Nemačka
Poker „crvenog kancelara“
Sigurno je međutim da Šreder, uprkos po njega pogubnim istraživanjima javnog mnjenja, bez žestoke borbe neće da se preda
Referendum o EU ustavu
Francusko „ne“ Evropi
Francuzi su znatnom većinom od 54,87 posto glasova odbacili u nedelju na referendumu evropski ustav nakon strastvene višemjesečne kampanje i javne rasprave kakva se ne pamti još od Miteranova dolaska na vlast 1981. Visoka stopa izlaznosti na birališta – blizu 70 posto – naglasila je još više značenje ove izrazite pobede protivnika evro-ustava
Mundijal 2006
„Petlja“ – uspeh
Opšte je uverenje da će u slučaju pobede nad subotnjim rivalom reprezentacija Srbije i Crne Gore obezbediti učešće na šampionatu sveta iduće godine
Portret savremenika - Kosta Čavoški
Antihaški trudbenik
Iako sam nije bio uspešan političar, pre nego što je, na talasu borbe protiv Haškog tribunala, dospeo u radikalsko društvo, Čavoški je iz blizine upoznao i gotovo sve druge političare koji su bitno uticali na pravac kojim se Srbija kreće poslednjih deceniju i po. Sa Miloševićem se družio kao student, a sa Đinđićem i Koštunicom osnivao prvu opozicionu stranku u postkomunističkoj Srbiji
Španija
ETA – ostav oružja
Uz podršku svih parlamentarnih stranaka, osim Narodne partije, premijer Hoze Luis Sapatero i PSOE predložili su razgovor sa baskijskom separatističkom organizacijom uz uslov da obustavi sve terorističke aktivnosti
Integracije
Pobratimstvo i jedinstvo
Institucija bratskih gradova kod nas ima dugu i neprekidnu tradiciju. Tokom godina sankcija, saradnja gradova-pobratima umanjivala je osećaj izolacije, dok danas pruža osećaj da smo bliže Evropi
Intervju - dr Igor Graovac, hrvatski istoričar
O krivotvorenju istorijskih činjenica
"Prve mirovine pripadnicima četničkog pokreta isplaćivala je od sredine 1942. NDH, smatrajući kako obiteljima poginulih vojnika ‘savezničkih vojski’ NDH ‘pripada javna društvena skrb’, ako su pripadali, a jesu, ‘oružanima protukomunističkim družinama’ i sudjelovali skupno, a jesu, u aktivnostima s oružanim snagama NDH"
Privatizacija naftne industrije
Favorit sa istoka
Uticaj Međunarodnog monetarnog fonda i Srpske pravoslavne crkve na poslove NIS-a i način privatizacije javnog preduzeća
Vreme izazova - tribina
Ima li Evropljana u srpskoj administraciji
Sve države koje su prošle dug put do priključenja Evropskoj uniji morale su da sprovedu sveobuhvatne reforme, a nosilac najvećeg dela posla oko usklađivanja standarda i pregovaranja bila je državna administracija. Proces je toliko snažan da je naprosto primorao državni aparat da se reformiše kako bi efikasnije na sebe preuzimao ispunjavanje obaveza i standarda. Aktuelna vlada je nakon povoljne ocene Studije o izvodljivosti, prvog ugovornog odnosa koji naša zemlja ima sa EU-om, zadala sebi relativno kratak rok da se popne na sledeću stepenicu: da potpiše Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju. No, iz čitanja Studije o izvodljivosti vidljivo je da je do tog koraka pred našom zemljom još mnogo teških zadataka. Zbog toga smo odlučili da prvu od pet tribina o odnosu naše zemlje i Evropske unije koje nedeljnik "Vreme" organizuje sa Fondacijom "Fridrih Ebert" posvetimo kapacitetu naše državne administracije koja se u ovom trenutku bavi ovim poslom. Nedavno je jedna norveška eskpertska komisija objavlila izveštaj o reformi javne uprave u Srbiji od 2001. do 2004. pod rečitim nazivom "Nedovršena tranzicija". Sa našim sagovornicima Tanjom Miščević, sekretarom Kancelarije za pridruživanje EU-u pri Vladi Republike Srbije; profesorom Mijatom Damjanovićem, predsednikom PALGO centra i Jadrankom Jelinčić, izvršnom direktorkom Fonda za otvoreno društvo, pokušali smo da otkrijemo kakvi preduslovi moraju da se stvore kako bi se čitav državni aparat ozbiljno uključio u ovaj dug i složen proces koji iziskuje najrazličitija znanja. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"