Amerika nikada nije bila veliki korisnik ruskih energenata. Godišnje se uvozilo oko osam procenata nafte i naftnih derivata, dok je u decembru, kada su počeli da stižu prvi ruski ultimatumi, uvoz pao na svega dva odsto, ali je bez obzira na to više nego očigledno da nijedna država na svetu neće biti pošteđena posledica rata u Ukrajini
Predizborno plašenje građana mogućim katastrofalnim posledicama rata u Ukrajini nije ništa novo, ista matrica je primenjivana i na izborima 2020, samo što je tada apokalipsa pretila od korona virusa. Kada biračima dobro utera strah u kosti, Aleksandar Vučić se uz tabloidno terciranje predstavlja kao jedini spasilac
Tek što smo, ne bez zadovoljstva, dijagnostifikovali povratak politike u Srbiju posle razornog skoro decenijskog izgnanstva, tenkovi i bombe na Kijev i Harkov kao da su ponovo vratili situaciju na fabričke postavke
Kriza u Ukrajini dominira programima posvećenim predizbornoj kampanji svih televizija koje nadzire Regulaciono telo za elektronske medije. Samo je televizijama Hepi i B92 bilo bitnije da kritikuju opoziciju
Jedan pop uradak je, dakle, doveo do toga da opoziciona scena u Srbiji, koja se od Putinovog napada na Ukrajinu naprasno izgubila, da znak života, potom da se oglasi vrhovni sveštenik, a klinci, najzad, počnu masovno da ponavljaju pokrete koje izvodi pevačica. O čemu je reč
Opozicija u Srbiji se nije snašla u ukrajinskoj krizi. Trebalo bi da se izjasni da li na ovim izborima nastupa kao proevropska alternativa Vučiću ili se pribojava rusofilski opredeljenih birača. I pitanje Rio Tinta je pitanje evropskog puta Srbije
Predsednički kandidat pokreta „Da se struka pita“ Srđan Škoro odustao je od kandidature zato što nije imaop novac za kampanju, i najavljuje da će uskoro objaviti sve što je otkrio u vezi izbora
Naprednjačka kampanja se veoma brzo prilagodila ratnoj krizi: svesno se kod građana izazivaju egzistencijalni strahovi i sugeriše da jedino glasajući za Vučića na svim nivoima mogu sebe da spasu od gladi i propasti
Zabrana izvoza žitarica više je politička nego ekonomska mera, jer ih za domaće snadbevanje ima i više nego dovoljno. Odluka će uskoro pogoditi poljoprivrednike, a opozicija je dobila novu temu za predizborne skupove
Ovaj tekst koji potpisuje ekipa izveštača „Vremena“ je nastao neposredno posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. On je autentičan dokument trenutka u kome je Srbija gurnuta u ponor iz koga se iznedrio Alekandar Vučić. Metak koji je pogodio Đinđića zaustavio je Srbiju, čijim se građanima do danas nisu vratili demokratski polet i nada koji su ih onda nosili - makar jednom delu građana. Oni drugi, tada u opoziciji, ratni izdanci 1999-tih, danas su na vlasti sa prebezima koji su bili i koji će ostati nebitni za istoriju ove zemlje
Od subote se ukidaju kovid propusnice, nošenje maski ostaje na nivou preporuke i prestaju da važe sva ograničenja za okupljanja na javnim mestima
Bivši kancelar Nemačke i lobista za Severni tok 2, koji je na platnom spisku Rosnjefta, mimo znanja nemačke Vlade u ime Ukrajine razgovara u Moskvi sa Putinom o deeskalaciji sukoba
Gost Filipa Švarma i Milana Ćulibrka – glavnih urednika Vremena i NIN-a – je ZDRAVKO PONOŠ, kandidat za predsednika Srbije
Šta bi optuženi za monstruozne zločine mogli reći u sudnici? Na primer, kako su napravili svoju kriminalnu grupu, u kojoj meri su tu učestvovali BIA i MUP, ko je sve iz državnog aparata bio uvezan sa njima, šta su dobili zauzvrat i kako su se povezali sa crnogorskom mafijom? Takođe i da objasne na kakav način su bili uključeni u aktivnosti Srpske napredne stranke, ko ih je tačno u policiji štitio i da li je to bila samo Dijana Hrkalović i još mnogo toga
