Sedamnaesta šetnja, brojnija nego nekoliko prethodnih, sa istim zahtevima i bez reakcije vlasti. Blokada mosta Gazela je jedini način da se izmeni Zakon o planiranju i izgradnji, rekli su protestanti
Najavljeno je da će blokada mosta trajati do 22 sata. Nakon okupljanja ispred Doma Narodne skupštine uslediće protestna šetnja “medijskom rutom”
Savez ekoloških organizacija Srbije organizuje blokadu mosta u znak protesta protiv Zakona o planiranju i izgradnji
Početak je zakazan za 19 sati, nakon čega će se okupljeni priključiti protestu ekoloških organizacija koje su najavile blokadu Gazele od 18 časova
Legenda kaže da se šef države vodi pravilom da svake godine čovek mora da nauči tri stvari. To je usvojio od šeika Muhameda bin Zajeda, koji ga je još davne 2013. godine, dok je Vučić bio prvi potpredsednik vlade, oslovljavao sa “moj brat Aleksandar”. Tako je Aleksandar Vučić, u kasnijim godinama i sve do danas, javnost redovno obaveštavao o tome kako radi više stvari odjednom. Mladi to zovu multitasking, koji po pravilu stvara lep osećaj produktivnosti
MUP navodi da blokada Gazele, koja je najavljena danas u 18 časova, podleže prekršajnoj i krivičnoj odgovornosti i da će shodno tome pripadnici policije preduzeti određene mere
Stručnjak Nemačke agencije za mineralne resurse kaže da bi projekat Jadar mogao da bude od suštinskog značaja za evropsku šemu snabdevanja u pogledu nezavisnosti od Kine
Kompanija već više od dve godine pokušava da dobije ključan dokument za iskopavanje litijuma, a Ministarstvo rudarstva i energetike čak 11 puta je produžilo rok za dopunu dokumentacije
U Meksiku su nacionalizovali litijum, ali u tom poslu hoće da sarađuju sa drugim zemljama, U Srbiji hoće da ga pretvore u valutu. Uveliko se priča o saradnji sa Mercedesom koji bi kod nas da pravi električne automobile, i sa Rio Tintom koji bi da kopa litijum potreban za baterije tih automobila
„Vučić, ako je siguran da je eksploatacija litijuma spas za Srbiju, zašto ga ne iskopa? Zašto je poklekao, šta ga sprečava? Šačica domaćih izdajnika, stranih plaćenika i kočničara društvenog razvoja? Vučić se plaši ulice, 30 do 40 hiljada ljudi na ulicama, njih se plaši“
Projekat „Jadar“ bi zaposlio 700 ljudi, a ne 5000 kao što kaže predsednik, tvrdi Jovanović. Po njemu, sprema se povampirenje “Jadra“. Prema pisanju nemačkog "Handelsblata" na agendi Vlade u Berlinu je investicija u projekat eksploatacije litijuma u Srbiji u okviru strateškog suzbijanja globalnog uticaja Kine
U slučaju eksploatacije rude jadarit, Srbija ne bi dozvolila izvoz litijuma. Kompanija koja bi se time bavila morala bi da obezbedi bezbedne uslove po sredinu i fabriku baterija. Demostat pominje da su zainteresovane mnoge kineske, nemačke, nemačko-australijske kompanije, i američki Rivian
Na današnjem skupu organizovanom zato što ni posle godinu dana od obećane tačke na rudnik litijuma u Vladi Srbije pojedini ministri i dalje najavljuju projekat Jadar. Govornici su okupljenima preporučivali da govore tiho, da ne probude Beograd koji spava u toplim domovima
U poslednje vreme primetni su komentari vlasti o propuštenoj prilici da se eksploatiše litijuma, što liči na vraćanje ugovora sa Rio Tintom. Očigledno da postoje obaveze vlasti prema ovoj kompaniji, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta. Naglašava da Srbiji umesto meda i malina, nude cijanid i koncentrovanu sumpornu kiselinu
Ne zna se koliko je oružja u svojim skladištima imala bivša JNA, taj podatak nikada nije obelodanjen jer je bio i ostao strogo čuvana vojna tajna. Nepoznanica je i koliko je oružja “sa strane” uvezeno u Sloveniju, Hrvatsku i BiH 1991. i 1992. godine, kao i kasnije tokom rata, koliko je ostalo u skladištima JNA u tim državama, koliko je odvezeno u Srbiju, koliko ostalo u Republici Srpskoj...
Ne zna se koliko je oružja u svojim skladištima imala bivša JNA, taj podatak nikada nije obelodanjen jer je bio i ostao strogo čuvana vojna tajna. Nepoznanica je i koliko je oružja “sa strane” uvezeno u Sloveniju, Hrvatsku i BiH 1991. i 1992. godine, kao i kasnije tokom rata, koliko je ostalo u skladištima JNA u tim državama, koliko je odvezeno u Srbiju, koliko ostalo u Republici Srpskoj...
