Nauka
Paklena mandarina
Vreme Beograda
Moderan evropski bulevar
Bilo je nekog istočnjačkog šarma u tome što su putnici, zatečeni u tramvaju u Bulevaru kralja Aleksandra, strpljivo čekali dok vlasnik automobila parkiranog na šinama završi hitnu kupovinu. Prevagnulo je kontinuirano gunđanje nezadovoljnih Beograđana zbog haotičnog bulevarskog života i saobraćaja. Grad Beograd je doneo odluku da počne realizaciju ovogodišnjeg najvećeg projekta rekonstrukcije najduže ulice na Balkanu u okviru Projekta obnove Beograda
Kosovo
Kuće, okućnice i status kvo
U poređenju sa 17. martom 2004. godine, kada je uništeno na desetine svetovnih i verskih objekata, ubijeno 20, a proterano više stotina ljudi, današnje prilike na Kosovu mogle bi zaista da izgledaju mnogo bolje, ali je veliki broj problema srpske zajednice ostao
Lisica i ždral
Stupnjevi razvoja
Znate zlatno pravilo da se mora čuti i druga strana, a bivši pokojni predsednik je tek naknadno, ako se tako može reći, pročitao šta ste o njemu pisali
Posle Biznis foruma na Kopaoniku
Biznismeni i ministri u zimskoj oluji
Najveselije mesto Biznis foruma na Kopaoniku je, naravno, bila filijala jedne kafane iz okoline Novog Sada, sa orkestrom koji od pesama "nema šta ne zna". U uglu, primetio sam i premijera Cvetkovića sa saradnicima i nekoliko direktora što javnih preduzeća, što stranih banaka – ali ni u ovoj kafani niko nije mogao zasigurno da ustvrdi – jal se veseli, jal se ne veseli
Knjige
Pitanje banana
Slavenka Drakulić: Basne o komunizmu
s engleskog prevela Marina Čičin Šain (u saradnji s autorkom)
Profil international, Zagreb 2009.
Portret savremenika – Vuk Jeremić
Mister Kosovo
Nesuvisle su kritike da je Vuk Jeremić (35) i suviše mlad za ministra spoljnih poslova. On ostavlja utisak ozbiljnog, odlučnog i dobro potkovanog čoveka, doraslog misiji u kojoj se nalazi, slagali se mi sa njom ili ne. Šta god da se valjalo iza srpske kosovske politike, koju on sprovodi na osnovu platforme Vlade Srbije, očigledno je da ima uspeha u tome
Azil ekspres
Put u »obećanu zemlju« bez povratne karte
Alarm zbog povećanog broja azilanata sa Balkana u Belgiji možda je zaustavio organizovane transporte, ali reporter BIRN-a u autobusu koji iz Preševa vozi na redovnoj liniji ka toj zemlji otkriva da mnogi ostaju nepokolebani u svojoj nameri da tamo potraže bolji život
Tema broja – Politički lideri i Srbija (I)
Zoran Đinđić – Nasleđe i naslednici
Mnogi trendovi koje je Zoran Đinđić lansirao i dalje traju. Problem je samo u tome što današnji lideri previše slobodno tumače ono što su naučili, kao i u tome što se oni, za razliku od Đinđića, obraćaju ljudima umornim od borbe i skeptičnim prema obećanjima koja dobro zvuče
Intervju – Ljubisav Orbović, predsednik
Saveza samostalnih sindikata Srbije
Šta će biti s nama
"Rezultat dogovora je da zajednički nastupimo ispred Vlade Republike Srbije. Očekujemo da dođe do razgovora i verovatno ćemo pripremiti zajedničku platformu koju ćemo dostaviti Vladi Republike Srbije, odnosno premijeru"
Sarajevo–Zagreb–Beograd – O kolporterima i "Vremenu"
»Vreme« i vremena
U Sarajevu je, koji mesec nakon početka rata, Momčilo pokrenuo kolporterski biznis. Preko granica preko kojih su drugi krijumčarili oružje, alkohol, cigarete ili drogu, Momčilo je švercovao novine. I to isključivo one novine koje su ustrajavale na onim idealima zbog kojih je on iz Siska bežao baš u Sarajevo. U dugoj istoriji "Vremena", on je jedan od svetlijih i časnijih likova
Mit i stvarnost
Dužan ko Grčka
Grčki političari su godinama lagali svoj narod, često upotrebljavajući takozvano kreativno knjigovodstvo ne bi li ulepšali statističke podatke, a pri tom izbegli probleme sa briselskim tehnokratama i ostalim partnerima u evrozoni. Kad je "žurka" završena i kada je došlo vreme da se plati račun, a desilo se da to bude usred najgore svetske ekonomske krize u poslednjih nekoliko decenija, otkrivena je surova stvarnost
SAD
Reforme zdravstva – Pravo ili privilegija
Dok demokrate veruju da je zdravstveno osiguranje pravo, republikanci smatraju da je ono privilegija i lična stvar pojedinca u koju država ne treba da se meša. Razlike zadiru u samu srž ideološke podele među partijama
Prilog kulturi sećanja
Mesec mart u Srbiji
U novijoj srpskoj istoriji, najviše datuma kada se svako od nas seća gde je bio i šta je radio bilo je u martu. Tu su prve velike demonstracije opozicije 9. marta 1991, početak NATO bombardovanja 24. marta 1999, ubistvo Zorana Đinđića 12. marta 2003, smrt Slobodana Miloševića 11. marta 2006… Stariji sigurno pamte i demonstracije protiv pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu 27. marta 1941. godine. Moglo bi se reći da na ovim prostorima tragične martovske Ide iz starog Rima traju celog meseca, mada značajni martovski datumi u Srbiji u XIX veku nisu tako nešto najavljivali
Monografija – Graditelji Beograda 1815–1914.
