Odlasku lekara i ostalih medicinskih radnika u inostranstvo u poslednjih nekoliko godina priključili su se i vozači kamiona i autobusa. GSP "Beograd" napušta sve više vozača i majstora, pa je stanje u ovom javnom preduzeću alarmantno. Pitanju ko će u Srbiji ostati da nas leči odskoro se pridružilo i jedno drugo: ko će danas moći da nas vozi
"Svi ti rezultati kojima se hvalimo – rekordne investicije, rekordno smanjenje nezaposlenosti, rekordan rast plata – sve se to ne odražava na jednom od najvažnijih pokazatelja, a to je stopa privrednog rasta. Ovim tempom rasta, mi nijednu zemlju – od Hrvatske pa naviše – nećemo nikad da stignemo. Zaista ne mogu da verujem da bilo ko govori o tome da smo mi sad na dobrom putu i u ne znam kakvom preporodu – ne samo da nikada nećemo stići zemlje Zapada, nego samo možemo da maštamo da ćemo stići Češku ili Poljsku"
Hate poetry, format javnog čitanja privatnih pretećih poruka, mejlova, komentara, promovisan u Beogradu. Te poruke šalje grupa ljudi zadužena da unosi govor mržnje i u javni diskurs. A to nije slika prave Srbije, kao što nisu ni izbori
Zakon o zaštiti potrošača u Srbiji je donet 2014. godine. Kako izgleda primena zakona, ima li prostora za poboljšanja, kao i na šta se najviše potrošači žale? Odgovore na ova pitanja probali su da daju Višnja Rakić, pomoćnica ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Goran Papović, član Nacionalne organizacije potrošača (NOPS), Mirjana N. Stevanović, novinarka dnevnog lista "Danas" i Jovan Jovanović, član Centra za zaštitu potrošača Forum
Aleksandar Vučić je simbol svega u ovoj zemlji, personifikacija autokratskog režima. On je i Beograd na vodi i Er Srbija i firme u kojima ljudi rade za dvesta evra i Kosovo i autoputevi i poljoprivreda – rečju, on je sve. I onda nam kažu – Savez je protiv Vučića. Ama, ljudi, nismo mi protiv njega lično, nego protiv onoga što on i njegov režim rade. Kada kažemo Vučić, mi kažemo i Rističević, Vulin, Stefanović, Zelja... Jer, između njih nema razlike. Savez je promena shvatanja politike u Srbiji – seli su ljudi koji ne misle o svemu isto i rekli – čekajte, ima nešto važnije od naših razlika. Ne možemo građanima da ponudimo da jedna vlast zameni drugu jer je zemlja podeljena, nego moramo da formiramo vladu uglednih, nestranačkih, stručnih ljudi da upravo oni pomognu i uvedu zemlju u normalu da bi Đilas, Obradović, Jeremić, Stefanović, Janković, Lutovac i drugi mogli jednog dana izaći na normalne izbore sa svojim stavovima
"Devedesetih smo imali ratove koji su bili potrebni samom režimu, da se legitimiše kao zaštitnik od svih spolja koji nas mrze. A danas osim Kosova nemate tako izražen konflikt koji bi omogućio da isplivaju ponovo svi ti negativni sentimenti. I onda tipu autoritarca, totalitarca stalno treba žrtveni jarac, neko ko će biti kriv. Potreban je izmišljeni neprijatelj koji će se držati u strahu, a sve zarad dnevno-političkih svrha. U takvoj vladavini terorom ljude stalno držite u strahu. Mene u tome najviše plaši to što sve više dolazi do moralnog pada, do toga da su se pomešale granice između dobra i zla, izgubili smo kriterijume, nemamo ni za šta da se uhvatimo jer zakoni nekad važe a nekad ne važe"
Jedna notorna autobuska linija beogradskog gradskog prevoza ponovo je, kao devedesetih, živa mera našeg srozavanja
Koje god pitanje da se postavi trenutnoj vlasti u Beogradu o tome zašto u gradu nešto ne funkcioniše, lopta se prebaci na priču o tome da je sad sve mnogo bolje i da bi bilo još bolje da oni pre nisu ostavili krš i lom u budžetu grada za čije sređivanje su, valjda, potrebne dodatne godine
Posle kratkog i po svedočenju prisutnih vrlo mučnog sastanka sa premijerkom Anom Brnabić, štrajkački odbor zaposlenih u kragujevačkom Fijatu prihvatio je u utorak 18. jula da se štrajk prekine i tako otkloni poslednja prepreka za početak pregovora o štrajkačkim zahtevima. "Sutra je običan radni dan", rekao je sindikalni vođa Zoran Marković
Unapređenje efikasnosti peći i šporeta na drva moglo bi da doprinese ne samo unapređenju komfora i zdravlja, već i znatnim uštedama koje u zbiru mogu premašiti stotinu miliona evra godišnje. Taj novac bi građani mogli potrošiti na nešto drugo i stvoriti preko potrebnu novu tražnju za robama i uslugama, koja jedina može povećati zaposlenost na održiv način
Inicijativu trgovačkih sindikalaca i muku koja ih k njoj tera nije nimalo teško razumeti, ali im je "terapija" duboko pogrešna
