VREME BR.152 | 15. SEPTEMBAR 1993.
Banjalučka pobuna– Država bez hleba
"Srbi mogu bez hleba, ali ne mogu bez države." Ovo obećanje dr Radovana Karadžića od pre dve godine ostvareno je: Srbi žive u drzavi bez hleba i zakona
"Srbi mogu bez hleba, ali ne mogu bez države." Ovo obećanje dr Radovana Karadžića od pre dve godine ostvareno je: Srbi žive u drzavi bez hleba i zakona
Da je situacija u srpskom zdravstvu kritična, i to po više osnova, pokazala je i studija slučaja o zdravstvenom sistemu Srbije koju je uradio analitički tim londonskog "Ekonomista"
"Trenutno živim sa roditeljima, oni mene ponekad izdržavaju, a ja ponekad pomognem. Faktički se svi pomažemo u kući. Hranimo se zdravo. Nama nikad ništa nije falilo. Nemamo danas, imaćemo sutra, to je tako kod nas." (Devojka, 20 godina, prodavačica u kineskoj prodavnici)
Kome i zbog čega smeta udruživanje onih koji su deo pravosudnog sistema – sudija, tužilaca i advokata
Izbeglice se ponovo okupljaju u centru Beograda i na mađarskoj granici. U Srbiji ih svakog dana stiže nekoliko stotina iz Makedonije i Bugarske i njihov broj raste. Humanitarne organizacije apeluju na donatore da nastave sa pomaganjem jer migracije nisu zaustavljene
Jedno vreme činilo se da bi Ante Marković mogao uspeti u nameri da od Jugoslavije načini modernu evropsku zemlju... Ali, iz jednopartijske ideološke diktature prirodno sledi jedino haos, mržnja, bes, emancipacija gluposti i ludila
Iluzija je iskrivljeno i netačno zapažanje nečega što stvarno postoji, za razliku od halucinacije koja se javlja bez uporišta u stvarnosti. To što se moja Jugoslavija ispostavila kao iluzija, ne znači da za sve njene narode i narodnosti ne bi bilo daleko bolje da je opstala
Dok se u Makedoniji na nastavi istorije preskaču lekcije o albanskom narodu, učenici na Kosovu ne uče istoriju Jugoslavije, komšije Albanci i Srbi međusobno komuniciraju na engleskom jeziku, a školovani mladi ljudi ne mogu da rade u administraciji u Makedoniji jer ne govore jezik većinskog stanovništva. Takva je trenutna slika zakomplikovanog multietničkog Balkana
Danas se, opet, Jugoslavija i jugoslovenstvo spominju širom regiona. Ne toliko zbog okruglih godišnjica – 25 godina od raspada Titove Jugoslavije i 95 godina od Vidovdanskog ustava, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nego zato što je britanski referendum o izlasku iz EU mnoge podsetio na slovenački i hrvatski referendum posle kojih su ove dve bivše jugoslovenske republike proglasile nezavisnost, čime je zvanično umrla "velika" Jugoslavija
Reporteri "Vremena" javljaju se iz Slovenije i Hrvatske, opisuju reagovanja u armijskom vrhu i vladi, pišu o reakcijama u Srbiji i Bosni i Hercegovini, analiziraju reagovanja iz svega... Da li je tačna opaska "Sad je kasno i za konfederaciju"
Na nedavno otvorenoj izložbi o Alojziju Stepincu u Evropskom parlamentu (EP), zagrebački biskup Ivan Šaško, opisavši Stepinca kao primer Evropljanina koji je živeo vrednosti hrišćanske kulture milosrđa koja je odredila identitet Evrope, završio je svoj govor rečima: "to je maleni iskorak koji Stepinca ‘vraća Europi’, a nadamo se da će izložba o njemu pomoći i da Europa jasnije vidi samu sebe." Evropa bi odista danas kroz primer događaja vezanih za slučaj blaženog Alojzija Stepinca i mogla da se prepozna – u previranju, otvorenim problemima, užarenim raspravama, besu i buci...
Kolinda Grabar Kitarović i Aleksandar Vučić, hrvatska predsednica koja nema ovlašćenja da samostalno vodi spoljnu politiku i šef srpske tehničke vlade koja nema prava da sklapa bilo kakve sporazume, moraće da sačekaju rezultate hrvatskih vanrednih parlamentarnih izbora, da bi svoj spisak lepih želja eventualno pretvorili u stvarnost