Dok se na istoku zemlje vodi rat oko teritorija mirovni i drugi sastanci posvećeni krizi u Ukrajini nižu se jadan za drugim. Dok Evropa mozga šta to predsednik Rusije Vladimir Putin zapravo hoće i sa predsednikom Francuske i kancelarkom Nemačke u "sudbonosnu" mirotvornu misiju šalje svoj najveći diplomatski kalibar, Amerika bi da naoruža ukrajinsku vojsku smrtonosnim oružjem
Po Česlavu Milošu, pesnik "mora biti bogobojazan, voleti svoju zemlju i maternji jezik, oslanjati se samo na svoju savest, izbegavati saveze sa zlom i ne prekidati s tradicijom". Brodski je bio takav. Ove godine se navršava sedamdeset pet godina od njegovog rođenja. Knjiga Solomona Volkova Razgovori s Josifom Brodskim objavljena je u izdanju Russike pre nekoliko meseci, Beogradski književni časopis unazad nekoliko brojeva feljtonizuje biografiju Brodskog iz pera Lava Loseva, a novosadska Akademska knjiga publikovala je nedavno zbirku izabranih pesama Josifa Brodskog Šta treba za čudo. Nepune dve decenije nakon pesnikove smrti, njegovo delo ovde je življe nego ikad
Po čemu je neko veliki državnik? Ma koliko bilo čudno, filozofi, istoričari, a još manje političari, na to pitanje nemaju odgovora. I tu se obično priziva poređenje sa velikim umjetnicima: imaju nekog demona u sebi, tj. nešto što ni oni ne znaju šta je. Podjednako su rijetki, jedni i drugi. Poznavaoci skoro jednoglasno smatraju Bizmarka najvećim državnikom modernog vremena. Uglavnom se slažu i da je De Gol najveći državnik dvadesetog vijeka. Već po ovome što je do sada uradio (i kako je uradio) izvjesno je da je Putin dominantna politička figura dvadeset prvog vijeka
U Nemačkoj je preko šezdeset uglednih javnih ličnosti potpisalo apel u kome upozoravaju na opasnost od rata sa Rusijom, pozivaju na dijalog sa Moskvom i traže veće razumevanje za ruske strahove. Apel je izazvao lavinu kritika, negodovanja i podrugivanja. Ipak, nametnulo se pitanje: dokle je Evropa spremna da ide zarad principijelnog kažnjavanja Rusije zbog njene ekspanzionističke politike i da li su se aveti hladnog rata već otrgle kontroli
Gasovod Južni tok je kolateralna šteta novog hladnog rata između Zapada i Rusije. Dok Moskva pokušava da ruski gas preusmeri na Tursku i Aziju, vrtoglavi pad cene sirove nafte nanosi ogromne gubitke ruskoj privredi. Ugroženi su i Iran i Venecuela. Najveću korist imaju SAD, ali pitanje je do kada
Trodnevni boravak pape Franje u Turskoj mogao bi da se sažme u dve slike. Na jednoj, papa Franja se moli u Plavoj džamiji, zajedno sa velikim muftijom Istanbula. Oči su mu zatvorene, ruke skupljene. Muftijine ruke su ka nebu. Na drugoj, vaseljenski patrijarh Vartolomej blagosilja prvog čoveka Rimokatoličke crkve, dok ovaj saginje glavu pred njim
Nije prvi put da jedan predsednik SAD vlada bez većine u Kongresu. Taj jaz se u američkom specifičnom sistemu podele vlasti prevazilazio političkom kulturom kompromisa. Sudeći po krstaškom ratu koji su republikanci prethodnih šest godina vodili protiv Baraka Obame i po ideološkoj polarizaciji zemlje koja je iz toga proizašla, moglo bi, međutim, da dođe do beskompromisne unutrašnje blokade SAD. Obama bi zbog toga mogao da do kraja mandata akcenat stavi na spoljnu politiku
