Filmovi postaju, neizbežnim protokom vremena, deo naših intimnih istorija, ali i više od toga: sastavni deo kolektivnog sećanja, gradivo koje se taloži u tlo po kome hodamo i živimo. Sada se odjednom i naizgled ničim izazvano javilo zanimanje za partizanske filmove; ako je tako u Hrvatskoj, gde na HTV-u ide ciklus tih filmova, e – onda je to ozbiljno
Jasno je zašto je papa Benedikt XVI primio predsednike Srbije i Hrvatske. Ali, kako se kod poglavara Rimokatoličke crkve našao notorni desničar i promoter ustaštva
"Teško je odlučiti da li je to bila jedna opereta, komedija, inkvizicija ili tragikomedija" (Tomaš Masarik)
Zašto su, i s kojim pokrićem, operateri doneli meru preventivne odmazde prema sopstvenim klijentima? I gde piše da ne sme da se gleda MTV, a sme CNN? I šta to uopšte znači
Tokom prethodnih devet godina, Biljana Plavšić nijednom rečju nije priznala lični doprinos za zločine u Bosni i Hercegovini. Naprotiv. "Ja sam sebe žrtvovala. Nisam učinila ništa loše", izgovorila je u nedavnom intervjuu za jedan švedski list. Tako "nevina i čista", vratila se u Beograd kao slobodna žena, završivši svoju zatvorsku karijeru mnogo pre nego što je moglo da se očekuje...
Sastanak u vojnoj bazi Butmir pokazao je da se oko "mirne Bosne" ne slažu ni SAD i Evropska unija, pa je to sad već čitav "mačji hor" i bilo bi zanimljivo to gledati iz nekog neutralnog ugla da nas život i istorija nisu naučili da bosanski jadi ne mogu proći bez velikog belaja, a da se to nekako, ovako ili onako, olupa i o ovodrinsku glavu
Blistava pobeda protiv Rumunije omogućila je prvo učešće na najvećoj smotri svetskog fudbala, ali dva politička presedana iz prošlosti dovela su do igranja (samo) Srba na mundijalima 1930. u Urugvaju i 2006. u Nemačkoj iako se zemlja zvanično zvala Jugoslavija, odnosno Srbija i Crna Gora
Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, i Nebojša Čović, predsednik Socijaldemokratske partije, bili su gosti tribine koju su organizovali Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" u Centru za kulturnu dekontaminaciju 24. septembra 2009. Učesnici treće u seriji od pet tribina koje "Vreme" i "Fridrih Ebert" organizuju ove, osme godine projekta "Vreme izazova", govorili su, između ostalog, o tome kako srpske socijaldemokrate vide odgovor na globalnu ekonomsku krizu, da li u Srbiji postoji razlika između partija levice i partija desnice, osim u imenu, i da li su devedesete godine prošlog veka i vladavina Slobodana Miloševića i Mire Marković kompromitovale ideju levice. Tribinu je vodila Vera Didanović, novinarka "Vremena".
Za razliku od Željka Keruma i beogradskih uličnih baraba, intelektualnu logistiku ultradesnice ne mori "muka sa rečima" – samo muka sa smislom
