Protiv bahatog parkiranja

Urbana gerila

Prvo pravilo je da niko ko lepi nalepnicu na nepropisno parkirana kola ne radi to tako da bude primećen i da ne ulazi u sukob sa vozačem. Drugo pravilo je da se nalepnica lepi isključivo na zadnji deo kola, po mogućstvu iznad ili kraj slova koja označavaju model automobila jer će to ostale vozače podstaći da odustanu od nepropisnog parkiranja. Posle lepljenja nalepnice papirni ostatak se mora baciti u kantu za đubre, a najstrože je zabranjeno njihovo lepljenje po uličnoj rasveti, javnom prevozu i sličnim mestima, jer tako "nalepnice gube smisao i bivaju samo lepljene u svrhu promocije internet adrese, a uz to oslikavaju našu, umesto tuđu bahatost"

Lisica i ždral

Krajnje vreme

Ne mogu ćutati kad jednom u sedamdeset devet godina neko iz Vlade čini nešto što bih ja učinio

Feljton - Zbrda-zdola o mermernom vremenu

O Udbi i drugim fenomenima

U neobjavljenom rukopisu "Zbrda-zdola – izvodi iz nenapisanog dnevnika", književnik Ivan Ivanji u isečcima koje objavljujemo pripoveda o počecima zemlje nastale iz rata daleko krvavijeg, od ratova koji su doveli do njenog raspada. Ne upušta se u raspravu, ne donosi zaključke, već svedoči o pojedinim događajima koji dočaravaju atmosferu u Beogradu i Novom Sadu pre i posle Rezolucije Informbiroa, o Udbi i udbašima, o Golom otoku, Klubu književnika i književnicima, džezu, prvim golišavim devojkama na naslovnim stranama, Đilasu, Rankoviću, Andriću, Krleži i drugima

TV manijak

Mirna Bosna

Lisica i ždral

Besplatan nacrt

Srbija će prva u svetu iskoreniti prosečnost: ukoliko niste u stanju da pronosite slavu države izvan njenih granica, ne nadajte se od nje ničemu ni unutar granica

Nuspojave

Četiri zida

Osnovna metodološka greška neizbroja naših wannabe-liberala jeste u shvatanju da se o položaju, pravima i potrebama bilo koje manjine može govoriti bez uvida u nju samu i njene specifičnosti

Intervju – Čedomir Antić, istoričar

Rasrbljavanje regiona

Naš narod u okruženju je naša najbolja veza sa državama u kojima živi. Srbija je stolećima demografski napredovala dok su ovi krajevi bili predmet njene brige ili dok je tamošnjem narodu pružala nešto više od zemlje izbeglištva. Zato je neophodno uvrstiti odnos prema srpskom narodu u regionu u prioritete naše državne politike, kaže jedan od autora Izveštaja o političkim pravima srpskog naroda u regionu

Iz stručnog ugla

Treća regrutacija patoloških kockara

Starosna granica patoloških kockara se spušta pa sada imamo decu od dvanaest-trinaest godina koja su zavisna od kockanja. U Srbiji ima oko dvesta pedeset hiljada patoloških kockara, a kocku u nekom obliku "konzumira" blizu milion i po ljudi

Privatizacija (ne)stvara kapitaliste

Probisveti pod zaštitom

Po veoma raširenoj teoriji, aktuelna "kriza preduzetništva" posledica je činjenice da je svetska kriza "presekla" mehanizam preprodaje (naravno, uz debelu maržu) otkupljenih preduzeća strancima, to jest likvidnim preduzimačima iz inostranstva, pa su se "prezaduženi" kupci društvenih firmi našli u raskoraku

Incident

Ko je ujeo Jelenu Trivan

Budžetski problem Srbije

Ples oko državne kase

Reakcije na Gej prajd

»Milica« protiv Obraza

SAD – Reforma zdravstvenog sistema

Trag novca

Preko 47 miliona Amerikanaca nema nikakvo zdravstveno osiguranje. Taj broj je u poslednjih sedam godina porastao za blizu 20 odsto i s recesijom nastavlja da raste. Procenjuje se da svakoga dana 14.000 ljudi ostaje bez zdravstvenog osiguranja. Istovremeno, cena osiguranja porasla je za 90 odsto, dok je profit deset najvećih osiguravajućih kompanija porastao za preko 400 odsto

