Na zbirnoj izbornoj listi se nalazi 19 stranaka i koalicija, od kojih sedam manjinskih. Statističari su izbrojali da je na svim listama ukupno 3020 kandidata od kojih je 1087 žena, 36 odsto predloženih. Dakle, za jedno mesto u skupštini konkuriše 12 kandidata
"Da li je neki investitor, koji je iz EU došao u Srbiju u poslednjih 14 godina, došao zato što smo mi članica EU? Nije, jer niti smo, niti ćemo biti članica. Oni su došli zato što prave profit. To je jedino važno, i niko neće otići sve dok ovde budu pravili profit"
"Nadam se da je građanima ove zemlje jasno gde se danas nalazi demokratija, na kojoj adresi. Uostalom, šta je i ko je poslednja odbrana slobode, normalnosti, pristojnosti, kulturnog i civilizovanog ponašanja u Srbiji? Ko može i ko sme da se suprotstavi nameri režima da nas vrati u prošlost? Da kaže da je car go? Pa, niko osim naše liste, koja je jedina opozicija režimu i koja jedina odbija da s njima uđe u bilo kakav savez"
Ne može tu biti sporan narod koji mu aplaudira i glasa za njega. Nisu, na kraju krajeva, sporni ni mediji koji za njegov račun obaviše dobar deo posla, pa ni rejting majstori koji malo mere, malo spinuju. To je više-manje tipično ponašanje i važi za sve vlasti i sva vremena. Sporni su svi oni koji izgledaju na ovim izborima kao pomireni sa sudbinom, paralisani, liče na žabu kad sretne zmiju pa se ukoči, čeka zmija da je proguta. Svi se šamaraju međusobno, o Njemu niko ništa da kaže
Ukrajinska vojska i mornarica masovno se predaju, ili prelaze u novoformirane ruske oružane snage Autonomne Republike Krim. Ruske jedinice preuzimaju komandu nad vojnim bazama, aerodromima, radarskim postrojenjima, infrastrukturnim čvorištima. Raspad ukrajinske vojske u ratnom stanju pokazuje dubinu društvene, političke i ekonomske krize Ukrajine kojoj se ne vidi kraj početka. Parada suvereniteta, referendumi na Krimu, u Donjecku, Harkovu... Dok Zapad viče, Putin ne čuje dobro
Kako su se građani jednog beogradskog naselja pobunili protiv izgradnje crkve umesto škole ili ambulante
Među pretendentima za poslanike ima povratnika i prebega, zagovornika belih listića i aktivista, optuženika i zatvorenika, tajkuna i penzionera...
"Sve zemlje u okruženju su od prelaska na digitalno emitovanje i digitalne dividende prihodovale po nekoliko desetina miliona evra, a oslobađanjem spektra otvoriće se mogućnost za uvođenje novih širokopojasnih mreža"
Danas među običnim svetom o izborima malo ko uopšte i govori. Uopšte, ima nešto apsolutno perverzno i zlokobno u čitavoj ovoj, samo naizgled komičnoj situaciji, gde se – uz izuzetke koje bukvalno možete prebrojati na prste jedne ruke – svi, narod, mediji, analitičari i politički akteri naprosto utrkuju ko će se lepše i maštovitije diviti carevom novom odelu. I u kojoj se svaka kritička ili satirična reč dočekuje kao krunski dokaz saučesništva u mračnoj "tajkunskoj zaveri" protiv Velikog Vođe
"Političke stranke su ukopčale da je većina građana ideološki-vrednosno neopredeljena i da može da im se proda šta god"
Da li će ovoga puta Beograđani glasati kao ostatak Srbije ili će se opet prikloniti staroj opciji oličenoj u uzdrmanom Draganu Đilasu i da li je SPS i dalje odlučujući faktor za formiranje gradske uprave
Da li Ivici Dačiću preti da pred novinarima gura staklena vrata na Palati federacije kako bi se u svojstvu građanina izjasnio "na okolnosti"? Ako je suditi po slučaju bivšeg hrvatskog premijera, ovakva je scena moguća tek po isteku mandata: em daje vetar u leđa novoj vladi, em potvrđuje posvećenost evropskim integracijama u smislu poglavlja 23 i 24 pristupnih pregovora
Ovoga puta revolucija u Kijevu nije bila narandžasta. U finišu tromesečnog sukoba poginule su 82 osobe, a oko 600 je ranjeno. Desni sektor kontroliše administrativni centar u Kijevu i poput boljševika u Petrogradu 1917. diktira tempo Privremenoj skupštini koju preuzima dosadašnja opozicija. Vlast se valja ulicama Kijeva, patroliraju naoružane grupe branilaca Majdana, gore partijska sedišta i traje napeto iščekivanje u luku od Harkova do Simferopolja na Krimu, od Vašingtona, preko Brisela do Moskve
Propustio sam priliku da čujem dva kratka pitanja Vučićevog izbornog štaba i dam lični doprinos istraživačkom novinarstvu. Ali, stvar je zbilja za razmišljanje. Ne moje, koliko za razmišljanje Tomislava Nikolića. Vodi li Vučić ličnu, predsedničku ili parlamentarnu kampanju?
