Ne zna se zašto je streljana na početku Velikog rata, nekoliko meseci nakon što se vratila iz Minhena kao akademska slikarka puna planova o samostalnoj izložbi. U 28. godini. Ovih dana, u Haru, blizu grada u kome je provela najlepše četiri godine, u “Muzeju podunavskih Švaba” otvorena je njena izložba
“Uostalom, književnost je hula, čist bezobrazluk. Svi živimo sa nekom idejom, tolerantni smo, uvažavamo drugog, a onda shvatimo da pomirenja nema, istina mora da izađe na videlo, obznanjuje se da smo ideološki na suprotnim stranama i onda počinje rat, rat rečima, mekani rat koji preti da se pretvori u nešto mnogo gore. U krajnjoj liniji, sve je zbog reči”
“Dok sam bio ambasador u Beogradu, sreo sam se više puta sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem. Rekli su mi da su posvećeni evropskoj perspektivi Srbije, što je bila dobra vest, s obzirom na istorijat Srpske radikalne stranke tokom devedesetih. Sada, nakon jedne decenije, možemo videti rezultate vladavine Srpske napredne stranke”
Visoko je jedna od destinacija na koju se Novak Đoković stalno vraća. Tamo je otišao i posle osvajanja sedmog trofeja u Vimbldonu, tamo je otvorio sportske terene. Tu su i „bosanske piramide“. Pojedini stručnjaci koji su bili u Visokom tvrde da su te građevine delo inteligentnih bića, a ne nasumična kreacija majke prirode, što je stav mejnstrim arheologije. Saradnica "Vremena" Liljana Sađil posetila je pre nekoliko godina bosansku dolinu piramida
Novak Đoković je u nedelju igrao, i pobedio, u finalu Vimldona, “Zadruga” 5 je dobila finalnog pobednika, a finale je bilo i na EXIT-u. Bile su to tri slike Srbije
Željko Malnar, putnik, avanturista, tragač, putopisac, novinar, jedna od najpopularnijih ličnosti poznog socijalizma u Jugoslaviji, umro je 9. jula 2013. godine
Imajući u vidu sva turbulentna dešavanja, od kovid krize do zabrane učešća ruskim i beloruskim teniserkama i teniserima na Vimbldonu zbog rata u Ukrajini, deluje kao da beli sport ove sezone nema dovoljno sportske draži. Tenis gubi na atraktivnosti i zato što se još uvek nisu pojavili dostojni naslednici “velike trojke”, a postojeći igrači nemaju ni dovoljno harizme niti rezultatskog kontinuiteta da mogu da privuku nove milione fanova koji će ih bodriti i pratiti širom sveta
“Da li smo mogli u prošlosti da gradimo alternativne načine snabdevanja gasom? I da i ne. Geografija nam ne ide naruku, ali smo svakako mogli da napravimo naša gasna skladišta. Dobijali smo i povoljne kredite od Evropske unije od 100 miliona evra. Da smo to uradili, bili bismo u mnogo boljoj poziciji. Pametna stvar koju su naši napravili jeste dogovor sa Mađarima. Po tom dogovoru možemo u okviru meseca da povlačimo tri miliona kubika dnevno, a u novembru, decembru i januaru šest miliona. Naša potrošnja u letnjim mesecima je do 4,5 miliona, u zimskim do 10 ili 15 miliona”
Kuda ide ovaj rat? Poziciona odbrana i mala pomeranja stvorili su sliku da će biti dug, predug. Rusi neće stati, Ukrajinci i da hoće ne mogu izaći iz njega. Sile NATO-a su za nastavak rata. Neki misle da će možda i oni zaratiti – novi načelnik Generalštaba Britanske vojske general Patrik Sanders, u obraćanju potčinjenima, rekao je da se mora pripremiti armija koja će se sa saveznicima boriti i pobediti Rusiju u ratu. Sasvim slučajno, ovih dana jedan video je postao viralan na društvenim mrežama na našem prostoru, insert iz legendarnih “Mućki”, u kome mlađani Rodni vickasto kaže: “Nikada ne bih nosio britansku uniformu iz principa.... Pa, iz principa da bi Rusi mogli da pucaju u nju”
Kada je 25. novembra 2020. preminuo Dijego Armando Maradona, čovek zbog koga je fudbal za stotine miliona ljudi širom sveta bio i ostao nešto mnogo više od puke igre i sporta, Dr. Nele Karajlić je za „Vreme“ napisao tekst „Tri nebeska gola“. Dva od ta tri nebeska gola je Maradona postigao na današnji dan, 22. juna 1986. godine, u četvrtfinalnoj utakmici između Argentine i Engleske na Svetskom prvenstvu u Meksiku
Ekonomske, a pre svega energetske sankcije Rusiji, koje donose veće globalne šokove nego ikada ranije, poput lavine kidaju trgovačke veze i na tri polovine cepaju svetski poredak. Zavode ih jaki iako ih to mnogo košta, i nameću slabima. Njihovi krupni “partneri” trpe i zaobilaze ih, a slabi teško podnose i kada ih pod prinudom zbog discipline, solidarnosti ili po nagovoru primene, a i kad ih ne primene
Elizabeta II se tokom svoje vladavine srela sa 13 američkih predsednika i radila sa 14 britanskih premijera. Ona je učestvovala u očuvanju ideje monarhije u doba transformacije i nestajanja Britanske imperije, stvaranja britanskog Komonvelta, početka i kraja Hladnog rata, ulaska i izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, kao i unutrašnjih dinastičkih promena i izazova
