U pozadini sukoba oko američkih projektila u evropskoj zoni ruskog interesa nalazi se, uz vojno-strateška nadmudrivanja, tehnološki problem, ozbiljan koliko i da se jednim metkom pogodi fazan koji leti brzinom većom od 1600 kilometara na čas
Da li eksperimentalna realizacija stvorenja koje je pre 140 godina zamislio Džejms Klark Maksvel ugrožava neprikosnoveni Drugi princip termodinamike?
Prošle nedelje umro je Markus Miša Volf, dugogodišnji šef istočnonemačke obaveštajne službe, izuzetno talentovan i sposoban operativac i organizator špijunskih operacija. Preživeo je hladni rat i pad Berlinskog zida uglavnom neoštećen, a umro je kao slobodan čovek. Sa njim je u istoriju otišla epoha velikih operacija, uzaludnih podviga i još uzaludnijih žrtava
Nova optužnica iz Haga, činjenica da se ovde bliže izbori i sklonost glavne haške tužiteljice da listu optuženih koju povremeno dostavlja Beogradu pretvara u beskrajnu traku, učinili su da se politički rizik isporučivanja Hagu ponovo uvećava
Manje od godinu dana pred smrt, Džordž Orvel, autor 1984 i Životinjske farme, razotkrio je svoju strast prema svojevrsnom lovu na komuniste: napravio je listu prikrivenih komunista iz novinarskih redova i nesmotreno je predao u ruke tajnim agentima. U prvom septembarskom izdanju "The New York Review of Books" Timothy Garton Ash daje jedno novo tumačenje Orvelove liste. "Vreme" će u ovom i naredna dva broja preneti ovaj tekst, zbog novog svetla koje baca na lik i delo slavnog pisca i esejiste
Zoran Đinđić, republički premijer, o fenomenu prisluškivanja pred Anketnom komisijom Skupštine Srbije koja ispituje navode o aferi Pavković.
Kako je propast Četiri Crne Rupe otkrila nataloženu prljavštinu podsvesti "građanina pokornog", iliti: ispovest broja 40811-620-6-16-304-51-5291288
Casus belli za novi hladni rat nije više Rusija, već upravo nuklearna tehnologija zemalja poput Severne Koreje, Iraka, Irana, Pakistana, sa kojima se, po mišljenju američke administracije, nikad ne zna
Nekoliko dana pred prve izbore koje će dobiti, Tramp kaže: “mogao bih sada da ubijem čoveka nasred Pete avenije, i opet bih pobedio”. “Mi” se zgražavamo, ali nas pomalo i teši tolika njegova naivnost. On pobeđuje
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
Pošto se 3. aprila navršilo 100 godina od rođenja Marlona Branda, prethodnik buntovnika bez razloga i simbol “brutalnosti ili bešćutnosti mladosti”, koji je promenio stil glume u američkom i ne samo američkom filmu, ovog proleća širom sveta, uključujući našu Kinoteku, ponovo se prikazuju njegovi filmovi Divljak, Tramvaj nazvan želja, Na dokovima Njujorka, Viva Zapata, Sajonara, Julije Cezar, Pobuna na brodu Baunti, Jednooki Džek, Kum, Poslednji tango u Parizu, Apokalipsa danas... To možda i nije izuzetak u vreme kulturne stagnacije, u kome kao da svi sada žive u nekoj verziji estetske 1993, ili 1983, ili 1973, ili 1963.
Srdačan doček za kineskog predsednika u Beogradu i Budimpešti ne može da zataška duboke razlike između Kine i skoro svih članica EU. Radi se o automobilima budućnosti, velikim tržištima i pretnji carinskim ratom
