazumljivo zvuči priča o 1800 Jugoslovena koji su zbog svojih ideala dobrovoljno otišli u Španiju da se bore protiv fašizma. Svaka od tih sudbina bila bi roman za sebe. Za mnoge španske borce prave muke su počele tek kada je republika poražena i Španijom zavladao Franko. Oni koji su preživeli uživali su ugled "španske elite" u socijalističkoj Jugoslaviji. Od ove godine njihovi potomci, u znak zahvalnosti, mogu od Španije da dobiju državljanstvo
Terorizam – stanje, iskustva, pouke
Đavo je u informacijama koje želite da čujete
"BIA, VBA i VOA svakako sarađuju po pitanju razmene informacija o potencijalnim izvorima opasnosti od terorističkih akata na prostoru Srbije, ali je ta saradnja u domenu formalne razmene informacija, ali ne i zajedničkog usmerenog i koordinisanog angažovanja", kaže za "Vreme" penzionisani oficir koji insistira na anonimnosti. Jedan od ključnih razloga je i poremećen sistem vrednovanja rezultata rada svakog pojedinca, pa i službi u celini, koji se zasniva na statističkim parametrima, iako sami sadržaji informacija često ne moraju da imaju ikakve veze sa događajima koji slede nakon toga, pa čak ni sa tačnošću. Što bi se reklo, broj je broj"
Intervju – Jela Krečič, spisateljica
Nostalgija i zajedništvo
"Ljubav, zajedništvo su verovatno žrtve svih nas koji postajemo samozadovoljni egoisti i narcisi, sve manje spremni da rizikujemo bilo šta zbog ljubavi, zbog bilo koje druge osobe ili bilo čega drugog"
Intervju – dr Vladan Jovanović, istoričar
»Administriranje« istorije u političke svrhe
"Posle nesporazuma sa Grčkom oko imena, Severna Makedonija moraće na evropskom putu da se suoči i sa bugarskim viđenjem sopstvene uloge u Drugom svetskom ratu. Makedonski premijer Zoran Zaev je pokušao da odobrovolji Bugare premeštajući ih na antifašističku stranu. Utisak je da je ovo podilaženje motivisano isključivo strahom od bugarskog veta i opstrukcije pristupnih procesa, a čini mi se da su Makedonci već napravili isuviše ustupaka i da zaslužuju konkretniju podršku od EU"
Intervju – Mari-Žanin Čalić
Partizanski duh Titove Jugoslavije
"Revizionizam ima iza cilj i da izvrši konačan obračun sa socijalizmom kao političkom ideologijom i društvenim poretkom. U to spada i distanciranje od Jugoslavije kao višenacionalne države. Pošto je Tito bio pojam svega što je opštejugoslovensko, on mora biti istorijski i moralno obezvređen. Ko ruši antifašizam, partizane i samog Josipa Broza Tita, uništava osnov legitimnosti jugoslovenske države. Dakle, u revizionizmu se kriju suštinske političke poruke"
Bliske veze
Sara u Beogradu
O neprevaziđenoj Sari Von i o njenim lepim uspomenama na beogradski Njuport džez festival 1973. godine u feljtonu "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlje jedna kultura", koji objavljuje "Vreme" u saradnji sa magazinom "Vitraž"
Intervju – Boris Bota Miljković, reditelj i pisac
Sloboda u sebi
"Jugonostalgija se danas pripisuje slabašnim ljudima nesposobnim da srčano stanu uz čvrstu desnicu koja zna kako da se obračuna sa svim recidivima, Hrvatima, Ciganima, Šiptarima, Balijama i kako da uvede nove vrednosti kojima će pokazati ko smo i kakvi smo, zapravo"
Premijere – Jugojugoslavija
Pokušaj hvatanja tona (o)sećanja
Jugojugoslavija nije čak ni predstava o našim osećanjima vezanim za Jugoslaviju, već o našim samozavaravanjima, pogrešnim procenama, iskrivljenim sećanjima, mržnji, snu o uspehu, blagostanju, poštovanju i samosažaljenju. Reč je, dakle, o našoj nesnađenosti sa samima sobom
Međunarodni dan dece
Upitna prava i nedovoljna pomoć
U godini na izmaku koja se čini najduža, a opet, sa najmanje sadržaja, sa nedostatkom brojnih normalnih životnih aktivnosti među kojima su i one najobičnije – slobodan izlazak napolje, odlazak u prodavnicu, na posao, u školu, pa i na godišnji odmor – vredi sagledati kako su je provela deca. Ne samo zato što se 20. novembar obeležava kao Međunarodni dan dece, već zbog dece same. U godini koju je u Srbiji, makar njen dobar deo, obeležio slogan "Za našu decu", trebalo bi sagledati šta je urađeno za tu "našu decu"