Ideje novog grada
Monografija Divne Đurić-Zamolo govori o trideset pet ljudi koji su tokom XIX veka menjali izgled Beograda
Lisica i ždral
Marinkova bara
Između moje malenkosti i šefice poslaničke grupe došlo je do jednoumlja koje ko zna hoće li potrajati
Intervju – Boris Tadić, predsednik Republike Srbije
O kriminalu, regionu i standardu
Predsednik Srbije Boris Tadić primio je ekipu "Vremena" u petak, 19. februara, pred sam kraj radnog dana. Ako je u zgradi Predsedništva sve delovalo mirno i tiho, to ni najmanje ne znači da je tako i u političkom životu. Okvir za razgovor bile su teme vezane za borbu protiv organizovanog kriminala, aktuelne prilike u regionu, ekonomski razvoj i standard građana
Lični brojevi
Cifre kojima smo žigosani
Osim kao statistički podatak, još pre rođenja obeležavani smo brojevima: koliko smo dugački i teški u kom mesecu mamine trudnoće, koja je verovatnoća da imamo, na primer, Daunov sindrom, koliko otkucaja u minuti pravi naše srce... Još pre nego što smo prvi put otvorili oči, na porodiljskom stolu obeležili su nas nekim brojem na tračici oko ruke – istim kojim su obeležili i naše mame. Tate su za to vreme pripremale našu prvu garderobu – broj nula
Skup opozicije na Mestu gde je udaren Velja Ilić
Važan je prvi milion
Aktivisti prisutnih stranaka, mirno, kulturno i dostojanstveno, sve sa zastave i buketi zastava balona plus veliki zastava portret Onog što udaren, školski i srpski napredno demonstrirali kako se potpisuje peticija za vanredne izbore
Intervju – Ana Firtrel-Vlajić, direktorka Saveta stranih investitora
Jasna i fer pravila štite ekonomske slobode
"Država kao preduzetnik ima mnogo više problema sa podizanjem nivoa produktivnosti. Odatle proističu problemi. Praksa je pokazala da kada se država odrekne sopstvenih monopola i otvori tržište za nove igrače, dolazi do privrednog rasta i boljitka za sve. To je najočiglednije u oblasti telekomunikacija", kaže sagovornica "Vremena"
Intervju – Stafan Valdemar Holm, reditelj
Poruka iz boce
"Društvo koje se ponekad ne povinuje Dionisovim principima je izuzetno opasno. Isto je tako i u našim životima. Naravno, podrazumeva se da je balans između principa reda i principa razuzdanosti neophodan... Grčko društvo je raspravljalo kakvi ljudi treba da budu, pa su među mnogim stvarima o kojima su pričali, pričali i o balansu između rakije i rada"
Lični stav – Reizbor sudija
Reforma nezakonitim postupcima
Proizvoljnost u uređenju čitave grane vlasti bitno narušava ustavni poredak države i može biti rezultat ili velike nesposobnosti ili skrivenih namera svih koji su u tome učestvovali
Kriminal i države
Prava slika Darka Šarića
Politička ekonomija kokaina složena je nauka. Ukratko: od siromašnog i terorisanog južnoameričkog seljaka koji gaji biljku koke, pa do japijevskih biznismena, estradnih zvezda i kriminalnog polusveta (ako tu ima neke razlike...) koji šmrču finalni proizvod, roba prolazi kroz razne faze i to je uglavnom jasno. Mnogo je zanimljivije kako veliki narko-dileri, grosisti i feudalni gospodari Latinske Amerike, njihovi savetnici i saradnici u tom lancu svoje ogromne profite pretvaraju u naizgled legalni novac. Slučaj Darka Šarića i njegove organizacije, da ne kažemo korporacije, tu je zgodan kao paradigmatična ilustracija
Deca obolela od raka
Pramen nade
Nuspojave
Platani, špricer i kavurma
Građani se na sopstvenoj koži uče životu u kapitalizmu. To jest, uče da je taj život neprestana borba za javni prostor i javni interes