Desničarski izgredi na istoku Nemačke u medijima su opisivani kao "hajka na migrante" ili čak "pogrom". Tri godine nakon što je kancelarka Merkel izgovorila čuveno "Uspećemo", povodom dolaska stotina hiljada izbeglica, kroz nemačko društvo ide duboki jaz i kao da nema drugih tema
Divlje i divljačke gradnje koje ni inspekcija niti bilo ko u državi ne može ili ne želi da zaustavi, otimanje, nepoštovanje propisa, pretnje, ucene i surovi obračuni sa "neposlušnim" građanima prekoračili su sve granice podnošljivosti
Zbunjeni i sluđeni potrošač raspet je između svojih želja da za najmanje novca dobije najbolju uslugu, pri čemu se oslanja na pomoć sistema koji bi trebalo da ga zaštiti
U Vladi Srbije sede ljudi koji donose odluke i utiču na živote, a da nemaju pojma ne samo kakvi su zakoni ove zemlje, nego ni o kojim je zakonima reč. To ih, međutim, ne sprečava da sa ozbiljnim viškom samopouzdanja i manjkom strpljenja reaguju na svaku, pa i najmanju kritiku. To im ne smeta da odlučuju koje će dete biti poslato na lečenje, a koje ne. Da odlučuju ko će da živi, a ko da se snađe. A ako ne preživi, da kažu: dešava se
"Ja bih najviše voleo da mi, ‘Podrži život’, ne moramo da postojimo. Najviše bih voleo da je taj državni fond dovoljan za sve, ali očigledno nije čim postojimo i mi i Šapićeva fondacija. A i to je malo..."
Daleko od toga da je privatizacija PKB-a bila "za primer" – ima tu mnogo "zašto", na koje javnost nije dobila odgovore, a sva je prilika i da neće. Najpre, onako na prvu loptu, postavlja se pitanje zbog čega je PKB privatizovan na ovaj način – ucelo – a ne, na primer, tako što bi se isparcelisalo zemljište koje pripada kompaniji, pa prodavalo na parče. Ili, da se zasebno prodaju funkcionalno povezane celine. Međutim, ono što je mnogo problematičnije u privatizaciji PKB-a jeste unošenje državnog zemljišta u imovinu kompanije "ispod žita"
U zemlji bolivarskog socijalizma, zavisnoj od cene nafte, može da se govori o tehnologiji propalih državnih udara koje su podržavale SAD. Pod udarom američkih sankcija Venecuela se sada bori sa nagomilanim dugovima i hiperinflacijom
Uprkos opštem nacionalističkom ludilu Marijan Beneš je do poslednjeg daha ostao Jugosloven. Zbog toga je od "ponosa i dike" i "našeg prvaka" postao "ničiji" šampion, bio ponižavan i osramoćen, da bi ga tek posle smrti ponovo kovali u zvezde
U većini država, međutim, Međunarodni dan demokratije se obeležava mnogo više kao ideal nego kao dostignuće. U Srbiji, svakako. Demokratijom se u Srbiji danas naziva institucionalni sistem vlasti u kojem pojedinci bliski autoritarcu putem glasova u neregularnim uslovima stiču formalni legitimitet i faktičku moć da odlučuju o svemu
"Raniju neodlučnost u Jugoslaviji može da zameni samo odlučnost, hladnokrvnost, trezvenost da se u okviru sistema, u okviru zakonitosti, u okviru zakona sprovode stvari, omogući miran život svim ljudima u celoj zemlji. Nije za neodlučnost nikakva alternativa uspaljenost. I tu se mi razlikujemo i ja hoću da kažem s kim se i u čemu razlikujemo" – to je rekla Živana Olbina na sednici GK SK Beograda.
Vučićev govor, predstavljen kao najvažniji u njegovom životu, za Srbe na Kosovu nije doneo ništa novo. Jedino novo što smo čuli jeste da predsednik Srbije ima strah od sopstvene istorijske nebitnosti i da nema rešenje za Kosovo. Poraz je priznao kao da proglašava najveću pobedu i dobio aplauz
"Sećam se da sam te 2012. čekao lift u Palati pravde držeći u rukama dokumentaciju novoformiranog Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Naišao je jedan stariji kolega i rekao mi da to nije trebalo da uradimo i da sam, citiram: ‘završio karijeru u pravosuđu’"
"Kada se setite Vučićevih poseta Sarajevu, Srebrenici, Zagrebu ili Kosovu, vidite da uvek postoji ta cirkuska priprema po medijima. Ona ima za cilj da Vučića prikaže kao čoveka koji tobože gasi požare iako ih pre toga kao politički piroman sam zapali. Naivni se dive toj tehnici. Kažu – on je vešt političar. Ali to može da radi svako ko ima takvu moralnu strukturu da je spreman na baš sve i da svoje lične ciljeve ostvaruje manipulacijom medijima i javnošću uz pomoć ulizica i bednih ministara bez karaktera. To je pravi karakter vlasti u Srbiji u poslednjih šest godina"
Tek manji deo onih koje u formalnom i društveno-klasnom smislu smatramo inteligencijom ima kulturne nazore, vrednosti i potrebe kakve konvencionalno povezujemo s tim slojem
Investiraju se velike svote iz gradske kase u ukrasne saksije duž auto-puta kroz Beograd, a u isto vreme grad izdvaja više nego skromna sredstva za programe iz kulture koji bi trebalo da čine važan deo turističke ponude grada. Kako je moguće da su očigledno ogromni novci uloženi u tako neizvesan poduhvat
