U vetar su otišle sve priče o tome da će se upravo Srbija herojski suprotstaviti starom "prorecesionom" modelu stroge finansijske konsolidacije, koju decenijama nameće Vašingtonska centrala svetskih finansija, onim posrnulim zemljama koje na državne potrebe stalno troše više nego što mogu da prikupe od privrede i stanovništva
Žetva pšenice je bila vrlo pristojna, suncokret i soja "omanuli" su 20 do 30 odsto, šećerna repa takođe, jedino je kukuruza skoro upola manje od uobičajenog roda, mada za domaće potrebe sasvim dovoljno. Kako god, domaćih ratarskih proizvoda je za prehranu ljudi i stoke dovoljno, jedino je pitanje koliko će šta da košta. A da je đavo odneo šalu već se vidi po cenama mesa
Svako ko pročita ovu sasvim kratku "noviju istorijicu" namera naših premijera u poslednje dve decenije uočiće bar dve stvari: da je Srbija stalno u ekonomskoj krizi i da stalno najavljuje reforme koje nijedna vlada nije bila u stanju da sprovede
Malo ko se danas u Srbiji usuđuje da podigne cene svoje robe ili usluge, makar bio u gubitku, zbog slabe kupovne moći ovdašnjih potrošača
Ako Boško "Bole" Stanišljević ipak nije terorista, hoće li Ivica Dačić svečano vratiti Sretena Ugričića na čelo Narodne biblioteke
Na ponešto čudan način, priča o opsadi Sarajeva istovremeno je postala i opšte mesto u pregledima svetske istorije i svojevrsna slepa mrlja. Priča o opsadi ima onoliko koliko i ljudi koji su je iskusili, pa još i više od toga, no mnoge od tih priča ostale su neispričane
Vodećim političarima na vlasti se u jednom trenutku učinilo da je guverner Šoškić "zaboravio" da je devizna nervoza ono što je sada najmanje potrebno vladajućoj koaliciji, koja treba da prebrodi reizbor, a koja narodu na istinu izlazi usred veoma ozbiljne ekonomske krize
Speci i naci penzije protivustavne su, jer se bezočno i iz razloga kalkulanstko-snobovskih gazi načelo ravnopravnosti!
Napetost u Persijskom zalivu. Iransko nuklearno oružje. Ratne igre zbog nafte i zašto bi sukob sa Iranom prevazišao sve do sada viđeno na Bliskom istoku
Moamer el Gadafi, čovek sa bezbroj imena koje su mu nadevali obožavatelji i protivnici, "vođa masa", "otac Afričke unije", "besni pas", "ostareli enfant terribl", ubijen je 20. oktobra u blizini Sirta
Život između "Balkana" i bioskopa "Kragujevac", koga više nema – o piscima, glumcima, slikarima, knjigoljupcima, mangašima i umornim šampionima, o duhu jednog grada u grču prekinute industrijalizacije
Vladine mere su 2009. ublažile udar ekonomske krize, ali potrebne su dodatne reforme kako bi se pospešilo zapošljavanje
Rezime: Koncept radne etike u Srbiji teško je definisati, ali postoji primetan pesimizam među srpskom radnom snagom koji je posledica nekoliko različitih faktora. Prvo, etika uopšte, a naročito radna etika, pogođena je tranzicionom prirodom privrede i društva nakon četiri decenije "mekog socijalizma". Drugo, zbog niske plate i ograničenih opcija koje su im dostupne, veći deo radne snage nema inicijativu da traži prilike za posao. Konačno, postoji izrazita razlika u radnoj etici zaposlenih u državnim preduzećima i onih zaposlenih u privatnim. Kombinacija visoke stope nezaposlenosti i "tranzicione radne etike" neće izazvati političku nestabilnost, ali čini mlade i nezaposlene naročito ranjivim metama revanšističkog populizma i/ili želje da emigriraju. Kraj rezimea.
Statistički dokazi su potvrdili da Grci rade godišnje 2119 časova, Španci 1654, Francuzi 1554, dok Nemci rade samo 1390 sati. A ipak je nemačka privreda najproduktivnija, držeći se principa "raditi manje, a zarađivati više ", ili, kako to kaže kancelarka Angela Merkel, "manje radnika, a više performansi". Nemački radnici prave upola kraće pauze od južnoevropskih radnika i ne prekidaju posao da bi zapalili cigaretu
Nije da naši političari ne znaju da će najnovija prepucavanja najviše koštati građane Hrvatske i Srbije, ali tvrda retorika treba im za unutrašnju upotrebu: Hrvatska će krajem godine na birališta, Srbija najkasnije idućeg proleća
"Defanziva i njen umetnički dojam"; VREME 1071
Blokirane domaće firme duguju oko 2,2 milijarde evra, a državni dug je na polovini godišnjeg bruto društvenog proizvoda. To je osnovni razlog što Vlada ide u rizičnu politiku jačanja dinara, kako bi subvencionisala privredu i građanstvo. A cene i dalje rastu – zbog očajničkog pokušaja i države i svih tržišnih aktera da se nadoknadi, to jest preraspodeli ono što je izgubljeno u prethodne tri godine
Kredibilna ličnost u Irskoj danas je ona koja je u vreme najvećeg uspona "keltskog tigra", kada je nezaposlenost bila četiri odsto, a tržište nekretnina dostizalo astronomske cifre, upozoravala da je takva ekonomska politika neodrživa i da je krah neminovan. A takvih je malo. Irska je već četvrtu godinu u recesiji, većinu banaka je vlada već uzela pod svoje, a od pre nekoliko meseci Evropska centralna banka, Evropska unija i Međunarodni monetarni fond državu "spasavaju" pozajmicom od 85 milijardi evra, čime Irska deli sudbinu Grčke i Portugala
Godinu dana nakon što su zemlje evrozone i Međunarodni monetarni fond masivnim finansijskim kreditima spasili Grčku od bankrotstva, zemlja se izgleda vratila na početak priče: ponovo joj je potreban pojas za spasavanje
Jedan funkcioner iz "tog", Titovog vremena, koji je dogurao veoma visoko i pod Slobodanom Miloševićem, na moje pitanje "jesi li tada lagao ili lažeš sada?" ne samo da se nije naljutio, nego se nasmejao i odgovorio: "Pa, tada!" Isto pitanje postavljam svima koji su se tako masovno, preko noći, odrekli jugoslovenstva i postali nacionalisti, porekli sve u šta su se kleli, koji su bezrezervno slavili Tita, a zatim ga pljuvali: Jeste li lagali tada ili sada?
Od početka previranja u zemljama Magreba cena nafte tipa "brent" porasla je za 21 odsto i dostigla 120 američkih dolara po barelu, najvišu od leta 2008, a cena lake nafte rekordnih 110 dolara. Ukoliko Libija i Alžir obustave proizvodnju nafte, cena barela "brenta", lako bi mogla da skoči na 220 dolara, izveštavaju svetski, a prenose domaći mediji
Sve nenormalnosti u državi Srbiji postale su normalne, i svi sve znaju, i niko se ne buni, kao što ne protestuje niko, makar onako, iz principa, kada kasirka izgovori ono "komšija, ostaću vam dužna dva dinara"
