Ilegalna trgovina oružjem

08.decembar 2005. Miloš Vasić

Podmazivanje rata

Svaka trgovina oružjem u krajnjoj je konsekvenci politička, koliko god "komercijalno" izgledala; čak i kad oružje završi u rukama organizovanih kriminalnih grupa, jer tada pre ili kasnije dolazi do destabilizacije datog društva. Mada manje unosna od trgovine narkoticima (a u poslednje vreme i trgovine ljudima, ilegalnim migrantima), trgovina oružjem ostaje jedan od slađih poslova i stalna potencijalna pretnja miru i stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi. Naime, oružje, municija i eksplozivi; zatim vojna oprema; pa taktičke telekomunikacije i savremena vojna elektronika; vozila i vazduhoplovi dvojne namene – sve to spada u kontrolisanu robu, čiji je promet ograničen iz jasnih razloga. Zato je cena te robe na crno veća od tržišne i odatle potiče profit ilegalnih trgovaca

Narkotici

30.novembar 2005. Dejan Anastasijević i istraživači

Veštački raj

Da bi se shvatilo do koje mere stimulansi amfetaminskog tipa (ATS) potiskuju prirodne droge, treba znati da je globalno tržište za ovu kategoriju procenjeno na oko 34 miliona ljudi, više nego za heroin i kokain zajedno, od čega gotovo osam miliona koristi ekstazi, i da se za njihove potrebe godišnje proizvode oko 400 tona ATS-a, od čega je četvrtina ekstazi. Metamfetamini se najviše koriste u Aziji i Americi, dok na evropskom tržištu suvereno vladaju amfetamini i ekstazi

Reagovanja - H.Kisindžer, prošli broj

24.novembar 2005. Dragan Bisenić, publicista iz BeogradaAntrfile: Spale Miro Stevanović, Darko Sakić, Goroljub Paunović, Vladimir Karakušević

Svet razbesnele vrline

Tekst s naslovom "Da li će Kisindžer savetovati srpske pregovarače", objavljen u prošlom broju "Vremena" izazvao je reakcije brojnih čitalaca. Objavljujemo neka od karakterističnih reagovanja bez obzira na činjenicu što je već ove nedelje još manje izvesno, nego što je to bilo prošle nedelje, da će se Henri Kisindžer u bilo kom svojstvu pojaviti u pregovorima oko Kosova

Skupština Srbije – Kosovska rezolucija

16.novembar 2005. Milan Milošević

Vlada dobila mandat

Na početku kosovskih pregovora u zvaničnim istupima različitih međunarodnih političara ipak dominira poruka da nema unapred datog rešenja. To može biti injekcija za umirenje, ali ne treba zaboraviti da se ovaj čin balkanske drame odvija i u periodu kada se traži rešenje da se ceo region nekako upakuje u evropski paket

Vojne liferacije

16.novembar 2005. Miloš Vasić

Davinićev sputnjik

Pokušali smo parama koje nemamo da kupimo uslugu koja nam ne treba, pa se posle čudimo kad se pojave sumnje na korupciju. Nabavke za vojsku (ali i za policiju u poslednje vreme) jesu mnogo zgodne, kao i oduvek: pokriveni tajnošću, takvi poslovi otvaraju neslućene mogućnosti

Postnuklearna era

10.novembar 2005. Slobodan Bubnjević

Smrtonosni arsenali

Šezdeset godina posle prvih bombi svet nikada nije bio ravnodušniji a da, istovremeno, ukupna snaga svetskog nuklearnog arsenala nije bila veća. Dokument Pentagona koji predviđa izmenu američke nuklearne doktrine najavljuje da bi zemlje kao što je Iran mogle i uživo da vide deo tog arsenala

Intervju - Vesna Goldsvorti, književnica

27.oktobar 2005. Jelena Grujić

Geografija imaginacije

"Mi živimo u vremenu kada su mesijanski narativi, velike ideološke matrice, masovni pokreti potrošeni, umorni, čak dosadni. Nisam sigurna šta znači približiti se istini, ali mi se čini da sam u zbunjenosti nekako najviše svoja. Možda ne umem dobro da odgovorim, ali svakako znam da postavim odlično pitanje"

Portret savremenika - Marti Ahtisari

27.oktobar 2005. Slobodanka Ast i Dokumentacioni centar "Vremena"

Kosovski insajder

Marti Ahtisari naglašava da ne tvrdi da sve zna o kosovskom procesu, ali smatra da zna dosta. Od ovog odmerenog diplomate i jedna optimistička poruka: Balkan je region sa velikom istorijom, ali još većom budućnošću

Italija i Balkan (2)

19.oktobar 2005. Margerita Paolini, ekspert za geopolitikuPrevela: Mirela Radosavljević

Jadran kao spona

U okviru odlučne politike međunarodnog i teritorijalnog povezivanja koje omogućuje nova evropska politika prema susedstvu, trebalo bi da Jadranska oblast izgradi mrežu veza između gradova, univerziteta i trgovačkih komora kako bi uspostavila dinamične odnose sa oba dela Sredozemlja