Ekologija

20.jul 2024. B. B.

Mnogo prepreka za projekte za prečišćavanje otpadnih voda

U Srbiji je samo 16 odsto stanovništva priključeno na sistem za preradu voda, što je značajan zaostatak za EU i državama članicama, kao što je na primer Hrvatska u kojoj je taj procenat 96,5 odsto. Veći procenat stanovništa priključenih na sisteme za preradu imaju Bosna i Hercegovina (36 odsto) i Albanija (26 odsto)

UDRUŽENI DO OBNOVLJIVE ENERGIJE: Vetrogeneratori

Model građanske energije

11.jul 2024. Filip Mirilović

Energija koju sami proizvodimo

Jelena Nikolić iz zadruge Elektropionir kaže za “Vreme” da je ključna ideja građanske energije da “ohrabre svakog prosječnog stanovnika da može da bude aktivni učesnik u energetskoj tranziciji”, jer, kako dodaje, jedinstvo građana posjeduje nezaustavljivu energiju. Kako objašnjava, današnji monopol velikih proizvođača od kojih svi dobijaju električnu energiju (iz prljavih izvora), prelaskom na obnovljive izvore može biti zamjenjen novim monopolom jedne te iste strukture, ili pak decentralizovanim sistemom u kome proizvodnja pripada građanima, koji se kroz jedinstvo bore za bolje uslove na tržištu energenata

NAJPRIJATNIJE IZNENAĐENJE NA PRVENSTVU: Reprezentacija Španije (Dani Olmo)

EURO 2024

11.jul 2024. Željko Bodrožić

Igra bez golova

Prava je šteta, a može se reći i nepravda, što su se dve najefikasnije i najkonkretnije ekipe – reprezentacije Španije i Nemačke – susrele već u četvrtfinalu

LETNJI KADROVI: Jerzuitske stepenice

Razglednica

11.jul 2024. Robert Čoban

Zli dusi više ne stanuju ovde

Dubrovnik, protekle tri decenije ozloglašen među turistima iz Srbije zbog visokih cena i mrkih pogleda kao posledice ratnih dešavanja 1991. godine, danas je mesto u kojem možete da provedete izuzetno ugodan odmor

Bosna i Hercegovina

08.jul 2024. I.M.

Prijedor: Paradiranje srpskih kadeta u gradu „belih traka“

Defile kadeta Vojne i policijske akademije iz Beograda u Prijedoru izazvao je brojne zgrožene reakcije u Bosni i Hercegovini. U ovog gradu su jedinice bosanskih Srba 1992. počinile jedan od najgorih ratnih zločina u BiH

Intervju: Siniša Malešević, sociolog

03.jul 2024. Tijana Stanić

Kakav nam nacionalizam treba

“Zanimljivo je da je Dodik strukturalni proizvod Dejtonskog sporazuma. On je počeo kao komunista i bio je komunista dok je od toga imao koristi. Kad je Marković bio na vlasti, postao je reformista. Znamo da je za vreme rata bio švercer, a njegova stranka je bila u parlamentu, pa je imao poslanički imunitet. Onda je sa samo dva poslanika, uz američku pomoć, došao na vlast – tad je bio američki čovek. Zatim je bio blizak Tadiću, a protiv Vučića i Šešelja. Kada je Vučić stupio na vlast, postao je njegov čovek, a sad je i Putinov. Sve je prošao – od krajnje levice do krajnje desnice. On je dobar indikator da je sve to proizvod sistema koji kreira mogućnost za takve ljude. To nije morao biti Dodik, mogao je biti bilo ko”