"Vreme" analizira doslednost države u naplati poreza, intervjuiše Aleksandra Radovića, šefa Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi, psihološki portretiše novobogataški sloj i podseća na "mrtve duše" akcionarske u aferi "Dijamant"
Duga, dinamična i zanimljiva istorija Državne bezbednosti MUP-a Srbije od 1987. do 2001. jedva da je odškrinuta, a već su počeli da ispadaju leševi, droga, dosijei i svašta. Onda je u DOS-u procenjeno da se više isplati uzeti Službu takvu kakva je nađena, nego da čačkaju dalje; tako su se "legalisti" i "pragmatičari" složili oko "kontinuiteta", a ime Jovice Stanišića u svemu tome tako je upadljivo odsutno da to probija uši poput pucnja iz heklera
Šta sadrži optužnica povodom zločina na Ibarskoj magistrali i da li se tu nešto skriva a neko štiti
U nedostatku boljeg, svetski mediji uhvatili su se na američki mamac: rat kao TV spektakl. Operacije bombardovanja Avganistana, međutim, tek su mali deo onoga što treba uraditi da se 11. septembar ne bi ponovio. Pravi posao je dosadan, skriven i dugotrajan, sasvim neprilagođen zahtevima televizije
Patriotska histerija raste, bajoneti se bruse, barjaci i flote se razvijaju. Amerika se naoštrila da ratuje, ali u ratu u koji se ne razume i u kome masivni vazdušni napadi ne znače ništa. Terorizam se suzbija na izvoru, snajperskom puškom, a ne kasetnim bombama
Nezamislivo se desilo. U scenama užasa koje kao da su uzete iz filmova "Dan nezavisnosti" i "Godzila", za jedno prepodne opustošen je južni Menhetn i napadnut je Pentagon, centar komandovanja oružanih snaga SAD. Procena broja mrtvih kreće se od deset do petnaest hiljada stanovnika Njujorka i najmanje 800 ljudi u Pentagonu, kao i preko 260 putnika u otetim avionima koji su upotrebljeni za napade terorista-samoubica. Američka administracija preduzela je mere predviđene za stanje neposredne ratne opasnosti, po prvi put u istoriji, a da SAD nisu bile pod pretnjom nuklearnog napada. Posle 11. septembra 2001. godine svet više neće biti isti
Lukašenko već shvata da mu je kraj blizu. On čak i zna detaljni plan svog kraha, ali ništa ne može da učini. Prosto paniči. Mislim da se otprilike tako oseća čovek koji se survava u duboku provaliju – dugo leti i shvata šta se dešava, ali ništa ne može da učini
Posle drugog Miloševićevog pojavljivanja pred Haškim sudom postalo je prilično jasno da je njegova odluka da učestvuje u procesu pojedinac protiv Haga gotovo definitivna. Do 29. oktobra, kada sledi nova statusna konferencija u slučaju Milošević, haški pasijans mogao bi da se otvori u nekoliko pravaca. Po svemu sudeći, Karla del Ponte namerava da Miloševićev predmet spoji s onim u kome se zajedno pojavljuju Momčilo Krajišnik i Biljana Plavšić i prikopča "vukovarsku trojku". Završna scena ovog velikog su?enja mogla bi da liči na Nirnberški proces
Problem države Srbije i Jugoslavije nešto je drugo: sposobnost da se donose ispravne političke odluke. Kad je Napoleon jednom tako izgubio živce, pa dao oteti iz Engleske i streljati svog političkog protivnika vojvodu od Angijena, Žozef Fuše, njegov ministar policije, zavapio je: "Veličanstvo, to je gore od zločina! To je greška!"
Može li politički spor koji se razgoreva posle ubistva bivšeg pripadnika SDB-a Momira Gavrilovića rezultirati nacionalnom strategijom u borbi protiv korupcije? Da li se može zaustaviti "zarobljavanje države" od strane poslovnih oligarhija kako je to bilo u svim zemljama tranzicije
Za razliku od glavnog toka srpske nacionalne inteligencije, na čelu sa Akademijom i Dobricom Ćosićem, Koštunica nikada nije gajio iluzije u vezi sa Miloševićem
