Portret savremenika
Grešnica i buntovnica
Želeći da šokira i samim tim privuče publiku, Severina je profitirala na svom "imidžu grešnice i buntovnice", ali povremeno doprinosila i ozbiljnoj javnoj diskusiji o ozbiljnim i teškim temama
Lični stav – Lekovi ili priča o trendovima novog doba
Prodavanje bolesti
Slučaj iz Slovenije nije priča o nekoliko možda podmićenih lekara, već priča o tome kako farmaceutska industrija globalno postaje vlasnik medicinskog obrazovanja i koristi edukaciju kao marketinški alat u cilju stvaranja profita u Srbiji, Sloveniji, Nemačkoj, Americi, bez razlike
Oslobođenje Beograda
Naši tragični, slavni i veliki dani
U noći 19. na 20. oktobar 1944. partizan Mladen Petrović, dok su se još razmjenjivale granate i rafali, razvio je jugoslavensku trobojku sa petokrakom na tada najvišoj zgradi u gradu – palati "Albanija". Beograd je konačno bio slobodan
Intervju – Aleksa Đilas, sociolog
Nade i planovi zaboravljenih emigranata
"Mi oko ‘Naše reči’ nismo pripadali nikome osim samima sebi." Tim rečima poznati beogradski esejista tumači svojevrsni uticaj malog londonskog emigrantskog časopisa u razvoju opozicionog pokreta u predratnoj Jugoslaviji
Dve decenije od smrti Danila Kiša
Smrt, literatura
Kao što se u današnjem Beogradu i Beču na prvi pogled vidi da su preveliki i prekomplikovani za Srbiju i Austriju, da su pravljeni i baždareni za veće i komplikovanije zemlje, tako je i Kišovo delo preveliko za bilo koju južnoslovensku književnost. Ono pripada onom fantomu kojeg više nema ni na univerzitetskim katedrama
TV manijak
Jedan običan dan
Zdravstvo
Nagrada za efikasnost
Bukurešt
Rumunski scenario
Istanbul
Razvedravanje finansijskih oblaka
Intervju – Darka Radosavljević Vasiljević, direktorka Remonta
Galerija prijatelja
Stalno pokušavam da objasnim da će ovakvo ponašanje Ministarstva kulture imati katastrofalne posledice. Kultura nije skupa, sredstva koja održavaju neku scenu su mala u odnosu na ono šta ta scena znači u širem kulturnom kontekstu. I mora da se održava jer kultura održava duh nacije. U protivnom, desiće se veliki diskontinuitet u kulturi i silno vreme će proći da se ona obnovi. To su, jednostavno, stvari koje se ne rade
Olimpijada 2016
Januarska reka, u avgustu
Izbor Rio de Žaneira za organizatora Olimpijskih igara 2016. sam po sebi nije iznenađenje, ali jesu glatko ispadanje Čikaga već u prvom krugu kao i odnos glasova kojim je najveći grad Brazila pobedio Madrid (66-32)
Zoom
Aveti Petog oktobra – O svakoj godišnjici raste broj onih koji su s pokojnim Zoranom Đinđićem bili na ti, a Koštunicu nisu ni poznavali, ili sasvim obrnuto
Na mitsko pitanje "Da li je bilo šestog oktobra?" sada, devet godina posle, imamo vrlo kalkulantske odgovore u širokom rasponu: od negacije bilo kakvog napretka, društvenog ili ekonomskog, do razblaženih verzija koje se svode na obrazloženja da je došlo do privremenog odlaganja društvenog napretka
75 godina od ubistva kralja Aleksandra
Marsejski atentat
"Izgleda da se posle ovog jadnog događaja treba svega bojati. Treba strahovati od nasilja, razaranja, anarhije. U budućnosti više neće biti društva ni civilizacije koji će biti bezbedni" (Slobodan Jovanović)
40 godina "Letećeg cirkusa Montija Pajtona"
Revolucija koja teče
"Leteći cirkus Montija Pajtona" bio je revolucija u oblasti popularne kulture – njihov humor zasnovan na apsurdu, neskrivena ciničnost, otvoreno ruganje svakoj vrsti autoriteta, učinili su da mnogo toga ne ostane isto kao što je bilo pre toga
Izjava nedelje
»Da je Hitler bio Srbin, i njega bi rehabilitovali.«
Ivica Dačić, predsednik SPS-a ("Blic")
Devet godina od 5. oktobra 2000...
