Još elementarnije, Trivićka
"Elementarno, Milenkoviću"; VREME 1132
Goran Perčević o Krugmanu u Beogradu
Glas razuma i glas nade
Pol Krugman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2008. godine, održaće predavanje o globalnom ekonomskom stanju 3. oktobra u Beogradu. Goran Perčević, generalni direktor kompanije "Interkomerc", za "Vreme" govori o organizaciji i značaju ovog događaja
Slučaj Ateljea 212
Glumci ne štrajkuju
Urbanizam
Legalizacija po Velimiru
Naše subjektivne slabosti ćemo prevazići – skratićmo postupak za izdavanje dozvola i time olakšati svima koji sopstvenim sredstvima žele da reše svoj stambeni problem. U najkraćem roku ćemo da sasečemo sve negativne pojave u strukturama kao što su mito i korupcija, ali uporedo sa tim, mora da se podvuče crta i da se sve što je do sada nelegalno izgrađeno legalizuje u jednom skraćenom postupku. Mi to moramo, mi to hoćemo i mi to možemo drugovi
Intervju – Dragan Đilas, zamenik predsednika Demokratske stranke
Zameraju mi isto što i Đinđiću
Demokratska stranka je došla u potencijalnu situaciju da 7. maja, pa onda 21. maja može da predloži predsednika vlade, ali je Boris Tadić odlučio da on bude premijer a ne ja. Tačno je, pričali smo o mestu premijera. Rekao sam tada predsedniku države i stranke da ja hoću da budem premijer kada premijer zaista bude premijer i da ne želim da budem predsednik vlade a da je zaista ne vodim već da služim za ukras
Intervju – Dragan Đilas, zamenik predsednika Demokratske stranke (najava)
Zameraju mi isto što i Đinđiću
Dragan Đilas u intervjuu nedeljniku "Vreme" govori, pored ostalog, o poziciji Demokratske stranke i odnosima unutar nje, kritikama da je pragmatičan čovek bez ideologije, pregovorima o formiranju vlade, ponudama da bude premijer, izbornim rezultatima na svim nivoima u Beogradu, Izbornoj skupštini Demokratske stranke i načinu odlučivanja, odgovornosti za kampanju, ulozi krupnog kapitala u politici, Borisu Tadiću, Goranu Vesiću, Miškoviću i Beku, Tomislavu Nikoliću, Aleksandru Vučiću...
Obnova Ruskog nekropolja
Spasavanje istorijskog nasleđa
Bežeći od pobednika Oktobarske revolucije, početkom dvadesetih godina prošlog veka u Beograd se doselilo nekoliko desetina hiljada Rusa. Ostavili su vidne tragove svog znanja i umeća: projektovali su mnoge važne zgrade, uticali na umetnost i kulturu, preneli svoja naučna dostignuća. Groblje na kome su sahranjeni, Rusko nekropolje na Novom beogradskom groblju, odavno je u lošem stanju
Eksploatacija nikla
Kopati – ne kopati
Veliki projekti i njihova sudbina
Mnogo htela, mnogo započela
Da je urađeno kako je onomad planirano, Beograd bi danas imao pet linija metroa, četiri linije regionalne železnice koje bi se ukrštale ispod Terazija, međunarodni vozovi bi se zaustavljali u Prokopu, namesto zatravljenih koloseka na obali Save već bi nikao novi poslovni i turistički centar, tranzitni saobraćaj bi se odvijao obilaznicom oko Beograda, Srbija bi prema svim susedima imala auto-puteve... Međutim, u zemlji u kojoj sednica parlamenta ne može da počne u vreme kad je zakazana, teško da može da se očekuje da infrastrukturni projekat bude realizovan po planu
TV manijak
Fajront u 3D
Lisica i ždral
Greh njene kćeri
U slučaju Kurjak odgovornost pojedinice kćeri prenosi se genetski unatraške na koga nego na majku
Reagovanje – »Usiljeni marš do Ist Rivera«, Vreme 1132
Anatomija jednog »portreta«