Hrvatska – Ekonomska kriza

Harač, rajo, harač

Sve u Hrvatskoj danas nalikuje na "zajam za Srbiju" Slobodana Miloševića, za koji znamo kako je završio. Ili "zajam za Srbiju" nije završio, već to takmičenje za glupe građane i birače traje i dalje, samo menjajući ime države koja ih pelješi zbog novih harača i stalno istih vlastodržaca

Privatni projekt iz javnih izvora

"Menadžeri i paraziti"; VREME 966

Berlin, otvoren grad

Živi i pusti druge da žive

U senci Crkve cara Vilhelma, teško oštećene u bombardovanju i borbama na kraju Drugog svetskog rata i ostavljene u tom stanju da podseća na to vreme, danima traje festival na otvorenom. Ispred štanda na kome momci sa ruskim mornarskim kapama prodaju šašlik, rusku votku i "ćirilično" pivo trešti "Kaljinka", dvojica tamnoputih momaka sa Bob Marli frizurama sviraju doboše na stepeništu crkve

Budimpešta

Polovični savez

Izložba

Nedosanjani san Belog grada

"Da smo bili te sreće da nam Grad na Beogradskoj tvrđavi pretekne i potraje, da taj Grad nije rušen i konačno srušen, kakav bi to Grad danas bio na mestu današnjeg parka?", pitanje je na koje su odgovorili studenti Arhitektonskog fakulteta čiji su radovi izloženi na Kalemegdanu

Pad Radovana Karadžića – Godinu dana posle

Nekoliko misterija, jedno obećanje i gole činjenice

Iako je od hapšenja Radovana Karadžića prošlo već godinu dana, i u Hagu i na domaćem terenu najmanje se priča o onome za šta je on zapravo optužen. Zahvaljujući silnim misterijama i političkim igrama, nikako da na dnevni red dođu genocid, istrebljenje, progoni, sarajevske ruševine i bosanska groblja

Ratni zločini

Svirepost i tišina

Ko je Lukića 1992. poslao u Višegrad kao komandanta i održavao ga tamo godinama, uprkos jasnim dokazima da je čovek masovni ubica? Ko je sve učestvovao u organizovanju i zataškavanju zločina u Sjeverinu i Štrpcima

Bosna i Hercegovina

Crna rupa belog šengena

Lokalna samouprava

U Zemunu SNS, na Voždovcu pregovori

Novogovor

Demagog

Vreme uspeha

Biznis

U prvih šest meseci ove godine primanja budžeta Srbije iznosila su 281,7 milijardi dinara a izdaci 337 milijardi, tako da je deficit bio 55,3 milijarde dinara

Slavni u akciji

Zvezde, sponzori i male države

Humanitarni aktivizam postao je opšte mesto svetskog džet-seta. U albumima bogatih i slavnih neizbežne su fotografije s izgladnelom decom, obolelima od side, izbeglicama, zlostavljanim ženama, a svako ko je poznat ili to želi da postane, obavezno mora i da se zalaže za rešavanje ovog ili onog problema. Pitanje je, međutim, šta je to što bogate i slavne inspiriše da budu aktivni, kao i da li taj njihov aktivizam ima ikakve efekte

Glas naroda – Dvadeset pitanja o dvadeset Miloševićevih godina (3)

Odgovori čitalaca »Vremena«

Na pitanja o naših dvadeset izgubljenih godina ("Vreme" br. 964, 25. jun 2009), postavljenih povodom dvadesete godišnjice mitinga na Gazimestanu 1989, na kome je Slobodan Milošević ustoličen za nacionalnog vožda, većina čitalaca "Vremena" upušta se u detaljnu i veoma uravnoteženu analizu uzroka tog sunovrata. U ovom broju objavljujemo odgovore o uzrocima raspada SFRJ Monike Alovjanović, koja je diplomirala na Fakultetu političkih nauka, Ivana Jovanovića, Marka Dragićevića, kao i Milana Marinkovića i Dušana Ralevića, koji prizivaju i lična sećanja na taj period (priredio: M. M.)

Rekla Mira Marković

"Pelcer Mire Marković"; VREME 966