Kada ovaj broj "Vremena" bude na kioscima, Velika Britanija i Savezna Republika Nemačka odlučivaće o ulasku u sirijski rat. Vojnih protagonista sve je više, različitih interesa sve je više, potencijalna opasnost od najrazličitijih incidenata raste. Dok "saveznici" u borbi protiv Islamske države ne mogu da se slože oko toga šta zapravo treba da bude sa Sirijom, izbeglice i dalje hrle ka Evropi, a ID regrutuje sve više sledbenika
Na teritoriji građanskim ratom razorene Sirije vojno deluju članice NATO-a SAD, Turska i Francuska, a priključiće im se i Velika Britanija i Savezna Republika Nemačka. Zapadnom savezu podršku pružaju Saudijska Arabija, Jordan, ali i Kurdi. Sa druge strane, Ruska Federacija tesno sarađuje sa Iranom i Irakom. Zvanično su se svi udružili u ratu protiv Islamske države (ID), dok nezvanično svako gleda svoj interes i više bombarduje sopstvene protivnike i protivnike svojih pulena nego ID: Zapadni savez armiju Bašara el Asada, ruski savez pobunjenike protiv Asada, a Turci uzgred Kurde, gde god stignu. Koliko je opasno toliko gomilanje različitih vojski na tako malom prostoru pokazuje uzbuđenje nakon što je jedan turski lovac oborio jedan ruski bombarder
Kao nikada u poslednjih nekoliko decenija, u Siriji se na malom prostoru sukobljavaju interesi brojnih moćnih država – Amerike, Britanije, Francuske, Turske, Rusije, Irana, Saudijske Arabije, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Izraela. Lokalni rat odavno se pretvorio u globalno odmeravanje snaga
Milioni ljudi širom Evrope protestovali su zbog krvavog terorističkog napada muslimanskih ekstremista na satirični list "Šarli ebdo". Zapadni državnici i mediji insistiraju na tome da se ne smeju paušalno okrivljavati muslimani. Pitanje je, međutim, da li je njihov položaj u evropskim zemljama zaista ravnopravan i da li će se odnos prema muslimanima sada još više pogoršati
Novi roman Mišela Uelbeka Pokoravanje stekao je status kontroverznog ostvarenja i pre nego što je premijerno objavljen u Francuskoj na dan terorističkog napada na redakciju časopisa "Šarli ebdo", na čijoj poslednjoj naslovnici je u tom trenutku bila upravo karikatura ovog francuskog pisca. Zahvaljujući agilnosti beogradske izdavačke kuće IP Booka, jedno od prvih inostranih izdanja nove Uelbekove knjige biće srpsko. U prevodu Vladimira D. Jankovića izlazak Pokoravanja očekuje se 20. februara. Uz dozvolu izdavača, prenosimo odlomak iz ovog romana
Umesto da odu na Sejšele, politički turisti radije će da posete Nagasaki, Černobilj, "Nultu tačku" u Njujorku ili Belfast, Bliski istok, Kubu i Boliviju. Neki pak preferiraju mesta na kojima je izvršen genocid, ili već nekakav masovni zločin, kao što su Aušvic, Kambodža ili Srebrenica. Neki bi rado pošli putem genocida u Ruandi, a kada su već tu mogu da potraže i planinske gorile. Motivi za ovaj vid turizma su različiti, a veliko interesovanje za mesta savremenih masovnih zločina dovelo je do "diznifikacije" užasa i "ekonomije iskustva"
Poslednjih meseci svetska javnost zaokupljena je iznenađujućim napretkom vojske Islamske države, veličinom teritorije koju je osvojila i zadržala pod kontrolom. U senci ovih dramatičnih događaja odvija se sukob unutar Jemena. Smešten preko puta Roga Afrike, na samom jugu Arabijskog poluostrva, pokriven visokim planinama i pustinjama, Jemen je za većinu ljudi bio i ostao nepoznanica, zatvorena i misteriozna zemlja o kojoj se malo šta zna. Svet se za Jemen zainteresovao kratko, kada je na talasu "arapskog proleća" 2011. godine smenjen dugogodišnji predsednik Ali Abdulah Salih, da bi posle toga ponovo potonuo u zaborav, i pored dramatičnih dešavanja u ovoj državi
Abu Bakr el Bagdadi, vođa organizacije Islamska država Iraka i Sirije (IdIS), 29. juna proglasio je "kalifat" na teritoriji od Alepa u Siriji do Dijale u Iraku, koju su njegove pristalice zauzele u ofanzivi započetoj početkom juna. Bagdadi je proglašen kalifom nove države. Na internetu se 5. jula pojavio video-snimak na kome je Bagdadi apelovao na sve muslimane sveta da pohrle u novu državu i pozvao ih na poslušnost. Dok vlada Iraka sumnja u autentičnost video-snimka, širom sveta Bagdadija mnogi već nazivaju novim Bin Ladenom
"Zaustavila su me prošle zime na ulici u Bagdadu trojica sa kalašnjikovima," kaže u telefonskom razgovoru za "Vreme" Ahmed N. "Bila je noć, vozio sam kući. Prislonili su mi cev na čelo i pitali: ‘Šta si?’ ‘Otac mi je sunit, majka šiit, žena hrišćanka. Ni sam više ne znam šta sam,’ odgovorio sam. Gledali su me, a onda su spustili puške i rekli: ‘Hajde, briši!"‘
Bombaški napad na iransku ambasadu u Bejrutu ostavio je iza sebe najmanje 23 žrtve i oko 150 ranjenih, ali i podgrejao strah da bi nasilje moglo da se otme kontroli u zemlji u kojoj mir počiva na krhkim osnovama
Poslovična Čehovljeva puška koja u prvom činu visi na zidu, a u poslednjem mora da opali, u slučaju rata u Siriji zove se hemijsko oružje. Još kada je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama pre više od godinu dana rekao da bi upotreba tog oružja bila prelazak "crvene linije", posle koga bi morala da usledi međunarodna vojna intervencija protiv režima Bašara el Asada, bilo je jasno šta bi moglo da posluži kao izgovor za eventualni napad stranih sila na Siriju
"Demonstracije su u poslednjih par dana utihnule, ali je atmosfera u gradu teška", kaže u telefonskom razgovoru za "Vreme" Hoda Baraka iz Kaira. "Ulice na kojima se živelo 24 sata prazne se zbog policijskog časa već oko pet ili šest sati po podne, grad je neprirodno tih, ljudi se kreću brzo i trude se da se što pre sklone. Kairo je ogroman i demonstracije i sukobi su se odigravali samo u nekim centralnim delovima, u ostalima je bilo mirno, ali ljudi su uplašeni zbog nasilja"
