"Danas je jasnije više nego ikad da nikakav značajniji pomak neće biti moguć na evropskom putu Srbije i Crne Gore bez saradnje sa Haškim tribunalom. Ma šta mi mislili o međunarodnoj pravdi, to je sasvim svejedno. Prosto, napretka neće biti i rešenja će morati da budu nađena u jednoj ozbiljnoj saradnji i komunikaciji sa Hagom, Briselom i Vašingtonom. Svako zna da izbori nisu pravi trenutak za to"
Iako će knjiga biti obavezna literatura mladim diplomatama i nezaobilazna referenca istoričarima i teoretičarima međunarodnih odnosa, ona popunjava veliku prazninu u domaćoj literaturi ove vrste i nesumnjivo će biti zanimljiva svima koje zanima kako se u svetu danas pregovara, ali i kako se nekada pregovaralo
Kampanja ministarstva trgovine "Kupujmo domaće" dokaz je kako neki ljudi neće pa neće, čak radosno i demonstrativno odbijaju da uče na svojim i tuđim greškama i glupostima
Oni koji su poznavali Legiju opisuju ga kao čovjeka nestabilnog ponašanja, surovog, sirovog, okrutnog, neosporno natprosječno inteligentnog i sposobnog, vještog lažova, ubjedljivog, karizmatičnog u njegovom svijetu. Sve je u njemu odavalo krajnost i neku vrstu patologije: šaren od tetovaža kao zmija, bio je sklon svim mogućim prerušavanjima
Oko 150.000 učesnika i oko sedam miliona glasova u anketi koja je trajala više meseci samo su prividan dokaz "referendumskog karaktera" glasanja u čast jubileja evropske kuće fudbala, jer internet je izum s kraja prošlog veka kojim se mnogo ne koriste oni čiji su idoli bili Di Stefano ili Puškaš, pa čak ni oni koji su se divili Bekenbaueru, Krojfu ili Platiniju
Samo mesec dana nakon "istorijskog" proširenja NATO-a, EU će četvrtim i najvećim talasom proširenja u istoriji u svoje okrilje primiti čak 75 miliona novih stanovnika iz deset zemalja. Čak osam ih se do pre samo petnaest godina nalazilo na mračnoj strani gvozdene zavese, a tri među njima u sastavu Sovjetskog Saveza. Uniji su se i zvanično pridružile Češka, Estonija, Mađarska, Malta, Kipar, Letonija, Litvanija, Poljska, Slovačka i Slovenija
Bez obzira na konkretnu ulogu Krstića u svemu tome, srebrenički masakr u kome je pobijeno oko 7000 ljudi, i zvanično je ovom presudom proglašen za genocid što u široj haškoj priči postaje presuđena činjenica o kojoj se više neće raspravljati, pogotovo u procesima u kojima se utvrđuje odgovornost i ostalih aktera zbivanja oko Srebrenice. U haškim optužnicama genocid se, inače, stavlja na teret i bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, zatim (Hagu još nedostupnim) političkom i vojnom lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, Momčilu Krajišniku, Radoslavu Brđaninu, kao i pukovniku Ljubomiru Beari, Vinku Pandureviću, Stojanu Župljaninu, Milanu Kovačeviću (sva četvorica su povezana sa srebreničkim masakrom)