Nemam ništa protiv toga da autor rezultate spoljne politike ocenjuje kao "u najmanju ruku ambivalentne", jer je njegovo pravo da dâ i takvu ocenu. Sporim mu samo pravo da koristi neistine da bi je potkrepio
Roman – Dugovečnost
Zmaj-tetka i frankfurtski majmuni
Svetislav Basara novim romanom uspešno nastavlja tamo gde je stao Mein Kampfom, izbegavši pri tome i neke nesavršenosti prethodnika
46. BITEF
Veliko iščekivanje
I ovogodišnje izdanje BITEF-a prate uobičajene polemike o kvalitetu, pa i svrsi ponuđenih ostvarenja. Neke predstave su podržavale stav onih koji BITEF smatraju samodovoljnom zabavom, a neke su pokazale stvarnu snagu pozorišnog izraza i moć ovog starog medija da odgovori na najžešća pitanja modernih vremena
Previranja u muslimanskom svetu
Plodovi gneva
Počelo je u Egiptu, gde su u Kairu demonstranti napali Ambasadu SAD, skinuli i iscepali američku zastavu i na njeno mesto stavili crni barjak nalik onome koji koristi Al kaida. Iste večeri su u napadu na konzulat Amerike u Bengaziju ubijeni američki ambasador Kristofer Stivens i još tri službenika ambasade. Protesti u muslimanskom svetu ne jenjavaju, ima na desetine mrtvih i hiljade povređenih, Zapad ne zna šta da radi. Povod za izliv besa je trećerazredni film Nevinost muslimana, uzroci se, međutim, kriju u beskonačnom dnevniku uvreda poniženih, siromašnih, očajnih
Nuspojave
Napad mokrom loptom
Histerična larma na Balaševića deo je nove kampanje "identitetskog terora" koja će se prirodno rasplamsati u postdemokratskoj Srbiji
Kinesko-japanski sukob
Čija su pusta ostrva
Teritorijalni spor oko dva majušna ostrva izazvao je najveće antijapanske demonstracije u Kini od 1972, kada su dve zemlje normalizovale odnose. Mestimično su čak postale nasilne, pa je policija upotrebila suzavac i vodene topove
Dosije Nemačka
Svetska sila koja to ne želi da bude
Posle ujedinjenja ponovo prevelika za Evropu, a premala za svet, Nemačka traži novi put u partnerstvima sa Rusijom i Kinom, pokušava da shodno svojoj privrednoj sili bude politički lider u krizom zahvaćenoj Evropskoj uniji i deluje pomalo izgubljeno. U okviru svega toga Balkan je za Nemačku trećerazredna pozornica, a onih sedam uslova za Srbiju ni pomena vredni za nemačke medije
Rebalans budžeta za 2012. i projekcija za 2013.
Ništa protiv recesije – do daljnjeg
Srbija će do kraja godine morati dodatno da se zaduži za oko 1,7 milijardi evra. Istina, zemlje slične po broju stanovnika, ili čak manje, ove godine traže mnogo više. Međutim, iz toga se mogu izvući dva zaključka: da je srpski problem finansijska sića u evropskim razmerama i da je srpska privreda doista pala na niske grane – pa ne može da isfinansira ni državni budžet manji od 10 milijardi evra, bez ukupnog uzajmljivanja bar pet milijardi evra na strani
Novogovor
Toples Kejt
Nauka
Šarm leve ruke
Poznato je i da su neke od najvećih fudbalskih zvezda svih vremena bili levaci. Pokazalo se da u populaciji visokoobrazovanih, levoruki zarađuju oko deset do 15 odsto više od dešnjaka. Zanimljivo je i da među političarima i donosiocima odluka ima bar za pet odsto više levaka nego u ostatku populacije. No, statistika, ništa ne garantuje u individualnim slučajevima
Navigator
Pametna škola
Beograd
Metropol palas primio prve goste
Izjava nedelje
»Ovo je veliki dan za Jagodinu i Srbiju, jer je Srbija ovim činom zvanično izašla na more.«
Dragan Marković Palma, gradonačelnik, zahvaljujući se predsedniku grčke opštine Hrisopuli na placu poklonjenom opštini Jagodina ("Kurir")