Politička klima

Šta je voda donela

Nakon što su ostavile štetu od 3,5 milijarde evra, ali i druge ekonomske, ljudske i političke posledice, poplave iz maja 2014. godine donele su i pitanja kako se adaptirati na klimatske promene

Grčka – Svi premijerovi ljudi

Ministri bez kravate

Zvezda vlade premijera Aleksisa Ciprasa je ministar finansija Janis Varufakis. Ovaj matematičar i profesor ekonomije poznat je po svom temperamentu, nediplomatskom jeziku i kao protivnik neoliberalizma. Na posao dolazi u kožnoj jakni, na motoru i bez telohranitelja. Ni ostali članovi vlade ne nose kravate. To, međutim, najmanje smeta Evropskoj komisiji i njihovim konzervativnim evropskim kolegama

Nemačka – Protesti protiv muslimana

Evropske patriote protiv islamizacije zapada

Svakog ponedeljka hiljade ljudi u Drezdenu pod okriljem pokreta PEGIDA protestuje protiv "islamizacije Zapada". Dok bi jedni uporne, ali malobrojne demonstrante jednostavno da otpišu kao naciste, drugi u "evropskim patriotama" prepoznaju fenomen koji bi mogao da ugrozi načela na kojima se današnja Evropa zasniva

Kosmos u 2014. godini

Od trijumfalnih podviga do tragičnih neuspeha

Kada je "Rozeta" prišla na tridesetak kilometara od komete Čerjumov-Gerasimenko i lansirala "Filija" (velikog kao mašina za veš), a "Fili" uspeo da sleti na kometu, odgonetavanje porekla naše planete i Sunčevog sistema, kao i predviđanje njihove budućnosti, postali su bliži nego ikad. To što je "Orion" ("Apolo" na steroidima) dostigao impozantnih 6000 kilometara visine, obleteo dve kruga oko planete i bezbedno se vratio, što je počelo do sada najpreciznije trodimenzionalno "mapiranje" Mlečnog puta, a sonde "Maven" i "Mangalyaan" (američka i indijska) stigle do Marsa, dodatno je dalo krila nadi da čovečanstvo velikim koracima stupa u kosmos. Međutim, katastrofe letelice SpaceSheepTwo i rakete "Antares" pokazale su da je put u svemir još uvek težak i neizvestan

Knjige i hrana

Podsećanje na životne radosti

Mika Dajmak, poznat po kulinarskim TV emisijama i nebrojenim člancima o hrani i vinu, dovoljno je mator da sada sintetizuje sva svoja iskustva i saznanja u glatko napisanoj i povremeno potresno romantičnoj knjizi Viljuškom po ex-YU

Srbija između Moskve i Brisela

Mali Rusi ili pouzdani partneri

U Nemačkoj sa nelagodom posmatraju jačanje bratskih veza između Srbije i Rusije. Berlin u "velikom planu" Vladimira Putina prepoznaje ulogu koja je namenjena Srbiji: da se Srbi kao "mali Rusi" infiltriraju u Evropsku uniju i rade u interesu Moskve, ili destabilizuju region. U novom hladnom ratu pritisak Brisela i Vašingtona biće sve veći, a vremena sve manje, da se Srbija svrsta na stranu Zapada

Politička klima (3/4)

Adaptacija, poslednja moda

Republika Srbija trpi ogromne ekonomske, ali i ljudske gubitke zbog učestalijih i razornijih nepogoda – poplava, suša, požara, ledenih talasa i ekstremno vrelih dana. Ipak, još ne postoji strateški plan za to kako se prilagoditi klimatskim promenama. Nema ni celovite procene adaptivnog kapaciteta, ranjivosti i troškova

Lični stav

Iskustva iz komšiluka

Koje pouke, ako ijednu, zemlje kandidatkinje za članstvo u Evropskoj uniji mogu izvući iz hrvatskog puta prema EU

Lisica i ždral

Romi i ja III

Ne nadam se da ću sve narode sa čijim sam pripadnicima imao posla potanko opisati u ovoj ne baš toliko ni naučnoj studiji, ali je suživot sa svima bio moguć i štaviše prijatan

