U skladu sa inicijativom predsednika Srbije, dajemo skromni doprinos o temama iz bliže i dalje prošlosti koje bi trebalo prećutkivati. Idemo ni hronološki, ni logički, nego eto tako, kako nam padne na pamet, uz povremena obrazloženja, ako nekome nije baš odmah jasno
Jelovnik na svečanoj večeri dvoje predsednika bio je kudikamo zanimljiviji od očekivanog ishoda Vučićeve posete Hrvatskoj i reakcija na nju. Što se tiče prošlosti, predsednik Srbije i sagovornici sa hrvatske strane složili su se da se gotovo ni oko čega ne slažu. Za sadašnjost su utvrdili da odnosi nisu baš najsjajniji, a što se budućnosti tiče, obostrano je obećano da će se više potruditi
Iluzija je da kupovina informacija od policije predstavlja istraživačko novinarstvo.Pitanje svih pitanja je kako to informacije iz policije cure tim intenzitetom
"Mi sumnjamo u patriotizam. Ta emocija je izmanipulisana. Neki ljudi su se okoristili patriotizmom, a neki drugi su pljuvali po sebi da bi dobili pare. I jedni i drugi su profiteri. Zato kažem da je vreme za neke nove ljude, koji nisu pod hipotekom. Ako si ti čist i imaš kredibilitet, ljudi će ti poverovati"
Priča o politici kao, ipak, najstarijem zanatu, uz koji obavezno ide rečenica koju je, navodno, izgovorila Ćićolina napuštajući italijanski parlament – „Napuštam politiku i vraćam se časnom poslu pornografije" – ovih dana u Srbiji dobija novo poglavlje
Baš kada su svi pomislili da se ova godina završava uspehom koji je toliko godina iščekivan, bande koji su okupirale tribine potrudile su se da nas vrate u realnost – krvave glave na stadionima i oko njih slika su srpskog fudbala, a ne neočekivano dobri rezultati reprezentacije i klubova u Evropi
Večiti rivali nastavili su i posle rata svoje besomučno, dosadno prvenstvo, samo u centru pažnje više nisu ratne pobede, ni ko je bio uspešniji etnički čistač, ni ko je više civila zatro, nego čiji su zločinci hrabriji
Prvostepena presuda Haškog tribunala Ratku Mladiću biće izrečena dan pre nego što ove novine budu u vašim rukama, u sredu 23. novembra, baš nekako oko dvadesetogodišnjice potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Možda je to slučajno; možda i nije. Bilo kako bilo, Dejton ima ključni značaj za dalji život Ratka Mladića, Radovana Karadžića i još nekih ljudi koji u ovu priču ne spadaju, mada bi trebalo
"Cela opozicija je danas roptateljska, zato što je, kao u svim autoritarnim režimima, lišena svake moći. Ne znam kako je u vašoj generaciji, ali ja od svojih ispisnika stalno slušam da ‘nikada nije bilo ovako strašno’. To nije tačno, ljudi imaju kratko pamćenje i zaboravljaju sve zlo i bolno, trpljenje i patnju, postoje mehanizmi koji to zatrpavaju. I zato smo uvek spremni da kažemo da nikada nije bilo gore nego sada, da ropćemo. S druge strane, uvek treba roptati, jer promene bez roptanja nema"
Ima li fakultet pravo, dužnost i čast da svog bivšeg studenta privoli da ponovo polaže dva ili tri ispita ukoliko student levo i desno pokazuje da ne poznaje baš materiju za koju je dobio svečanu diplomu?
Nekako je jednostavno – kako se Đorđević prihvati nečega u vezi sa košarkom, kao rezultat najčešće dođe medalja. Tako je bilo kada je igrao u reprezentaciji, tako je sada, kada je njen selektor
Slavko Goldštajn je prepoznao isključivost i netrpeljivost kao osobine koje vode ka bezosećajnosti za patnje drugih i ka zlu koje je sam iskusio. Kao da se ceo život držao načela koje mu je u svom poslednjem pismu iz ustaškog zatvora napisao njegov otac, pisma koje će čudnom igrom slučaja Slavko ipak dobiti, ali 64 godine nakon što je pisano: "Bolje je trpjeti nepravdu nego je činiti!"