U Burmi se vozi desnom stranom puta, iako svi automobili imaju volan s desne strane. Veruje se da je ta odluka doneta iznenada još 1970. godine pod uticajem jedaje – burmanskog spoja vračanja, astrologije i numerologije. Državni vrač je tada socijalističkom vođi rekao da će se tako odbraniti od opasnog napada s desnice. Takvih primera ima mnogo, u etnički rastrzanoj, siromašnoj zemlji koja kao da ne može da se oslobodi loše karme, u kojoj se generali prerušavaju u žene da bi se odbranili od proročanstva, po kome jedna žena dolazi da preuzme vlast
Vladar istovremeno mora da bude i lisica i lav, pisao je Nikolo Makijaveli. Novi premijer Italije Mateo Renci pokazao je da je lukav, kada je, neki kažu podlo, naterao partijskog druga Enrika Letu da dâ ostavku na funkciju predsednika vlade. Ali, da li osim retoričkih ima i druge osobine potrebne da bi se vladalo Italijom
Zamislimo li veliki, moćni superkompjuter u koji su uneti osnovni podaci iz biračkih spiskova kako bi, nakon sati i dana procesuiranja, izračunao raspored snaga u budućem parlamentu, mnogo pre nego što se kampanja i pokrene, to bi nas vodilo u veliku debatu o daljem smislu samog glasanja. Šta o demokratiji u osvit novih izbora možemo da naučimo iz nauke rojeva
"Moj otac Vojislav je pokušavao da me usmeri na pravi put i da me savetuje kad je potrebno i kada ja od njega to zatražim. To mi veoma znači. Do sada nisam bio u prilici da donosim odluke od nekog velikog značaja. Drago mu je što sam se više uključio u stranački rad i pokušava da mi pomogne koliko je u stanju"
Kako niko nije očekivao da će u Jaruzi biti bilo kakvog dostojanstva, jednostavno nije se računalo na izbornu pacifikaciju "desnih infantilaca", svečanost u Marićevića jaruzi je ignorisana kako od raznih Vladinih biroa tako i od pripadajućih medija. Šteta, dan je bio lep
Ako je jeres citirati Ustav, ako je jeres citirati vrednosti koje su univerzalne a zalažemo se da budemo deo tog uređenog sveta, ne vidim kakav je problem kada se na primer zalažete za prava LGBT populacije ili poštovanje instituta presumpcije nevinosti jer u srpskom medijskom tabloidnom prostoru prvo ste osuđeni, pa idete na sud. Nažalost, to je tako i ja se protivim tome i niko me neće u tome sprečiti. I građani tako misle, kao i većina političara, iako ne smeju da kažu
Što veštim manevrima, što silom političkih prilika koje u Srbiji uvek podrazumevaju da je važnije o kome je reč nego šta je taj uradio, vrh Socijalističke partije i njen lider uspevali su da odole brojnim prozivkama za zloupotrebe i afere. Da li će uspeti i ovaj put
"Zasluge Borisa Tadića za Demokratsku stranku su nesporne, ali baš zbog toga ne mogu da nađem razumevanje za gest počasnog predsednika stranke, koji je na početku izborne kampanje napustio svoju stranku, u kojoj je proveo više od dve decenije i vodio je skoro deceniju. Možda ja drukčije razumem odgovornost prema stranci koju sam osnovao i jedno vreme je vodio"
Znam tu atmosferu. Poznajem je „po koraku". Po mantričnom batu izlizanih floskula i parola koje se besomučno ponavljaju. Po agresiji, kao i po magnetizmu kojim nepogrešivo privlači ono najgore sa čitavog društvenog i političkog spektra. Kao i po strahu koji širi uokolo. I po kukavičluku onih koji bi, iz nekog razloga, po funkciji ili po savesti, trebalo da reaguju
"Došli smo u situaciju u kojoj se pribojavam jednoumlja, ili vlasti koja neće imati pravu kontrolu. Opozicija je u potpunom kolapsu i mislim da će njihova kontrola biti minimalna. Ako mediji ne budu u stanju da vrše tu kontrolu, a vidim da nisu, jer svi manje-više pokazuju želju za nekom vrstom udvorištva, stvarno možemo da se pitamo šta će biti 17. marta"
U nastojanju da negde bude vidljiva, ministarka energetike suviše je prpošna za parohijalni srpski muški šovinizam. Njeni iskazi takođe su suviše hladni i trivijalni u pogledu vere u modernu i efikasnu Srbiju da bi doista bila neka uverljiva izborna karta kod naroda do koga joj je toliko stalo. Na drugoj strani, ona tehnokratskim slojevima malo šta može da pokaže od sopstvenih profesionalnih rezultata – osim vanredne profesure, naravno, na Megatrendu
