Lisica i ždral
Hvalisavi tenor
Pre četrdesetak godina sproveden je na teritoriji današnje EU nenaučni eksperiment o čijim se rezultatima danas kao i u ono doba izuzetno malo zna
Lični stav
O novcima i novinarima
Je li tekst "Di su naši RTV novci" bio pokušaj medijske kritike ili deo političke taktike? Medijski hitac u nekom drugom, većem i važnijem ratu nego što je borba za profesionalno novinarstvo? Ako jeste, a rekla bih da jeste, onda vam svima poručujem da je našoj profesiji već muka od tog ratovanja preko naših leđa. Obično nam to rade političari, ali neretko i naše kolege novinari nastupaju pre svega kao simpatizeri određenih političkih i finansijskih projekata
Intervju – Biljana Đurđević, slikarka
Memento vivere
"Prošle godine je jedan likovni kritičar ‘Njujork tajmsa’ radove savremene umetnosti o kojima je pisao izjednačio sa carevim novim odelom. Bio je to prvi put da sam pročitala da je neko ustao i rekao: da li smo mi slepi? Estetika u umetnosti, veština, izvršenje, postalo je nebitno, a veština koja je proizvod nečijeg talenta i rada postala je irelevantna. Bitno je postalo samo da imaš ideju koja može da se emituje brzo, na prvu loptu. Brzo, pa da idemo dalje. Pepeo je taj od koga se danas sve pravi, zato se lako raspršuje, zato sve što se napravi sutradan se zaboravi. Zato što nije ni bilo bitno da ga se sećam. A kad to postane nebitno, onda je umetnost izgubila svoje značenje. Svako bira svoj put, ja sam odabrala liniju otpora. Ja kontriram vremenu. Ono kako hoće, ja idem svojim tempom"
Danska poljoprivreda
Politika bogatstva
Prosečni danski poljoprivrednik obrađuje 65 hektara zemlje, sa jednog hektara se požanje 6,7 tona pšenice, prosečna danska krava daje 9000 litara mleka, prosečna danska krmača oprasi 28 prasića godišnje
Feliks Baumgartner i posledice
Skok kroz zid
Šta smo, mimo medijskog spektakla i korisnih poruka o sposobnostima ljudske vrste, praktično naučili nakon što je Feliks Baumgartner probio zvučni zid padajući na Zemlju
Kultura sećanja – Sudbina Podunavskih Švaba i informbiroovaca (ceo tekst)
Pa, znate kako je, ubijalo se
U Vajmaru je u organizaciji Memorijalnog centra "Buhenvald", a u saradnji sa moskovskom institucijom Memorijal, otvorena izložba "Gulag – tragovi i svedočanstva 1929–1956" o logorima u Sovjetskom Savezu za vreme Staljinove vladavine, kroz koje je prošlo oko 20 miliona zatvorenika. Memorijalni centar "Buhenvald" je sebi stavio u zadatak da, osim istraživanja užasa nacizma, proučava i pojave makar i samo donekle slične onome što se događalo u nacističkoj Nemačkoj. U okviru pratećih priredbi o logorima u bivšoj Jugoslaviji, o "logorisanju" Podunavskih Švaba i o "administrativnom upućivanju na društveno korisni rad" na Golom otoku, o tome kako je Mirko Tepavac zgrožen stanjem i "robovlasničkim" odnosima koje je zatekao celo rukovodstvo jednog logora u kome su bili zatvoreni Nemci poslao na Sremski front, govorio je Ivan Ivanji. Taj govor prenosimo u celosti
Knjige – Martin i Hana
Filozofski herc roman
Knjiga Katrin Kleman je zagrebala po prirodi jednog na mnogo načina fascinantnog odnosa dvoje velikih filozofa, na način koji nadilazi jednodimenzionalnost i tabloidnost
»Božja čestica«
Završni kamičak kosmičkog mozaika
Leon Lederman je svojevremeno napisao knjigu na temu Higsovog bozona pod naslovom "Prokleta čestica: Ako je univerzum odgovor, šta je onda pitanje?". Uredniku se nije dopao previše ostrašćen ton naslova pa je zatražio da umesto reči "prokleta" (goddamn, na engleskom) stoji reč "božja" (god’s). Ispostaviće se da je ova naizgled kozmetička izmena jednog atributa imala ogromnu ulogu u konstantnom porastu interesovanja javnosti za nuklearna istraživanja. Stotine priučenih novinara, od kojih mnogi i dalje veruju da je kvark jedna vrsta kikirikija, počelo je o istraživanjima u CERN-u da piše kao o potrazi za Bogom, ovoga puta na naučnoj osnovi, pri čemu je Higsov bozon zapravo otisak božjeg palca koji naš svet nosi još od početka prostora i vremena
Krizni samit evrozone
Frau Nein, Super Monti i čovek u crnom na vrhu Pirineja
Da li je Angela Merkel prošle nedelje izgubila u Briselu? Da li Mediteranski klub dužnika slavi Pirovu pobedu? Kako su se premijeri Italije i Španije i predsednik Francuske udružili protiv nemačke kancelarke, kako su ucenom obuzdali nemačku opsesiju štednjom, ali pristali da se upuste u igru prebacivanja dela suvereniteta na briselsku administraciju
Otkrića u Viminacijumu
Zemlja mamuta
Da li novootkriveno groblje mamuta, pronađeno u blizini svetski proslavljenog mamuta iz Viminacijuma, nagoveštava da bi novi srpski brend mogao biti – mamut
Portret savremenika – Ivica Dačić
Vlasnik »zlatne akcije«
Predsednik Socijalističke partije Srbije prešao je dug put od predvodnika mladih socijalista Beograda kome su se protivnici zlobno smejali i zvali ga Mali Sloba, jer se trudio da i frizurom i stavom što više liči na Miloševića, portparola stranke koja je simbol užasa devedesetih, do nezamenljivog člana proevropske vlade, čoveka bez koga se, čini se, nijedna vlada ne može formirati i nijedna važna odluka doneti
Makedonija posle petostrukog ubistva
Strah od etničkih sukoba
Dok policija zarad istrage pušta šture informacije u javnost, sve je veća bojazan od uličnog nasilja i osvetničkih akcija koje bi mogle da prerastu u etnički motivisan sukob širih razmera između Makedonaca i Albanaca
JAT – Sudbina nacionalnog avio-prevoznika
Ima li Miškovića u avionu?
