Fišer je prvi napravio iskorak rasplamsavši debatu o konačnom izgledu Unije, i to na veoma nekonvencionalan način. Ako bi se prihvatio njegov predlog, ispunio bi se skriveni san Roberta Šumana i Žana Monea. Evropa bi konačno postala istinska zajednička država. Treba joj samo podariti mudar ustavnopravni akt koji će poput ustava Sjedinjenih Američkih Država biti pogodan za prilagođavanje veoma različitim političkim i društvenim situacijama
Kristofer Marlo: Malteški Jevrejin, režija: Peter Zadek; Burgteatar, Beč, Austrija
Pandorina kutija; Beogradsko dramsko pozorište; tekst i režija Goran Marković; igraju Bogdan Diklić, Mirjana Karanović
Hrestomatija putničkih tekstova "Književni voz – Evropa 2000" nudi i onima koji nisu tumarali litvozom po Evropi panoramu pogleda, evokacija i razmišljanja o jednom neobičnom iskustvu, ali i o "evropskim pitanjima" uopšte
Teško da bi ovdašnje međunarodne kulturne manifestacije uspele da očuvaju svoj međunarodni karakter da nije pomoći inostranih kulturnih centara
Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove ("Nacional")
"Privilegije", stvarne ili imaginarne, priznate ili tajne, samo su erzac za pravi problem; a Pravi Problem je Vojska sama, ukoliko nije svedena na striktno profesionalizovanu državnu "službu za vanredne situacije"
Juna 1985. vlasti Srbije odobrile su nastavak gradnje hrama Svetog Save na Vračaru započete pola veka ranije. Značajnu ulogu u donošenju te odluke imali su "crveni" patrijarh German i tadašnji predsednik (Predsedništva) Srbije Dušan Čkrebić
FM-trudbenici koji nisu pali pred puškama i čizmetinama jedne psihopomerene Tiranije sada imaju komplikovanu dužnost da ne pokleknu ni pred mnogo prefriganijim "klasnim neprijateljem"
"Kod nakupaca je najteže pratiti poreklo životinje, i to nas najviše zanima. Uverenje koje izdaje mesna kancelarija ne znači ništa, međutim kada bi se sve radilo kako treba, značilo bi", kaže za "Vreme" Tiosav Aćimović, direktor obrenovačke Veterinarske stanice
Svetlana Velmar-Janković kaže da namera ovog tela nije da menja istoriju, nego da pokuša da ispravi nešto što je posle Drugog svetskog rata nakaradno nametnuto. Ulici 14. decembra nije vraćen stari naziv Prištinska, već joj je dodeljeno ime ruskog cara Nikolaja II koga je sa stare trase potisnuo engleski trgovac Makenzi u trenutku brisanja imena maršala Tolbuhina iz registra gradskih ulica
Vlada Srbije ušla je u ozbiljan poduhvat oživljavanja nekadašnjeg temelja obnove, izgradnje i bolje budućnosti. Za početak, otpušteno je gotovo 2000 radnika