Da li su netačni navodi vlasti da će od ove fabrike guma u Zrenjaninu građani Srbije, a posebno oni u Banatu, imati veliku korist? “Hvalisanje vlasti u vezi s Linglongom je sve ređe i sve tiše jer realnost postaje očigledna”, kaže za “Vreme” Duško Kokot iz Građanskog preokreta. “Od te fabrike dobili smo kršenje jednakosti aktera na tržištu, robovski rad, trgovinu ljudima, zlostavljanje životinja, pune ortopedije povređenih na gradilištu, a puniće se i onkologije kada počne proizvodnja. Cela Srbija ješće zagađenu hranu iz Banata. Nekoliko stotina obećanih radnih mesta nije vredno tolike štete. Linglong je dobio na poklon od Srbije više od 85 miliona evra i treba da radi više od 20 godina kako bi kroz poreze vratio državi toliku pomoć”
Srbija je dobila priznanje u zelenom finansiranju, te ju je Siniša Mali okarakterisao kao “ekološki odgovornu”. Dok se proslavlja nagrada, nije precizno poznato kakav se vazduh diše jer odgovorne institucije ne rade svoj posao. Pouzdano se zna jedino da je čist samo tamo gde se ne meri
Predstavnici Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) poručili su danas da čekuju da vide kako će se nova Vlade odrediti prema Rio Tintu, s obzirom da je ta kompanija najavila nastavak poslovanja u Srbiji posle izbora
Iz australijskog Rio Tinta su najavili da će, s obzirom da su izbori prošli, probati da obnove projekat Jadar. Savo Manojlović iz Kreni-Promeni kaže da će to izazvati pobunu. U Ekološkom ustanku se slažu. Istovremeno, otkriveno je i da kanadski Eurolitijum zagađuje zemlju
Beograđanka rodom, ona je glumica sa adresom u Australiji i Njujorku. Već u trinaestoj je organizovala proteste. Reakcija njujorške dijaspore povodom brutalnog ponašanja policije u Beogradu na protestima u julu 2020. promenila joj je odnos prema Srbiji. Sada je koordinatorka kampanje „Marš sa Drine“. Kaže da oni "ne žele novac i profit" i da je to njihova "moć"
Meštani Gornjih Nedeljica i ekološki aktivisti su otkriće "Vremena" dočekali kao trijumf. Nacrt studije Rio Tinta o životnoj sredini do kojeg smo došli ukazuje na brojne hazarde rudnika u dolini Jadra. Na terenu se bitka nastavlja, jer je opšte uverenje da ni vlast ni kompanija nisu digli ruke od ovdašnjeg litijuma
Meštani Gornjih Nedeljica i aktivisti su otkriće “Vremena” dočekali kao trijumf. Nacrt studije Rio Tinta o životnoj sredini do kojeg smo došli ukazuje na brojne hazarde rudnika u dolini Jadra. Na terenu se bitka nastavlja, jer je opšte uverenje da ni vlast ni kompanija nisu digli ruke od ovdašnjeg litijuma
„Vreme“ je imalo uvid u Studiju Rio Tinta o proceni uticaja na životnu sredinu projekta “Jadar”. Ovaj interni dokument na osamdesetak strana navodi trajne posledice rudarenja litijuma po prirodu. Studija ulazi u detalje, čak opisuje i da treba prati točkove građevinskih mašina kako bi se manje dizala prašina ili da u radničkom smeštaju valja obezbediti besplatne kondome
Rio Tinto nije otišao iz doline Jadra, samo je smanjio vidljivost. Sagovornici “Vremena”, političari, pravnici, naučnici, vođe protesta ili izvori bliski rudarskom džinu saglasni su da se belo zlato vredno desetine milijardi ne napušta bez borbe. Dok neki u ovoj temi vide meki trbuh režima, naučnici su podeljeni baš kao i dojučerašnje komšije u Gornjim Nedeljicama
“Vreme” otkriva da je Rio Tinto spremio Studiju o uticaju na životnu sredinu, ali nikada nije mogao da je podnese čekajući Ministarstvo. U dokumentu do kojeg smo došli detaljno se navode hazardi koji prete od rudnika, kao i kako kompanija misli da ih spreči. Takođe i priznanje brojnih negativnih uticaja na životnu sredinu, uz navode da iskustvo pokazuje kako je “ekonomsko-sociološki uticaj” na stanovništvo jedino što donosi benefite. Ali, da su i ti “benefiti” kako kod koga, i da nisu svi zadovoljni
