Novi antisemitizam u Evropi

Ne reci Jevreji kad misliš na Izrael

Ja se nadam da Palestinci u pojasu Gaze sada u miru sahranjuju svoje poginule sugrađane, da pristiglim lekovima leče ranjenike, da imaju struju i hranu i vodu za piće. Nadam se da građani Izraela više ne beže u skloništa zbog raketa koje na njih ispaljuju pripadnici Hamasa. Nadam se i da više neće biti antijevrejskih demonstracija u gradovima Evrope koje su inspirisale ovaj tekst. Bojim se, međutim, da ovo nije bio poslednji krvavi sukob između Izraelaca i Palestinaca i da je on samo povod za pojave koje su neki krstili "novim antisemitizmom"

Geografija sukoba

Uvod u treći svetski rat

Izrael – Smrt trojice mladića

Ulaznica za pakao

Nakon što su ubijena trojica izraelskih dečaka, vlada u Tel Avivu naredila je "ciljano" bombardovanje palestinskih teritorija i najavljuje "istrebljenje" palestinske organizacije Hamas. Hamas uzvraća pretnjama o radikalizovanju napada na Izrael. Kao da su svi samo čekali na povod da napuste i onako jalove mirovne pregovore

Građanski rat u Egiptu

Smrt na Nilu

"Demonstracije su u poslednjih par dana utihnule, ali je atmosfera u gradu teška", kaže u telefonskom razgovoru za "Vreme" Hoda Baraka iz Kaira. "Ulice na kojima se živelo 24 sata prazne se zbog policijskog časa već oko pet ili šest sati po podne, grad je neprirodno tih, ljudi se kreću brzo i trude se da se što pre sklone. Kairo je ogroman i demonstracije i sukobi su se odigravali samo u nekim centralnim delovima, u ostalima je bilo mirno, ali ljudi su uplašeni zbog nasilja"

Egipat

Glad za nasiljem u doba ramazana

U sukobima egipatskih snaga bezbednosti i pristalica svrgnutog predsednika Mohameda Morsija, u noći između petka i subote, 26. i 27. jula, poginulo je 80 a povređeno 793 osobe, po navodima vlasti. Muslimansko bratstvo tvrdi da je ubijeno 200 Morsijevih pristalica, dok Al Džazira javlja da je život izgubilo 120 osoba, a povređeno 4500

Lice i naličje »Osovine zla«

Različiti ciljevi, isti neprijatelji

Veze između zemalja Osovine, i prvog i drugog ešalona, uglavnom su više neprijateljske nego prijateljske. Irak i Iran su ratovali od 1980. do 1988, uz preko milion žrtava; Sirija je podržala napad zapadne koalicije na Sadama Huseina; Iran je podržao pobunu protiv Gadafija. Razlozi neprijateljstava su mnogostruki, od ideoloških do ličnih

Mohamed Morsi, nepouzdana nada Zapada

Ko se mača lati

Bez mira u Egiptu nema mira ni u regionu. Predsednik Mohamed Morsi na vlast je došao na talasu Arapskog proleća, vesnika demokratskih promena, kao lider Muslimanskog bratstva. Sada su demonstracije jednog dela stanovništva usmerene protiv njega: zameraju mu uspostavljanje nove predsedničke diktature i to na šerijatskim osnovama

Dve godine »Arapskog proleća«

Izgubljene iluzije

Treća zima "arapskog buđenja" stiže sa još većom neizvesnošću, kako u onim državama koje su revoluciju već obavile, poput Egipta, Libije, Jemena, tako i kod onih kod kojih je "Arapsko proleće" još u toku, kao što je Sirija. Ta neizvesnost muči i zemlje koje strepe od posledica, poput Libana, Jordana, Izraela, monarhija oko Persijskog zaliva, ali i Palestinu, večitom razlogu za frustraciju muslimanskog sveta

Izrael i Gaza

Prolaz kroz vrata pakla

Rakete koje su doletele čak do Tel Aviva i Jerusalima stvaraju u Izraelu pravu ratnu psihozu. Zbog sve savremenijeg i brojnijeg oružja kojim raspolaže Hamas Izrael smatra da u vojnoj akciji "stub odbrane" "jednom za svagda" treba da uništiti njegovu vojnu strukturu. Dok traju raketni napadi na pojas Gaze, Izrael je mobilisao preko 40.000 rezervista spremnih za kopnenu ofanzivu. I palestinski Hamas spreman je na rat, a svetska diplomatija, opet jednom, ne zna šta da radi. Državna sekretarka SAD Hilari Klinton prekinula je azijsku turneju i uputila se u Izrael. Pokušavaju da posreduju i Nemačka, Turska i Egipat, čiji je predsednik Mohamed Mursi govorio o "grotesknoj izraelskoj agresiji". Za to vreme Hamasu lagano ponestaju rakete, a Izraelu presretači raketa

Navigator

Sred modema, bajoneta

Samit Nesvrstanih u Iranu

Mnogo želja i još više straha

S obzirom na mesto održavanja i sve što se oko Irana događa, samit Pokreta nesvrstanih, održan u Teheranu 30. i 31. avgusta, izazvao je u svetu pažnju nesrazmernu današnjem značaju Pokreta: zbog mogućeg napada Izraela na Iran, zbog odmeravanja snaga u Siriji i oko nje, ali i zbog istorijske posete predsednika Egipta. A tu je i navodno atomsko oružje u nastajanju

Egipat – čekajući demokratiju

Posle vojne, predsednička diktatura

Pošto je Vojni savet krajem juna praktično razvlastio predsednika Mohameda Morsija, u nedelju je Morsi objavio da je ograničio nadležnosti svemoćnog vojnog vrha i prebacio ih na sebe. Iako je vest o "sukobu predsednika i vojske" u prvi mah zvučala senzacionalno, brzo se ispostavilo da je sve bilo unapred dogovoreno uz blagoslov, ili pak posredovanje, Vašingtona i uz znanje Izraela, ali je nemoguće predvideti da li Egiptu posle jedne sledi druga vrsta diktature, ili dolaze demokratske reforme na koje se Morsi poziva