Jedva je četvrt veka prošlo od pada Berlinskog zida, a Mihail Gorbačov, ključni protagonist tog događaja koji je simbolički označio kraj Hladnog rata, već govori o početku nove hladnoratovske ere. U upravo proteklom međuhladnoratovskom intervalu mnoge su umetničke i filozofske reputacije doživele eroziju. Neke reputacije, međutim, makar i stvorene u hladnoratovskom kontekstu, opstaju i izvan tog konteksta. Takav je slučaj sa Isaijom Berlinom
Prošle nedelje premijeru je imao i novi kablovski kanal N1. U pitanju je verovatno najveća američka medijska investicija sa ciljem regionalnog povezivanja. Drugi jasan faktor u programu N1 je prisutnost NATO koncepta u regiji
"Ne bih da popujem nikom u Srbiji, ali kao neko ko dolazi iz Hrvatske, zemljice koja se već pridružila Evropskoj uniji, toj navodno nadnacionalnoj zajednici zemalja, nije mi nimalo heretički da kažem da je ta moja mala zemljica ponovo u kolonijalnoj situaciji u Evropi, kao podstanar koga svi gaze i kojim svi manipuliraju..."
"Mi sada imamo potpuno paradoksalnu situaciju da su antievropejci za Evropsku uniju, da su homofobi za organizovanje Prajda, da su četničke vojvode odjednom za antifašizam evropskog tipa, a ne ovaj naš kvaziantifašizam, koji hoće da izjednači partizanski i četnički pokret. Isti oni koji su godinama govorili o 20. oktobru 1944. kao o okupaciji, sada ga slave"
Na samitu NATO-a održanom u Velsu, 4. i 5. septembra, Alijansa je demonstrirala jedinstvo i odlučnost da brzo interveniše ukoliko bi Rusija izvršila agresiju na još neku državu u svom okruženju. Sve se, međutim, ipak svelo na umirivanje istočnih saveznika simboličnim odlukama, evropske države su SAD nametnule mirniji pristup. I ako NATO nije Rusiji "objavio rat", kao što su neki priželjkivali, i ako je Osnovni akt između Alijanse i Moskve ostao na snazi, mada su neki hteli da ga ponište, rovovi su produbljeni, bezbednosna arhitektura promenjena, a novi hladni rat se nastavlja
"U toku je rat Zapada protiv Rusije. Sve izgleda isto kao pre sedamdeset godina. Mi smo bili ti koji su 1991. zaustavili Hladni rat. Evropljani misle da su u njemu oni pobedili. Nisu pobedili, mi smo zaustavili rat. I trebalo je da ga zaustavimo, to je bila dobra odluka. Ali šta se posle desilo? NATO je počeo da prilazi sve bliže i bliže. Došli su do Sankt Peterburga. Zbog čega? Do pre samo šest meseci niko u Rusiji nije mogao da zamisli da će Krim ponovo biti u sastavu Ruske Federacije. Uveren sam da ni predsednik Putin nije mogao da zamisli Krim u Rusiji. Danas u ruskom narodu vlada veliko antiameričko raspoloženje. Doskora nije bilo tako"
Kako je zamenik direktora BIA sebi mogao da dozvoli da ga uhvate kako sedi sa licem osumnjičenim za traženje i primanje mita, da zatim pristane na poligrafsko ispitivanje kod konkurencije, pa onda na njemu padne? Svačega smo se nagledali u našoj državnoj bezbednosti, ali ovo je nezapamćen slučaj
Da bi neko bio dobar, mora postojati neko ko je zao. Zato je ubrzo posle smrti komunizma "gvozdenu zavesu ideologije" zamenila "plišana zavesa kulture" – prvo na Balkanu i u Podsaharskoj Africi, gde je istorija odlučno pokazala da ne samo da nije mrtva već da ni ne namerava da umre, a zatim u Njujorku 11. septembra 2001. godine, posle čega je teški kulturalni pliš dodatno ojačan sofisticiranim bezbednosnim i kulturrasističkim armaturama. Tretman Novaka Đokovića u zapadnim medijima, koji podseća na onaj koji je imao Ivan Lendl za vreme trajanja Hladnog rata, to samo potvrđuje
