Previranja u muslimanskom svetu

Plodovi gneva

Počelo je u Egiptu, gde su u Kairu demonstranti napali Ambasadu SAD, skinuli i iscepali američku zastavu i na njeno mesto stavili crni barjak nalik onome koji koristi Al kaida. Iste večeri su u napadu na konzulat Amerike u Bengaziju ubijeni američki ambasador Kristofer Stivens i još tri službenika ambasade. Protesti u muslimanskom svetu ne jenjavaju, ima na desetine mrtvih i hiljade povređenih, Zapad ne zna šta da radi. Povod za izliv besa je trećerazredni film Nevinost muslimana, uzroci se, međutim, kriju u beskonačnom dnevniku uvreda poniženih, siromašnih, očajnih

Dosije Nemačka

Svetska sila koja to ne želi da bude

Posle ujedinjenja ponovo prevelika za Evropu, a premala za svet, Nemačka traži novi put u partnerstvima sa Rusijom i Kinom, pokušava da shodno svojoj privrednoj sili bude politički lider u krizom zahvaćenoj Evropskoj uniji i deluje pomalo izgubljeno. U okviru svega toga Balkan je za Nemačku trećerazredna pozornica, a onih sedam uslova za Srbiju ni pomena vredni za nemačke medije

Šezdeset godina od tragedije broda »Niš«

Talasi, grad i smrt

"Na ulasku na brod sam pričao sa nekom devojkom. Sećam se da je bila iz Zemuna, upisivala je Medicinu. Video sam kako joj voda prelazi preko lica, samo ostaje grgurava kosa iznad površine koja se odjednom ispravlja kao indijanske strele... Video sam i majku koja u krilu steže dete dok ih voda potapa", kaže Radomir Vasiljević, jedna od tridesetak osoba koje su preživele brodolom

Samit Nesvrstanih u Iranu

Mnogo želja i još više straha

S obzirom na mesto održavanja i sve što se oko Irana događa, samit Pokreta nesvrstanih, održan u Teheranu 30. i 31. avgusta, izazvao je u svetu pažnju nesrazmernu današnjem značaju Pokreta: zbog mogućeg napada Izraela na Iran, zbog odmeravanja snaga u Siriji i oko nje, ali i zbog istorijske posete predsednika Egipta. A tu je i navodno atomsko oružje u nastajanju

Staljin i Ajnštajn

Da li je bilo nešto više od relativnosti

Naginjanje Ajnštajna, ako ne baš ka staljinizmu, onda bar čvršćem socijalističkom pogledu na svet, predstavljalo je zlatnu akciju za komunistički pokret, isti onaj koji je njegove teorije prethodno odbacivao kao "ostrašćeni, buržoaski mahizam"

Sirija

Do kraja nasilja

Ako uopšte ima nekog plana u krvavom haosu koji potresa Siriju, to je da se padom režima predsednika Bašara al Asada stvori "tampon zona" za napad na Iran. Kako god se sukob u Siriji bude završio, direktnom stranom vojnom intervencijom ili bez nje, u njoj će mira i normalnog života biti taman koliko i u susednom Iraku. Zastrašujuća je misao da je sirijski pakao zapravo samo predigra mnogo većeg, nepredvidivog sukoba sa Iranom, čije će posledice osetiti čitav svet. U ovom trenutku, kao da se ne postavlja pitanje da li će tog sukoba biti, već kada će početi

Egipat – čekajući demokratiju

Posle vojne, predsednička diktatura

Pošto je Vojni savet krajem juna praktično razvlastio predsednika Mohameda Morsija, u nedelju je Morsi objavio da je ograničio nadležnosti svemoćnog vojnog vrha i prebacio ih na sebe. Iako je vest o "sukobu predsednika i vojske" u prvi mah zvučala senzacionalno, brzo se ispostavilo da je sve bilo unapred dogovoreno uz blagoslov, ili pak posredovanje, Vašingtona i uz znanje Izraela, ali je nemoguće predvideti da li Egiptu posle jedne sledi druga vrsta diktature, ili dolaze demokratske reforme na koje se Morsi poziva

Rusija – Suđenje bendu Pussy Riot

Đavo u pankerskom ruhu

Trima ruskim pankerkama formalno se ne sudi zbog uvrede veličanstva (crimen laesae maiestatis) Vladimira Putina, već zbog napada na crkvu. Vernici traže spaljivanje veštica, borci za ljudska prava da se puste na slobodu, zapadni mediji zgražaju se nad gušenjem slobode govora u Rusiji i tome slično, a Vladimir Vladimirovič širokogrudo izjavljuje da očekuje blagu presudu za devojke

Knjige – Martin i Hana

Filozofski herc roman

Knjiga Katrin Kleman je zagrebala po prirodi jednog na mnogo načina fascinantnog odnosa dvoje velikih filozofa, na način koji nadilazi jednodimenzionalnost i tabloidnost

Evropski film – Palić 2012

Brda i bregovi

Devetnaesto izdanje Festivala evropskog filma donelo je obilje dobrih, i nekoliko vanserijskih filmova, ponajviše fokusiranih na probleme netrpeljivosti i nasilja

Naseljavanje sveta

Seoba koja traje

Sedam milijardi ljudi danas imaju samo jednu stvarnu domovinu, tamo negde u kamenitim etiopskim brdima, na istoku Afrike. I jedan isti, zajednički usud – opštu migraciju koja se ne zaustavlja

Anticionistički pamflet

"Izbeglički uljezi u zemlji izbeglica"; VREME 1122

Pravosuđe

Davinić – država 5:0

In memoriam

Miodrag Milošević

1962 – 2012.