Osnivanje Saveza za Srbiju nesumnjivo je reakcija na dugogodišnje šumove u javnosti na temu organizovanja opozicije u čuvenu "jednu kolonu". Ranija iskustva nas uče da ovaj blok ima sve sastojke potrebne za uspeh, ali im je protivnik malo drugačiji nego što je to do sada bio slučaj
Sa životne scene u Donbasu otišli su mnogi ratni komandanti i atamani. Na sahranu Aleksandra Zaharčenka došlo je 120.000 ljudi. Komandanti odlaze, a konflikt ostaje – politički, vojni i onaj u senci oko novca i moći
"Srbijo, čuvaj svoje reke!", "Hoću reku, neću cevi!", "Ne damo ni kap!", "Vodu na slobodu!", "Zločin nad prirodom!", "Biznis hoće Staru planinu da pretvori u pustinju!", "Nije vam to mama kupila!", bili su neki od transparenata na protestu protiv izgradnje malih hidrocentrala (MHE) na Staroj planini koji je u nedelju 2. septembra održan u Pirotu
Mi danas nemamo pojma šta rade i govore oni koji kritikuju vlast, ali u sitna crevca čujemo reakcije na njihove klevete. To se zove – Kontravizija
"Kada govorimo o urbanizmu, u svim ovim stvarima postoje dva aspekta: pravni i tehnički. Mislim da za pravni aspekt nema goreg primera od vrha Kopaonika i onog bespravnog objekta. To je potpuno strašno, jer se vidi da je država nemoćna, i to nemoćna u smislu stvarnosti, a ne u smislu toga čija je nadležnost, da li će izaći policija ili neće; oni tu igraju pingpong, a svi mole boga da se ništa ne promeni. Druga je tehnička sakatost, koja se vidi i po stradanju jednog čoveka u Ulici Kneza Miloša, i po padu potpornog zida na Koridoru 10. Mene ne čudi što je Vesić odmah izašao i rekao da je sve u redu, i eto, bože moj, desilo se, jer on štiti investiciju. U normalnim okolnostima to gradilište bilo bi zatvoreno, pa bi bilo ispitivanje šta je ko uradio i kako"
Umesto trenutne borbe u kojoj najjači, najbogatiji ili oni najbliži mestima odlučivanja pobeđuju, važno je osmisliti mehanizme sretanja, povezivanja, analize i odlučivanja u kojima će različite struke, ali i zaljubljenici, posvećenici i marginalizovani glasovi moći da učestvuju u upravljanju Petrovaradinom
"Radničke novine" iz 1913. godine pišu: "Nama su u Beogradu Arnauti poznati: oni su vrlo valjani i izdržljivi radnici na obali Save i Dunava gde istovaruju i utovaraju velike terete, oni su drvoseče, bozadžije, salepčije itd. I još nijednog Beograđanina nije bilo da se na lenost Arnauta požalio." Posle Drugog svetskog rata gotovo svako koga sam poznavao u Beogradu imao je "svog Albanca". Nisu bili samo fizikalci, bili su i naši "privatni bankari" od kojih smo bez kamate mogli da pozajmimo novac ili kupimo devize
"Ukoliko je reč o planu istorijskog "razgraničenja Srba i Albanaca" koji nam je saopšten gotovo usputno, prilikom otvaranja jedne fabrike mesa, što neminovno vodi ka razgraničenju Srbije i buduće ‘velike etničke Albanije’, mogu samo da kažem da će to biti ogroman faktor nestabilnosti za ceo region i Evropu i velika tragedija za naš narod koji u većini živi upravo južno od Ibra. Lično mislim da narod Srbije to neće nikada prihvatiti bez obzira kako se manipulisalo eventualnim referendumom. Istovremeno, to nikako ne znači podršku ideji etničkog albanskog Kosova čije ‘blagodati’ osećamo na svojoj koži već godinama kroz razne oblike diskriminacije, nepoštovanja sudskih odluka, kroz razna kršenja zakona ili napade na naše vernike"
O otmičarima naših života, građanskom mrtvilu, zakasnelim čuđenjima i aneksima nepostojećih objekata
Kako je Emilija Benjaminja, baveći se novinskim izdavaštvom u maloj Letoniji, postala jedna od najbogatijih žena Evrope između dva rata i šta možemo da naučimo iz burne istorije gradova na južnim obalama Baltika
Uvrede, ponižavanje, omalovažavanje i vređanje na svojoj koži osetili su mnogi novinari u Republici Srpskoj u poslednjih mesec dana. To sve uglavnom se smeštalo u okvir izbornih nadmetanja, ali čini se da je – što potvrđuju i najnoviji događaji – reč o političkom stavu i vrednosnoj orijentaciji. Javnost je odgojena tako da je svaki četvrti ispitanik javnog mnjenja u Republici Srpskoj poslednju deceniju mislio da novinare treba tući. Preostali su se držali one krilatice "dobro je dok ne tuku"
U slučaju "Južnih vesti" ne radi se ni o prekršaju, ni o poreskom dugu, već o klasičnom primeru (zlo)upotrebe državnih institucija za gušenje medija koji profesionalno i slobodno rade svoj posao. Radi se o demonstraciji sile i, naravno, o onome što intenzivno živimo poslednjih godina – privatizaciji države