Srbija, Rusija i svet

»Rješavajuća faza« Aleksandra Vučića

Takozvana supermarket politika "za svakoga ponešto" podrazumeva da tu svako može da napuni svoju korpu želja i potreba. Na jednom su rafu ulice sa imenima Koče Popovića i Peka Dapčevića, na drugom Parada ponosa, na trećem vojna parada

Nemačka – Novi zakon o azilu

Pravi i lažni azilanti

Veće nemačkih pokrajina podržalo je zakon koji svrstava Srbiju među "zemlje sigurnog porekla", što praktično znači da će tražioci azila sa srpskim, makedonskim ili bosanskim pasošem od sada biti automatski odbijani. Dok jedni govore o stvaranju uslova za prihvatanje većeg broja "pravih" azilanata, drugi govore o "rastućem anticiganizmu" i kršenju osnovnog prava na fer postupak svih podnosilaca zahteva za azil

Ćora

Inicijative – Dunav

Dani velike reke

Dunav infrastrukturno izgleda kao potpuno različita reka u različitim državama. U poslednje vreme, aktivno se radi na objedinjavanju ovog regiona, ako ništa drugo, ono bar u ekonomskom i turističkom smislu

Portret savremenika – Nikola Sarkozi

Ambicija i sumnjivi donatori

Iako je mesecima najavljivao svoj povratak na političku scenu, bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi moraće da odustane od tog plana. Suočen je s ozbiljnim optužbama za korupciju, a čak 65 odsto Francuza kaže da ne želi da ga ponovo vidi u Jelisejskoj palati

Stogodišnjica smrti Franca Ferdinanda

Beli lovac, crno srce

Živeo je pedeset godina i imao troje (zakonite) dece. Ubio je skoro 275 hiljada životinja. Nadvojvoda Franc Ferdinand, prestolonaslednik Habsburške monarhije, ubijen pre ravno stotinu godina, u istoriji je zapamćen kao svojevrstan čovek bez svojstava. Knjiga Grega Kinga i Sju Vulmans pokušava da predoči ljudski lik žrtve Sarajevskog atentata

Intervju – Radoslav Milenković

Palanačka igra na male goliće

"Kažu, vreme socijalizma bilo je ‘Periklovo doba’. Pa, bilo je, znate... Eto, doživeo sam i to da se s nostalgijom sećam takozvane Titove epohe. Zašto? Možda zato što trideset godina ovde nije sagrađeno gotovo ništa! Vozimo putevima napravljenim u periodu ‘titoizma’; sa tih česmi pijemo vodu; beogradska rasveta postavljena je u vreme Branka Pešića, Živorada Kovačevića, Bogdana Bogdanovića... Šta su napravili oni koji su došli nakon njih?! Najzad, oprostite, u tom ‘Periklovom dobu’ kultura je bila programski određena kao stavka važna taman koliko i teška industrija"

Srbija između Istoka i Zapada

Ruski gas i nemačka medicina

Da li će Srbija morati da zauzme stranu po pitanju ukrajinske krize. Zašto će politika "i Rusija i EU" proći kao deviza "i Kosovo i EU". Kako se Vučić obećao Angeli Merkel, zašto je to kratkovida strategija i kako loše ocene za umetnički dojam kvare prosek visokih tehničkih ocena koje Vučić dobija za klizanje po evropskom ledu

Tema broja

Hronologija velikog potopa

Možda je to zbog i dalje pojačanog adrenalina, ali opšti je utisak, sem kod onih na koje se odnosi, da nadležni nisu bili na visini zadatka, da su, recimo, ozbiljno shvatili upozorenje meteorologa i reagovali onako kako Zakon o vanrednim situacijama nalaže, da bi događaji imali bolji tok. Manje-više na svim punktovima dobrovoljci su bili prinuđeni da se sami organizuju, jer je retko gde – čast izuzecima, bilo nekog koji bi znao da kaže šta konkretno treba da se radi

Pet low-cost destinacija

Nešto sasvim drugačije

Tandžir, Riga, Pamplona, Kendi i Luang Prabang, umesto Londona, Pariza, Rima ili Njujorka. Zašto ići stalno u Grčku, Tursku ili Egipat, kada za iste pare ima toliko drugačijih, senzacionalnih destinacija

