Kurioziteti

Demonsko jezgro

Tokom izučavanja jezgra atomske bombe koja je u avgustu pre 75 godina trebalo da razori Japan treći put, poginula su dva naučnika a nekoliko njih je obolelo

Varljivo leto 1990

Poslednji jugoslovenski maestral

Bilo je to jedno od najlepših leta u mom životu, jer slep kod očiju ništa nisam video ili hteo da vidim. Ne kajem se. Ne bi pomoglo ni da sam unapred strahovao i tugovao zbog onoga što sam mogao da naslutim, čak da znam, ali da zaustavim ili promenim nikako

Rekapitulacije – Lori Anderson, Big Science

Ti mene ne znaš, ali ja tebe znam

Kao pokazatelj kojim pravcem će ubuduće krenuti muzika, ovaj komad primenjene audio-umetnosti ne samo da je uspešno preživeo, nego danas zvuči jednako futuristički kao i u godini pojavljivanja, zahvaljujući svežem minimalizmu i proročkoj analizi stanja u koje je svet tad upao, da se do danas ne izvadi. Što samo znači da našim mukama još nije došao kraj

Novogodišnji miljokazi

Labudova pesma pod jelkom

Novogodišnje noći su kao miljokazi na putu. Što je put duži, sve se više prepliću do nerazdvojivosti. U sećanju ostaju one posebno lepe ili posebno strašne, naročito bučne ili posve tihe

Raspadanja

Intervju – Bodo Ramelo, predsednik nemačke pokrajine Tiringije

Glasanje za populiste je poziv u pomoć

Ne postoji čarobni štapić kojim možemo da rešimo probleme koji su vekovima rasli. Dakle, ja bih želeo da Srbija uđe u EU, ali znam i da ne možemo mi da rešimo Kosovo. Pet evropskih država ne priznaje Kosovo. Engleska ima Gibraltar, Španija ima eksklave u Africi, što znači da postavljamo standarde kojih se sami ne držimo

Davos 2019 – Industrija 4.0

Veštačka inteligencija i prava sirotinja

Nova tehnologija u koju se mnogo ulaže menja i svet rada i društvo, utiče na navike, na pojam svojine, pa i na identitet i privatnost. Ona sama po sebi može da donese mnogo dobra, ali i mnogo zla, pa bi je trebalo pažljivo regulisati. Samo što današnji političari nemaju alatke potrebne za to

Tribina »Vremena« i CIRSD-a

Srbija između Rusije i Zapada

Teritorija koja se danas naziva Zapadnim Balkanom oduvek je zbog svog geostrateškog položaja bila na meti interesa velikih sila. Trend koji je bio dominantan tokom cele istorije ovog podneblja, nije se promenio do danas, što bitno utiče i na politiku koju vode vlade zemalja koje su nastale raspadom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Zbog svega ovoga, kao i u svetlu obeležavanja sedamdesetogodišnjice donošenja Rezolucije Informbiroa, nedeljnik "Vreme" i Centar za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD) organizovali su 26. juna diskusiju pod nazivom "Srbija između Rusije i Zapada". Učesnici panela su bili profesori Ivan Vujačić, Vladeta Janković i Dejan Jović, te Vuk Jeremić, predsednik CIRSD-a i bivši ministar spoljnih poslova Republike Srbije. Razgovor je vodio Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"

Intervju – Milan Ristović, istoričar

Samosvest, otpor i Goli otok

"Ako sudimo o 1948. i njenim posledicama, vidimo da je tada došlo do guranja u stranu emocionalnog shvatanja politike i prihvatanja novih pravila igre. Jer, ko to ne uradi, taj je potpuno propao. Jugoslovenski komunisti bili su prinuđeni da pronađu racionalno rešenje da bi opstali i da to nisu uradili, završili bi oduvani sa istorijske scene uz ko zna kakve posledice po stanovništvo. Njihov ideološki otklon nikad nije bio potpun, ali je 1948. dovela do umekšavanja i reformisanja sistema. Uradili su nešto što je do tada bilo nezamislivo – presekli su pupčanu vrpcu koja ih je tako čvrsto vezivala za sovjetski model"