Savremena diktatorska društva, kako je govorio Orvel, za razliku od drevnih tiranija, ne ostavljaju narodu nimalo vazduha. Nije im dovoljno samo da uguše slobodu izražavanja, već se trude da ubiju i svaku želju za slobodom. Ali, nema veće zablude od one da je čovek dovoljan sam sebi. Prikrivena sloboda u kojoj navodno možete da uživate pod despotskom vlašću je besmislena, i to je većini ljudi odavno jasno
Šta spaja Aleksandra Vučića i Slobodana Miloševića? Kako to da nakon trideset godina prvi koristi parolu drugog da s njim “nema neizvesnosti”? Kuda vodi lična svevlast, spojena sa preplašenim i poltronskim okruženjem, nedostatkom dijaloga, strogo kontrolisanim medijima i razvaljenim javnim mnjenjem? I može li Vučić išta naučiti iz Miloševićevog i Putinovog primera
Šta građanskoj opoziciji preostaje u narednih dvadesetak dana do predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora? Hoće li uspeti da dā valjan odgovor na odsjaj svetske krize i da li će uspeti da (ponovo) stavi fokus na “svoje teme”? Odgovore na ovo pitanje tražili smo od relevantnih opozicionih predsedničkih kandidata, ljudi sa vrha opozicionih lista za republički parlament i političkih analitičara
“Pišu vam i neke žene koje bi vam mogle biti majke, vrijeđaju, psuju, pa školski prijatelji, sve se to toliko čovjeku zgadi. A nitko nije ni pročitao knjigu, tako da se događao fenomen da je književnost bila bitna samo tamo gdje je nitko ne čita. Srećom, nisu ni moji roditelji na mojoj strani, a meni je to drago jer sam tako sigurniji da im se neće nešto loše zbog mene dogoditi”
Samo 5,3 odsto žena je svojim radom i stvaralaštvom ostavilo trag u Srbiji, i to više onih iz srednjeg veka nego iz dvadesetog, otkrio je Srpski biografski rečnik
Njegovi najvatreniji obožavaoci kažu da je poput Svetog Save najveći vizionar, rešenje svih problema, poslednji i jedini slobodni lider u Evropi. On za sebe kaže svašta, neretko kontradiktorno, ali bi se moglo reći da je radikal u duši, huligan po ponašanju i populista u vladanju
Protivi se genetski-modifikovanim (GMO) proizvodima. Stopirao bi pristupanje Srbije EU jer to podrazumeva priznanje Kosova. Uveo je opanke, jelek i šajkaču u Narodnu skupštinu. „Idejni tvorac“ štrajka glađu na stepeništu ispred Parlamenta. Biće predsednički kandidat pokreta i udruženja ispred Reformističke stranke, čiju listu za parlamentarne izbore predvodi Branimir Nestorović
Baklju Miloševićeve neslobode preuzeo je Vučić i nastavio da razara zemlju oslanjajući se na iste motive: ni on, dakle, ne razume šta se dešava u svetu, ili ne želi da razume. To što je, usred ukrajinske krize, priveden da se opredeli za svet, umesto za putinovski mrak, posledica je 1. njegove suštinske nesigurnosti, ili 2. puke trgovine za podršku još jednom mandatu za urnisanje Srbije
Možda je Dijana Hrkalović došla do tačke kada je odlučila da se odrekne ili Nebojše Stefanovića ili Aleksandra Vučića. Svakako je “upotrebljivo oružje”, a u kom dometu će i koga tačno “razarati”, javnost će saznati sigurno tokom kampanje, a pre izbora
U skladu sa specifičnim žanrom mračne diktature koja je u potrazi za novim, tvrdim ideološkim osloncem, njegova fabrikacija neprijatelja je mnogo mračnija i morbidnija i o njoj je već odavno nemoguće snimiti nešto “smešno”
Srbija je najtiša od svih zemalja i u okruženju i u Evropi. Kao da su se svi, zaista, sakrili ispod kamena i veruju da će sve ovo da prođe, a onda se vraćamo na 23. februar, kao da ničega bilo nije. Sve je moguće zamisliti, samo to ne izgleda realno: da ćemo se probuditi u onom, starom svetu
Cinculiranje opozicije je razumljivo i očekivano s obzirom na to kakav odnos većina građana ima prema Rusiji i Putinu. Svako zaoštravanje bi im odnelo neke potencijalne glasove, a dali bi bogme i dodatnu municiju režimskim artiljerijskim tabloidima. Ali i vlast se našla u nezgodnoj situaciji. Trebalo joj je koji dan da artikuliše stav, valjda vreme da ispita javno mnjenje i donese odluku koja otprilike glasi: “može da bidne, al’ ne mora da znači”
