Jemen

17.januar 2024. Danijel Šunter

Operacija “Čuvar prosperiteta” i “Vrata suza”

Zbog rata u Gazi, složenih međusobnih odnosa i diplomatskih pregovora Irana i Saudijske Arabije, zemlje regiona ne pokazuju entuzijazam da se uključe u vojnu akciju SAD i Velike Britanije. Zapadni analitičari skreću pažnju da vojna akcija protiv Huta ima male izglede da zaustavi napade na trgovačke brodove, pa čak i da može da im bude politički poklon za izgradnju međunarodnog imidža boraca protiv Izraela i SAD

Kratka istorija dronova

17.januar 2024. Slobodan Bubnjević

Trutovi ubice

Rat protiv Huta u Jemenu, podstaknut opakim napadima dronova na brodove u Crvenom moru, kao i ratovi u Ukrajini i Gazi, otkrivaju da smo uveliko ušli u eru dronova, kada bez njih više nema ratnih operacija isto onako kao što je u 15. i 16. veku postalo nemoguće ratovati bez baruta

Rat na Bliskom Istoku

14.januar 2024. Z.S/RTS/Politika

Gaza: Sto dana najkrvavijeg rata 

Trenutni sukob Izraela i Hamasa je najduži, najkrvaviji i najrazorniji sukob dve sukobljene strane, piše AP povodom 100 dana rata Izraela i palestinske militantne grupe Hamas

Svet

13.januar 2024. B.G./RTS, Slobodna Evropa

Tenzije na Crvenom moru pogubne po svetsku ekonomiju

Ovom rutom se transportuje 12 odsto raznih roba na globalnom nivou, uključujući naftu, te 30 procenata kontejnerske robe, od delova za automobila do papuča, u vrednosti od hiljadu milijardi dolara godišnje

Jemen

12.januar 2024. J.H/Glas Amerike

Huti: SAD i Britanija platiće visoku cenu

Sjedinjene Države i Velika Britanija izvele su više napada na Hute, koje u Jemenu podržava Iran, prenosi Glas Amerike. Udar je usledio kao reakcija na više od dvadeset napada na brodove koji saobraćaju međunarodnim plovnim putevima u Crvenom moru i Adenskom zalivu. Huti sada prete odmazdom

Dosije “Vremena”: Pola planete na izborima 2024.

10.januar 2024. Milan Milošević

Crni labud i sivi nosorog u ćoravoj kutiji

Više od 3,7 milijardi ljudi ili 46 odsto svetske populacije, koja zajedno daje 54 odsto globalnog BDP-a, tokom ove godine će u 76 zemalja moći da bira predsednike ili poslanike. U izbornoj groznici će biti najveća sila na svetu (SAD); najmnogoljudnija država (Indija); najveći trgovinski blok (Evropska unija); najveća muslimanska država (Indonezija); najveća zemlja španskog govornog područja (Meksiko); teritorija mogućeg sukoba dveju najvećih supersila ovog veka (Tajvan); kao i u dve zemlje u ratu – Rusija i (možda)Ukrajina