Intervju – Jovan Ćirilov

Za jedan život sasvim je dovoljna jedna partija

"Samo budale mogu da kažu da su srećne, tako nešto i ne pomišljam da izgovorim. Umesto toga, kažem da sam zahvalan okolnostima i ovom društvu koje me je do te mere prihvatilo, pruživši mi šansu da radim nešto što volim. Dakle, imao sam sreću, ali ne mogu da kažem da sam srećan. Pogotovu živeći u ovakvom užasnom svetu"

Roman – Tuga Belgije

Remek-delo iz »nemoguće« zemlje

Malo je romana koji o strašnom i divnom XX veku i čoveku u njemu govore tako duboko, a lako, tako mračno, a vedro

Pozorište

Hladnoća artizma

Britanska rediteljka Kejti Mičel postavila je u Kazinu, jednoj od tri kuće bečkog Burgteatra, Handkeovu autobiografsku pripovest Bezželjna nesreća. U njoj je pisac 1972. opisao zašto je ponosan na samoubistvo svoje majke

Politika i pravosuđe

Komisija za pozadinu

Šta će to novoimenovana komisija za istraživanje političke pozadine atentata na Zorana Đinđića otkriti, a da već nismo slutili? Čemu takve komisije služe, ako već imamo policiju, BIA, tužilaštva i sudove? Da li je ovo još jedan marketinški potez učinjen nekako baš pred izbore? Ako neko već misli da nam to treba, neka pomisli i o svemu onome šta će takva komisija morati da raspetlja, a što "institucije sistema" nikako da raspetljaju bez tuđe pomoći

Intervju – Vladimir Kecmanović, pisac

Mediji lažu

Oni koji se razumeju u umetnost, zbog dosadnog i traljavog početka u kom se stilski mešaju babe i žabe, i zbog imbecilnog kraja, verovatno će o filmu Top je bio vreo da imaju lošu sliku. S pravom. Manje umetnički, a više emotivno osetljivu publiku verovatno će da dirne potresna priča. Emotivno neosetljivi će da crknu od dosade jer je reditelj, ubeđen kako tragedija i smeh ne idu zajedno, većinu crnog humora koji postoji u romanu iz ekranizacije izbacio. Oni kojih se roman i sarajevska tragedija tiču, biće ogorčeni što je u filmu "politički korektno" izbačena većina detalja koji ukazuju na odgovornost bošnjačke strane u bosanskom ratu... Beogradski poklonici kulta Mušana Topalovića Cace će, baš kao i njihove sarajevske "kolege", i pored svih ovih "korekcija", uključujući i pomenuto silovanje kraja priče i poente romana, nalaziti kako je film, ipak, "velikosrpski", što će reditelja dodatno učvrstiti u dirljivom uverenju da je "u pleksus" udario "lažne patriote", a ne braću Limijer... Ukratko, kol’ko ljudi, tol’ko ćudi...

Nemačka – Afera »Edati«

Poslanik i goli dečaci

Savezni poslanik socijaldemokrata Sebastijan Edati naručivao je filmove sa golišavim dečacima. Zakon nije prekršio, ali je bio prinuđen da podnese ostavku. Baš kao i ministar unutrašnjih poslova Hans Peter Fridrih, zbog odavanja službene tajne u istom predmetu. Slučaj "Edati", kojim se nedeljama zabavlja čitava Nemačka, doveo je i vladajuću koaliciju u nezgodnu situaciju

Portret savremenika – Zorana Mihajlović, potpredsednica SNS-a

Prva pepeljuga PPV-a

U nastojanju da negde bude vidljiva, ministarka energetike suviše je prpošna za parohijalni srpski muški šovinizam. Njeni iskazi takođe su suviše hladni i trivijalni u pogledu vere u modernu i efikasnu Srbiju da bi doista bila neka uverljiva izborna karta kod naroda do koga joj je toliko stalo. Na drugoj strani, ona tehnokratskim slojevima malo šta može da pokaže od sopstvenih profesionalnih rezultata – osim vanredne profesure, naravno, na Megatrendu

Orkanska košava

Prohujalo sa anticiklonom

Košava je brz vetar koji duva pri zemljinoj površini do 2000 metara visine, i to u jesen i u zimu, najčešće od 25 do 40 kilometara na čas, ali ume da razvije i orkanske brzine koje smo osetili prethodnih dana