Sa lica mesta – Petrinja
Beleške iz potonulog grada
Lekar iz Petrinje Milenko Strižak za "Vreme" donosi svoje utiske iz noći 11. na 12. januar iz zemljotresom razorenog grada
Hrvatska – Zemljotresi i posledice
Kao posle rata
U pomoći unesrećenima nije bilo ni diskriminacije ni patologije – svi su pomagali svima, niko nikoga nije pitao za nacionalnost, tragedija je unela duh jednakosti, ne tako čest na ovim prostorima. Ali, politički potresi tek slede
Intervju – Želimir Žilnik, filmski reditelj i scenarista
Danas su pod reflektore postavljeni oni najgori
"Bez dileme, međutim, mogu da odgovorim da su najprogonjeniji poslednjih godina, svuda, migranti. Progonjeniji su i od Vučića, da izvinite. Naspram njih se grade ogromni zidovi, kopaju kanali, rastežu bodljikave žice. Puštaju se besni psi. Jurišaju policajci sa pendrecima i gasnim bombama. Upotrebljava se i smrtonosna municija"
Intervju – Goran Tomašević
Blizak nam je Bliski istok
"Meni je ovo ovde, Hrvatska, Bosna i Kosovo, najteže palo jer je sve bilo povezano sa našim ljudima. Bolje sam se osećao kada sam otišao preko. Ne znači da mi nije bilo žao ljudi koji su se tamo mučili, patili, bili povređeni, ginuli, ali nekako, ovde kod nas je najviše bolelo, valjda zato što je to moje. Ali kada uhvatim foto-aparat i počnem da slikam, ja drugačije funkcionišem. Nema tada vremena za velike emocije, one dođu posle, kada sve prođe, i to je najteže"
Intervju – dr Vladan Jovanović, istoričar
»Administriranje« istorije u političke svrhe
"Posle nesporazuma sa Grčkom oko imena, Severna Makedonija moraće na evropskom putu da se suoči i sa bugarskim viđenjem sopstvene uloge u Drugom svetskom ratu. Makedonski premijer Zoran Zaev je pokušao da odobrovolji Bugare premeštajući ih na antifašističku stranu. Utisak je da je ovo podilaženje motivisano isključivo strahom od bugarskog veta i opstrukcije pristupnih procesa, a čini mi se da su Makedonci već napravili isuviše ustupaka i da zaslužuju konkretniju podršku od EU"
Studije
Niti kome ostati, niti kome otići
Čedomir Višnjić: Glas sa granice;
Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta", Zagreb 2020.
Intervju – Veran Matić
Do promena se dolazi malim potezima
"Nisam hteo da glumim Vilija Branta, već da moj gest bude asocijacija na njegov gest i da ljudi prepoznaju moju poruku bez velikih reči, jer su se reči izvinjenja već pomalo izlizale"
Fruškogorski koridor – Razlika od 300 miliona evra
Samo najskuplje za Srbiju
Jedan od važnih faktora na osnovu kojih se meri korupcija u jednoj zemlji jeste cena kilometra auto-puta. Cena Fruškogorskog koridora po kilometru biće znatno veća od najskupljeg norveškog auto-puta, koji podrazumeva izgradnju mreže tunela ispod mora, uključujući tu najduži podvodni tunel na svetu. Cenu od 606 miliona evra za 48 kilometara brze saobraćajnice, pa makar i sa najdužim tunelom u Srbiji, biće teško objasniti evropskim partnerima
1990–2020 – Od pisaćih mašina do 5G mreže
Troskok u naučnu fantastiku
Pre trideset godina još je postojao SSSR. Te 1990. godine Nelson Mandela je pušten iz zatvora, a Svetska zdravstvena organizacija je došla do zaključka da homoseksualnost nije bolest. Kucalo se na pisaćoj mašini, tek poneko je imao kućni računar, samo su stručnjaci znali da se razvija nešto što se zove World Wide Web, nije svako imao ni bežični telefon, nešto nalik mobilnim telefonima moglo se videti u naučnofantastičnim filmovima, a pametni telefoni su bili nezamislivi. Te godine, kada se ujedinila Nemačka i kada je Slovenija na referendumu izglasala izlazak iz SFRJ, osnovan je nedeljnik "Vreme"
Dragoljub Žarković (1951–2020)
»Vreme«, prvih deset godina
Na tridesetu godišnjicu od pojavljivanja prvog broja nedeljnika VREME na kioscima, objavljujemo dva teksta našeg višedecenijskog glavnog urednika napisana povodom desete godišnjice i hiljaditog broja
Intervju – Boris Dežulović, kolumnista i pisac
Samo je Tito umro na vlasti
Pre tačno trinaest godina, recimo, u novembru 2007, "Večernje novosti" – pronađite negde taj broj – na naslovnoj su stranici kao glavnu temu najavile "Srbiju budućnosti 2020". "Godine 2020. Srbija će biti razvijena zemlja i članica Evropske unije", pisalo je u Večernjim, "prosečna plata biće 1.200 evra, penzije oko 500, a nezaposlenost će se smanjiti na svega pet odsto". Danas, u novembru 2020, Srbija je, kako vidite, ista kao 2007, samo gora. Nije to lepo čuti, ali trideset godina kasnije izvesno je kako su i Hrvatska i Srbija istorijski nepopravljivo propali projekti, i što pre to shvatimo, dulje ćemo živeti u nekoj koliko-toliko uređenoj evropskoj provinciji, pizditi na evropske elite, svirati klavir i pričati deci poučne priče o tome kako su naše krunjene glave završile na seoskim grobljima
Novi Sad – Evropska prestonica kulture
Dodatno vreme za kvalitet
Očekuje se da će Evropski parlament uskoro odobriti predlog o promeni termina održavanja programa Evropskih prestonica kulture, koje je omela pandemija. U slučaju Novog Sada, prvog srpskog grada koji je poneo ovu titulu, to je 2022. godina