Istorijski susret u senci trgovinskog rata

Sve se vrti oko Trampa

Donald Tramp nakon susreta sa Kim Džong Unom vidno uživa u ulozi mirotvorca: nakon što je dva dana ranije jednim tvitom minirao samit G7 sazvan zbog trgovinskog rata koji je započeo, ponovo je bio u centru svetske medijske pažnje. U Evropskoj uniji za to vreme škrguću zubima zbog neuračunljivosti 45. predsednika SAD koji je gura u nepredvidivo partnerstvo sa Kinom

Špijunaža

Uzbuna u Velikoj Britaniji

Misteriozno trovanje dvostrukog špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije uzburkalo je strasti i dovelo do prepucavanja između Londona i Moskve. Kao da smo se vratili u hladni rat

Televizija – Amerikanci

Presađivanje života

Naizgled tek još jedna hladnoratovska špijunska serija, „Amerikanci" zapravo na zanatski atraktivan način postavljaju važna pitanja mogućih granica istine i laži u ljudskim životima

Poduhvat – Savremena nemačka drama

Čisti užitak Otkrića

Trotomna panorama u izdanju Zepter book velika je ne samo izdavačka, nego i čitalačka avantura i podvig, ali nema sumnje: vredi svakog minuta i svake pare

Intervju – Dubravka Stojanović

Zašto bi se neko borio za nas ako se sami ne borimo za sebe

Moguće je da je Briselu važno da ovde ima nekoga ko će „deliverovati", odnosno obavljati ono što se od njega očekuje i koji će održavati takozvanu stabilnost. Lično se više plašim nečeg drugog – da je to procena da mi i ne možemo mnogo više od ovoga u čemu živimo. Da mi i ne bismo mogli da izgradimo zreliju demokratiju, da prevaziđemo nacionalizam, da stvorimo ozbiljnu alternativu, da sami odbranimo slobodu medija… Odnosno, plašim se da se procenjuje da ovde nema ni potrebe za svim tim, pa da se računa da je ovo mera slobode koja nam pripada, jer više i ne tražimo

SAD vs. Severna Koreja – Zveckanje oružjem

Nuklearni tvitovi

Još jedna eskalacija sukoba između Vašingtona i Pjongjanga završila se verbalnim ratom. Povod za pravi rat je, međutim, ostao, baš kao i strah od upotrebe nuklearnog oružja, pre svega zbog neuračunljivosti Donalda Trampa, sa kojim svet ne zna na čemu je i za šta je sve sposoban

Lični stav

Neodrživa vojna neutralnost

Prvo, neutralnost ne može da vrati ni pedalj kosovske zemlje u sastav Srbije. Drugo, vojna neutralnost nije garant očuvanja specijalnih odnosa sa Rusijom ukoliko se nastavi proces evrointegracija. Treće, Srbija ne sme da dozvoli da bude izolovana i izopštena iz sfere uticaja EU, ukoliko ona ostaje spoljnopolitički prioritet. Četvrto, sistem odbrane je upućen na saradnju sa NATO-om. Peto, cena vojne neutralnosti ima nezanemarljiv uticaj na razmatranje i odlučivanje. Na kraju, verovatno i najvažnije, jeste da (za sada) ne postoji volja međunarodnih faktora da prihvate koncept stalne neutralnosti naše države

Šezdeset godina Evropske unije

Proslava na sahrani dosadašnje EU

U Rimu je prošle subote proslavljen šezdeseti rođendan Evropske unije. Potpisana je Deklaracija o budućnosti Unije, koja daje smernice evropskom projektu u narednoj deceniji. S obzirom na okolnosti, samitom je provejavao popriličan optimizam, što ne menja činjenicu da se EU nalazi u krizi. Na proširenje Unije potrošena je jedna jedina rečenica

Bezbednosna konferencija u Minhenu – Evropsko viđenje rizika u svetu

Strepnja veća od nade

Evropske ekspertize o kremljaskim proročanstvima, raketama u Kalinjingradu, zamrznutom ratu u Ukrajini, porastu strasti na Arktiku, haosu na Bliskom istoku i neizvesnosti na Pacifiku i o ulozi lažnih vesti u postzapadnom dobu