Izrael

Izbeglički uljezi u zemlji izbeglica

Iako nastao kao država doseljenika, Izrael za desetine hiljada afričkih izbeglica ne predstavlja "obećanu zemlju". Spavaju po parkovima, nemaju nikakvu zaštitu ni status, prezreni su i izloženi napadima. Za njih se u pustinji Negev gradi logor sa lepim imenom "Grad nacija"

Vreme i običaji

Obrezivanje – kožica nesporazuma

Protivnici obrezivanja smatraju da je dečje obrezivanje narušavanje individualne autonomije i kršenje ljudskih prava. Pritom, interes deteta i interes roditelja su u ponečemu različiti

Sirija

Sto ubijenih dnevno

Krvavi obračuni između pobunjenika i režimskih snaga. Eksplozije automobila bombi, samoubilački napadi, opsade i razaranje gradova, masakri nad civilima, decom i ženama. Turski "školski avion", sankcije, propagandni rat, naoružavanje pobunjenika do konačne pobede ili međunarodne vojne intervencije

Vreme nauke

Trideset devet

Egipat – Predsednički izbori

Generalska marioneta

Predsednik bez ustava, bez parlamenta, koji ne komanduje vojskom, dok Vojni savet zadržava pravo da donosi zakone, nadzire budžet i nadgleda donošenje novog ustava. Hiljade ljudi ponovo protestuje u Kairu dok se čeka da izborna komisija 17. juna proglasi ko je pobedio na predsedničkim izborima i ko će biti "generalska marioneta". Po svoj prilici, to je Mohamed Morsi, kandidat religiozno-konzervativne Muslimanske braće

Egipat

Čekajući raisa

Pred drugi krug predsedničkih izbora 16. i 17. juna u Egiptu vladaju haos i potpuna neizvesnost. Izbor Egipćana je manje-više sveden na šerijatsku državu, ili je nastavak neke vrste vojne diktature. Očekuje se da će mnogi birači bojkotovati izbore, a neke političke partije traže da se "izborni cirkus" okonča. To što je bivši predsednik Hosni Mubarak osuđen na doživotnu robiju, nije ni na koji način smirilo napetu situaciju. Naprotiv

TV manijak – Pesma Evrovizije 2012.

Nije ljubav stvar već euforija

Ako želite da ispadnete neobični, poput Ramba Amadeusa, veoma ćete se iznenaditi jer ćete se suočiti sa neverovatnom konkurencijom. Na kraju je Rambo delovao turbo-normalan, jer su pre i posle njega pevali neuporedivo veći frikovi. Šta reći o reinkarnaciji Južnog vetra iz Bugarske, baji sa povezom preko očiju sa Baltika, Holanđanki sa indijanskom perjanicom, blizancima iz Irske sa fontanom na bini, Grkinji ili Kipranki kojima su menjali koreografiju jer je delovala pornografski, albanskoj imitaciji Bjork i još stotinu čuda i pokora

Reportaža – Tri majska dana u Temišvaru

Sporo se smrkava, sporije sviće

Rečima Klaudija Magrisa, Temišvar je lep i nije lišen melanholije. Izjutra, dok se prvi put šetam po gradu, ta se melanholija skoro može opipati. Ima tu neke istočnjačke patine, patine patnje, koju ne može poništiti ni stotinu neonskih reklama Mekdonaldsa. Fasade su oronule, tramvaji škripavi, lica siva i zabrinuta

Psihijatrija i psihoanaliza

Nacionalizam, prinuda ili izbor

"Etnonacionalizam je polimorfan: on je i socijalni i politički pokret, i ideologija, i pogled na svet, i mentalitet. On je i racionalan i iracionalan. On je i banalan – utkan u rituale svakodnevice, deo svakodnevnog života ljudi"

In memoriam

Milica Krstanović

(1961–2012)

Azerbejdžan

Pesma Evroazije

Ko je domaćin Pesme Evrovizije? Šta se krije iza raskošnih građevinskih poduhvata? Koliko dobrog imidža može da se kupi novcem i koliko je Azerbejdžan prisutan u Srbiji, a Srbija u Azerbejdžanu

Polemika – Ginter Gras, ili zašto Nemac (ne) sme da kritikuje Izrael

Šta mora da se kaže

Nobelovac Ginter Gras je političkim pamfletom "Šta mora da se kaže", koji je sam nazvao pesmom u prozi, pokrenuo polemiku koja je prešla granice Nemačke i Evrope. Da li jedan Nemac, koji je pride, doduše maloletan, bio i član SS-jedinica, ima moralno pravo da jevrejsku državu optužuje da "ugrožava svetski mir" i da želi da "izbriše iranski narod"? Da li ga to čini antisemitom i da li je sve to zaista čin savesti, ili marketinški potez a la Peter Handke iz njegovih najboljih dana

Moj muški život

Mama!

Krenem ja jednom tako iz porodične kuće gde sam bio na privremenom boravku, a moja gospođa majka veli: "I pazi kako prelaziš ulicu." Pitam je zna li koliko je meni godina, a ona kaže pedeset, ali: "Ti ćeš za mene uvek biti moje dete." Mama je, dakle, neko za koga će njeno muško mladunče doveka ostati glupančić