U kakvu to Evropu mi hrlimo na repu događaja, kao najveći pospanci među uspavanim evropskim narodima i šta će biti iza tih vrata kada nam se u nekoj ne baš bliskoj budućnosti odškrinu
Je li afera Petreus samo predigra za ono što ćemo gledati u nastavku Obaminog predsednikovanja
U trenutku kada je prvog utorka u novembru zaključen ovaj broj "Vremena" još su se brojali glasovi u SAD. Međutim, bez obzira na to da li je u Beloj kući Barak Obama ili Mit Romni – pravi vladar u Americi je totalni kapitalizam
Ovih dana treba da nas usreći najnoviji nastavak legendarne treš-serije o "tajnom agentu 007", kad nas već Bog nije sačuvao od prethodnih nastavaka. Još ga nisam video, ali se – poučen iskustvom – nešto preterano ne nadam da će biti imalo bolji. Evo zašto
Međusobno nerazumevanje i obostrani ekonomski interes. Zapadna demokratija i kineski seoski izbori. Jeftin juan i skup dolar. Trvenja u južnom Pacifiku zbog povećavanja vojnog prisustva Amerike i kako je došlo do toga da Kina i SAD ne mogu jedna bez druge
Kako se konferencija "Obezbeđivanje mira u godini velikih geopolitičkih pomeranja i neizvesnosti" pretvorila u hladnoratovsko prepucavanje. Koja je poruka poslata "majkama u Siriji čiji sinovi će danas biti ubijeni" i zašto je Rusija poručila Zapadu da je "histeričan i nepristojan"
Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji bilo je nekoliko hiljada stranih studenata. Većina njih su studirali privatno, a oko deset odsto bili su stipendisti bivše države. Više od polovine stranih studenata dolazilo je iz arapskih zemalja, zatim afričkih, latinoameričkih i veoma malo iz zapadnih. Oni su studirali na različitim univerzitetima, različite naučne discipline. Najveći deo stranih studenata, po prirodi stvari, nalazio se u Srbiji
Novu dramu Petera Handkea Još uvek oluja, koja tematizuje sudbinu slovenačkih partizana u Koruškoj, kritika je gotovo jednoglasno ocenila kao jednu od piščevih najznačajnijih drama. Ekspresivna inscenacija Dimitera Gočeva oduševljeno je pozdravljena na nedavnoj premijeri u Burgteatru
Predsedniku SFR Jugoslavije, Predsedniku Saveza komunista Jugoslavije, Drugu Josipu Brozu Titu
Država kojoj možemo zahvaliti postojanje atomskog bunkera u Konjicu nestala je u jednom "običnom", konvencionalnom ratu: puške i noževi okončali su jugoslovensku zajednicu, a ne rakete s nuklearnim glavama. Sâm bunker predstavlja "vremensku mašinu" koja nam omogućava putovanje u prošlost koliko i u budućnost – naime, ona je sada oruđe za istraživanje i savremenu interpretaciju sfera uticaja, ravnoteže sila, politike straha i "sigurnog međusobnog uništenja". O tome, pored ostalog, govori Bijenale savremene umetnosti koji je nedavno otvoren u ovom prostoru
Poslednjeg aprilskog dana 2011. godine, nepuna dva meseca pre svog stotog rođendana, umro je Ernesto Sabato. Pre nego što se opredelio za književnost, jedan od tri najveća moderna argentinska pisca (uz Borhesa i Kortasara), bio je fizičar svetskog glasa. Najpoznatiji je po svoja tri romana (Tunel, O junacima i grobovima, Abadon, anđeo uništenja) i nizu esejističkih knjiga