Prema informacijama koje su došle do redakcije "Vremena", potencijalni novi vlasnici nisu oduševljeni mogućnošću da u osnivački kapital nove kompanije uđe i ugovor sa Erbasom, odnosno obaveza da se nabave avioni evropskog konzorcijuma. Kako stvari stoje, izgleda da biznismeni viđeni kao suvlasnici srpske avio-kompanije sa više entuzijazma gledaju preko okeana nego u Tuluz
Predizborne ekonomske priče
Veliko otimanje za male
Iako se uglavnom ostvaruje raširena prognoza da će na dolazećim parlamentarnim izborima u centru pažnje biti bitka za ekonomsku egzistenciju građana Srbije – početak predizborne kampanje nije, zasad, u javnost ubacio neku naročito dominantnu privrednu temu na kojoj bi se moglo razabrati šta koja politička stranka predlaže za budućnost i oko čega se one međusobno razilaze
Novo političko pozorište
Subverzivnost i(li) »politikin zabavnik«
Časopis Teatron objavio je bogat temat o novom političkom pozorištu u Srbiji i regionu, u vremenu između ratova, tranzicije i kapitalizma
Temperatura i živi svet
Kad šuma nazebe
Sposobnost biljaka i riba koje žive u vrlo hladnim vodama da prežive ekstremno niske temperature naziva se "duboko superhlađenje"
Zatvorski čuvari u očima zatvorenika
Zatvor je život, pritvor katastrofa
Od pokušaja bekstva Sretka Kalinića i Željka Milovanovića iz zatvora Specijalnog suda za organizovani kriminal u Ustaničkoj ulici u Beogradu, prošla je cela nedelja – sve se odigralo 7. februara. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić nagradio je četvoricu žandarma koji su sprečili begunce da izađu van zidova zatvora: Zoran Gajić, Nemanja Hadžić, Branislav Stojanović i Saša Cerović dobili su po 50.000 dinara i plaketu
Ledena nepogoda
Hronika snega i proseka
Vanredna situacija u Srbiji proglašena je nakon što je zemlju prekrio snežni pokrivač koji je više nego dvostruko viši od proseka najvećih debljina snega za januar i februar. Kako je došlo do takve nepogode i šta je uopšte moguće učiniti
Knjige
Epilog galaksije slika
Edicija Čudovišta koja smo voleli Ranka Munitića završena je nedavno petom, posthumno objavljenom knjigom o popularnim likovima rođenim u književnosti a stasalim na filmu i u stripu. Izdavač je Kreativni centar
Ishrana i rak
Jelovnik za jačanje organizma
Smetnje koje se javljaju zbog raka ili kao posledica neke od terapija mogu da poremete normalnu ishranu kod pacijenta
Moj muški život
Učtivost
Uporno sam odbijao da sa Jugom Grizeljem pređem na "ti": nekako nisam; suviše sam ga poštovao, ako me razumete. Nerado se, s druge strane, intimiziram sa moćnima na taj način. Dušan Mihajlović, na primer, sa mnom je na "ti", mada je mlađi od mene; ostao sam s njim na "vi". Ipak je bio ministar
Strip priče Nine Bunjevac
O hladnoći ljubavi, samoći i samilosti
Jednom su za nju napisali da je istinski raritet. Multitalentovana vizuelna umetnica Nina Bunjevac kretala se od slikarstva naizgled fotorealističkog, a u stvari duboko psihološkog i egzistencijalnog, tokom druge polovine devedesetih, preko fascinantnih skulptura i instalacija koje su u sebi već krile jezgro priče, sve dok nije otkrila narativni potencijal stripa
O novoj knjizi Teofila Pančića
Ausvajsi i dadaizam
U izdanju Kulturnog centra Novog Sada upravo je iz štampe izašla nova knjiga Teofila Pančića Stanica fantomskih vozova, u kojoj su sabrani njegovi "najličniji" tekstovi. Predgovor za ovu knjigu, koji ovom prilikom prenosimo, napisao je Vladimir Pištalo