Rusija–SAD – Čekajući potez Donalda Trampa

Tako govoraše Putin

Na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu 2007. Vladimir Putin je bacio rukavicu unipolarnom uređenju sveta po receptu Pax Americana. Posle toga rusko-američki odnosi su se pogoršavali, a popravljanja odnosa posle dolaska Donalda Trampa u Belu kuću mnogi se iz nekih razloga plaše

In memoriam – Džon Glen (1921–2016)

Od zemlje do zvezda, od zvezda do zemlje

Grad Njujork, poznat po tome da nikom lako ne poklanja svoju dušu i srce, priredio je Glenu najveću paradu u istoriji Amerike, sa preko četiri miliona ljudi na ulicama. I pored velike hladnoće, svi oni su se strpljivo tiskali po trotoarima, terasama, banderama, prozorima i krovovima okolnih zgrada pokušavajući da makar krajičkom oka ugledaju kolonu od sedam luksuznih kabrioleta, sa Glenom na čelu. Najjači utisak su ostavili čuveni njujorški saobraćajci: u svojim velikim plavim kaputima stajali su nasred raskrsnica, nepomični kao spomenici, i ridali iz sve snage dok je kolona prolazila pored njih

Presuda Zdravku Mustaču i Josipu Perkoviću

I to im je hvala…

Ko s Tuđmanom tikve sadi, završi u nemačkom zatvoru. Zdravko Mustač i Josip Perković, bivši načelnici jugoslovenske i hrvatske državne bezbednosti, ljudi koji su 1989. i 1990. uveliko pomogli dolasku na vlast Franje Tuđmana i HDZ, i kasnije pod njegovim režimom obavljali veoma osetljive poslove iz oblasti bezbednosti, dobili su u prvostepenoj presudi Višeg zemaljskog suda u Minhenu – doživotnu robiju. Tamo su ih oterali upravo oni ekstremni hrvatski emigranti kojima su omogućili povratak u zemlju, dali pasoše i nameštenja. A zašto? Zato što su nekada davno dali ubiti emigranta Stjepana Đurekovića...

Zoom

Lovci na Pokemone – Na sledećoj konferenciji za štampu prikazaće nam sve Vučićeve ulove, a glavna atrakcija će, ipak, biti Pikaču uslikan kako čuči na ramenu Džona Kerija, državnog sekretara SAD

Euforično raspoloženje proizvodi samooptužujuće izjave koje potvrđuju tužnu realnost. Tako, na primer, ministar pravde Nikola Selaković izjavljuje da će nam ta poglavlja omogućiti nezavisnije sudstvo. Pa zar nešto više od toga ne piše u Ustavu

VREME BR.44 | 26. AVGUST 1991.

Svet nije stao u Moskvi

Katakter propalog puča je izvestan, uzroci takođe, verovatno i posledice – Sovjetski Svez ide dalje

Samit NATO-a u Varšavi

Diskretno zveckanje sabljom

Severnoatlantski pakt istovremeno šalje nove bataljone na istok i umirujuće poruke Moskvi

Roman – Područje bez signala

Čemerni bluz postsocijalizma

Finu prašinu malog, zaturenog, ratom i "tranzicijom" uništenog mesta iz Perišićevog romana nećete skoro zaboraviti, i u snu će vas proganjati

Intervju – Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke i umetnički direktor Festa

Hrabri novi svet

"Publika je sada pred slatkom mukom: ili da poveruje onima koji rade svoj posao brižljivo odabirajući naslove za program Festa, ili da sačeka šest meseci pa da vidi te iste filmove kada se budu takmičili za nagrade svetskih festivala"

Roman – Klub nepopravljivih optimista

Tajne šahovske jazbine

Ovo je bildunsroman smešten u najuzbudljiviju epohu na najboljem mestu, sav u dimu džeza i rokenrola, sav u rasprama egzistencijalizma, komunizma i katolicizma