…a dvadeset od 1989.
Peti oktobar je u Srbiji dan jednog istorijskog prevrata, koji neki nazivaju srpskom baršunastom revolucijom. U pamfletima taj događaj glorifikovan je kao dan kada je Srbija rekla "dobar dan" slobodi, demokratiji, pravnoj državi i svetu. Neki ga opisuju kao političku revoluciju
Irska – Istorijsko "da"
Strahom na strah
Irci su izglasali Lisabonski sporazum, ne iz ubeđenja da je to naročito dobro, već pre svega zbog straha od još većeg ekonomskog pada. Nekog povećanog entuzijazma u vezi sa Lisabonom, bar kod običnog naroda, nema
Starost u Srbiji
Između siromaštva i bolesti
U Beogradu se ne oseća, ili bar ne primećuje u tolikoj meri, problem starih koliko u gradovima u južnoj i istočnoj Srbiji
Bosna i Hercegovina
Sećanje na 1992.
Kako je jedna drugorazredna utakmica između trećerazrednih klubova uzaludne lige dobila obrise ratničko-rovovskog sukoba
Formula 1
Zakasneli finiš
Mala nada da će završnica šampionata biti uzbudljiva više je bazirana na činjenici da je lider na tabeli u krizi, nego da će biti dobrog trkanja
Privatni univerziteti
Od Surčina do »Singidunuma«
Iako se javnost uznemirila zbog toga što bi Čume mogao da postane vlasnik jednog univerziteta, kada se uzme u obzir celokupna slika vlasništva nad privatnim visokoobrazovnim ustanovama u Srbiji, ispada da je u slučaju "Singidunum" situacija najčistija. Ako ništa drugo, reč je o poznatom kupcu
Kriminalci na "radu" u inostranstvu
Desant na Stokholm
Švedska policija je uhapsila petoricu osumnjičenih za spektakularnu helikoptersku pljačku: navodnog pilota Aleksandera Eriksona (34), Gorana Bojovića (38), Metina Akolaga (36), Gorana Živkovića (29), Rezu Madadija (31) i Petera Karlsona (21). Prema podacima do kojih smo došli, ova grupa predstavlja veoma zanimljivu družinu, ali je teško poverovati da su bili sposobni da samostalno izvedu pljačku koja se dogodila
Portret savremenika
Tolbuhin i drugi maršali
Da li je 20. oktobra 1944. Beograd bio oslobođen – ili je pao pod "komunističku okupaciju" – ostaje otvoreno pitanje za neke. Reč je, kao i u ovih šezdesetak godina, o klatnu političkih odnosa sa SSSR, pa sada sa Rusijom. Paradoksalno možda, ali Sovjeti, pa za njima Rusi, tu su bili dosledni i predvidivi, kako već priliči jednoj odgovornoj i planetarnoj imperijalnoj sili. Ovim našim nesrećnicima u Srbiji, međutim, teško pada da istovremeno vole Ruse i mrze komunizam, jer Rusi to nekako ne shvataju
TRIBINA
VREME IZAZOVA:KRIZA I SOCIJALDEMOKRATIJA
Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, i Nebojša Čović, predsednik Socijaldemokratske partije, bili su gosti tribine koju su organizovali Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" u Centru za kulturnu dekontaminaciju 24. septembra 2009. Učesnici treće u seriji od pet tribina koje "Vreme" i "Fridrih Ebert" organizuju ove, osme godine projekta "Vreme izazova", govorili su, između ostalog, o tome kako srpske socijaldemokrate vide odgovor na globalnu ekonomsku krizu, da li u Srbiji postoji razlika između partija levice i partija desnice, osim u imenu, i da li su devedesete godine prošlog veka i vladavina Slobodana Miloševića i Mire Marković kompromitovale ideju levice. Tribinu je vodila Vera Didanović, novinarka "Vremena".