Kada se sve sabere i oduzme, izlazi da je Srbija od 2001. do 2003. uvezla 280.000 tona šećera više nego što je pojela i legalno izvezla. Ta "nedostajuća masa" za čiji bi transport (ako bi išao kamionima) bilo neophodno 12.000 šlepera je šećer uvezen na crno i preprodat u EU-u. Ako se ova cifra pomnoži sa razlikom u ceni od oko 300 evra po toni, izlazi da su naši preduzimljivi "šećeraši" između sebe podelili blizu 85.000.000 evra
Ko dobija i ko gubi u procesu preraspodele materijalnih i drugih dobara u jednoj zemlji više je psihološko nego ekonomsko pitanje. I radnik koji je ostao bez posla u velikoj fabrici i preduzetnik koji započinje s poslom očekuju od države da im omogući pristojne i ravnopravne uslove za život
Nije istina da je Srbija na kraju 2003. godine nestabilna, neregulisana država sa institucijama u rasulu. Egzaktno se može dokazati da u poslednje tri godine niko od bogatih ljudi nije imao nijedna unosan posao koji mu je obezbedila država
Može li se u političkom raspletu u Srbiji izbeći najgori scenario ili su jednostavnija rešenja dalja, a lošija, takoreći, na dohvat ruke
Ove školske godine Knauf je finansirao program obuke za 160 đaka srednjih građevinskih škola i obećao im zaposlenje. Na kakve prepreke u realizaciji projekta nailazi ova svetski renomirana firma
Ako se "menja imidž naše države u svetu", zašto Srbija još ne dobija građevinske poslove na bazi međudržavnih ugovora
Na pitanje šta Beograd dobija od velikih firmi za "Vreme" odgovaraju glavni "operativci" – Nenad Bogdanović i Bojan Stanojević
Ruski menadžeri i naglo obogaćeni "oligarsi" sigurno "političke rizike" u Srbiji (o kojima toliko raspredaju zapadni investitori) gledaju drugim očima – jer oni su sve ovo što se kod nas dešava gledali u sinemaskop tehnici
Pre nego što ovu tragikomičnu priču spustimo na puki pravni teren, moramo istaći da je ovaj erdevički slučaj valjda prvi u svim zemljama u tranziciji u kome su zaposleni jednog preduzeća branili "proces privatiacije"
Već se može naslutiti šta će sadržavati izveštaj vladine Komisije koja je analizirala rad obezbeđenja premijera Đinđića: najveći deo činjenica već je bio poznat javnosti, a u međuvremenu su se pojavili i novi podaci. Ukratko: od konfuzije u zakonskim i podzakonskim aktima, preko amaterizma, pa do infiltracije i subverzije, završno sa sabotažom dela pravosuđa, sve je to stvorilo kontekst u kome je atentat planiran i uspešno izvršen. Izveštaj će morati da ukaže na sve te elemente, inače će biti uzaludan i suvišan
Napokon se pokazalo da se za dobre fabrike, uz dobru "pokersku diplomatiju", može dobiti cena i viša od očekivane
